Veći dug za izlazak na svetsko tržište 1Foto: FoNet/ Božana Pavlica

Ukupna emisija je prvobitno planirana na 100 milijardi, ali je krajem prošle godine doneta odluka da se izda još dodatnih 50 milijardi dinara ovih, ali 5,5 godišnjih dinarskih obveznica.

Kako se navodi na sajtu Uprave za javni dug s obzirom na uspešnu realizaciju ovih „benčmark“ obveznica biće povećan obim emisije, ali takođe se planira i povećanje emisije ranije (februar 2018) izdatih desetogodišnjih dinarskih obveznica.

Razlog za to, osim finansiranja deficita je i namera da države da poveća broj dinarskih hartija koje se mogu naći na prestižnom indeksu najveće investicione banke na svetu JP Morgan.

„Povećanjem obima emisije navedenih „benčmark“ obveznica, kao jednog od osnovnih uslova za uključivanje obveznica u J.P. Morgan GBI-EM Index, omogućiće se i povećanje broja državnih obveznica koje mogu biti predmet uključenja. Od januara 2020. godine najlikvidnije „benčmark“ obveznice nalaze se na pozitivnoj listi za uključenje u indeks i to dve sedmogodišnje dinarske obveznice“, navodi se u dokumentu Uprave za javni dug uz napomenu da je revizija indeksa već u prvom kvartalu 2021. godine.

Od 66,7 milijardi dinara vredne emisije obveznica, država je prihvatila ponude za 27,6 milijardi dinara sa prinosom od 3,44 odsto.

U februaru prošle godine kada je prvi put otvorena ova emisija, prodato je oko 21 milijarde dinara po stopi prinosa od 3,4 odsto.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je 3,4 odsto za 12-godišnju dinarsku obveznicu bez vezivanja za čvrstu valutu, dobra cena.

„Uvek je najbolje da se država zadužuje u svojoj valuti. To daje i sigurnost investitorima, jer država uvek može da izmiri te obaveze, u krajnjoj instanci i kreiranjem novca“, napominje Šoškić.

Pored toga on ističe i važnost da imamo benčmark obveznice koje kreiraju krivu prinosa.

„Država emitujući hartije od vrednosti i puštajući ih u slobodno trgovanje na sekundarnom tržištu, kreira osnovnu cenu za finansijsko tržište. Takođe, omogućava se procena sadašnje vrednosti drugih finansijskih instrumenata,  pa i finansijskih institucija“, napominje Šoškić.

Prema poslednjim zvaničnim podacima s kraja novembra prošle godine javni dug je iznosio 26,65 milijardi evra ili 56,8 odsto BDP-a.

Iako je prošle godine napravljen ogroman deficit (oko devet odsto BDP-a) Šoškić ističe da javni dug trenutno nije problem.

„Prošle i ove godine mnoge zemlje su napravile ogromne deficite i imaju rast javnog duga, pa tu Srbija nije nikakav izuzetak. Recimo SAD je prošle godine imala deficit od 18 odsto BDP-a. Oni su uopšte ubacili ogromnu količinu dolara, pa je to i jedan od razloga za nisku kamatnu stopu koju smo postigli emisijom dolarskih obveznica prošle godine“, ocenjuje Šoškić.

U novembru prošle godine Srbija je emitovala 1,2 milijarde dolara vredne evroobveznice kojima je prevremeno vratila 900 miliona od ukupno 1,6 milijardi dolara desetogodišnjih obveznica koje dopsevaju u septembru ove godine.

Srbija se sa dolarskim obveznicama već ranije nalazila na JP Morgan EMBI indeksu, ali sada bi se po prvi put mogla naći na indeksu GBI-EM gde se ocenjuje dug u lokalnoj valuti.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu objašnjava da to što se obveznice nalaze na domak ovog indeksa znači da postoji dovoljan obim primarne emisije i sekundarnog trgovanja.

„Ovo otvara prozor svetskim investitorima da diversifikuju svoj portfelj i da ulože u hartije koje donose mnogo veće prinose nego hartije razvijenih zemalja gde su kamate oko nule, posebno što će ECB nastaviti politiku štampanja novca i 2022. godine. Za zemlju je dobro da bude na tom indeksu jer onda može da premiju rizika i prinos meri prema drugim zemljama sa indeksa. To je delom mera uspešnosti ekonomske politike. Meni ovo ukazuje i na buduću monetarnu politiku. Narodna banka će morati da drži fiksni kurs da ne bi došlo do lomova sa hartijom na tržištu, jer ako bi došlo do devalvacije, to bi se odrazilo na prinose u sledećim emisijama obveznica“, objašnjava Đukić.

Na JP Morgan GBI-EM indeksu nalaze se obveznice Kine, Turske, Indonezije, Mađarske, Poljske, Češke, a ukupno 16 zemalja sa rastućom ekonomijom.

Prema planu emisija država planira u januaru emisiju 20 godišnjih obveznica u evrima, a u februaru emisiju 12-godišnjih hartija od vrednosti.

close
Veći dug za izlazak na svetsko tržište 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.