Foto: Aleksandar Roknić„U poslednjem nastavku ovonedeljnog velikog a, usudićemo se da ocenimo, i istorijskog intervjua, koji je zadnjici našeg lista dao najveći jadnik, pardon, radnik, govorićemo malo detaljnije o jako važnoj temi koju smo tek zagrebali prošli put – godišnjem odmoru. Kako gledate na činjenicu da ima nekih ljudi kojima je potreban odmor?“
„Grrr, poješću kvaku sad koliko sam se razbesneo! Svaki jadnik, pardon, radnik, treba da zna da je godišnji odmor najveće zlo za poslodavca. Svaki dan godišnjeg odmora predstavlja rez zarđalom kašikom po nežnom telu kapitala.“
„Kako to mislite? Zar nije pravo na godišnji odmor garantovano zakonom?“
„Možda u Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj i drugim zemljama koje ubrzano propadaju, baš zbog svog bolećivog stava prema jadnom, pardon, radnom vremenu i godišnjim odmorima. Godišnji odmor treba da bude zabranjen zakonom, a svako ko pokuša da ga koristi optužen za nasilno rušenje ustavnog poretka. Predložiću Smrdiću da uvede novo krivično delo – pokušaj ubistva države godišnjim odmorom.“
„Izjavili ste pre neki dan, dok ste nosili jedan od vaših sakoa koji koštaju ne manje od četiri hiljade evra, kako su jadnici, pardon, radnici odgovorni za odlazak investitora iz zemlje, zato što su išli na godišnji odmor.“
„Jesam i pogodio sam zver neradništva u nerv. Pogledajte kako su se štrokaderski mediji ostrvili na mene posle te izjave, a samo sam rekao istinu. Zamislite kako je jadnom investitoru koji je jedva došao u ovu pripizdinu, kad razmaženi radnici odu na godišnji odmor. Užas!“
„Ne vidimo u čemu je problem. Pre i posle odmora rade po dvanaest sati dnevno, šest dana u nedelji.“
„O tome vam pričam! I pored radnog vremena koje im omogućava da sa decom kod kuće provedu sedam minuta, oni bi još i odmor! Sramota me je u njihovo ime, nije čudo što su investitori odustali od nas i otišli da otvore fabriku u nekoj od afričkih zemalja, gde se problem godišnjeg odmora rešava vatrenim oružjem.“
„Za kraj ovog razgovora, koji će se pamtiti sve do subote ujutru, da prozborimo reč-dve o sindikatima. Da li ste zadovoljni njihovim radom?“
„Izuzetno sam zadovoljan. Jadnički, pardon, radnički sindikati su najveći saveznik države i kapitala u maksimalnoj eksploataciji jadnika, pardon, radnika. Oni su koncipirani na taj način da nikome nikada ne padne na pamet da može da izboksuje bilo šta u vezi sa svojim jadnim, pardon, radnim mestom.“
„Prema nekim shvatanjima, sindikati služe da pomognu radnicima.“
„Niste me slušali, upravo sam to i rekao. U Srbiji sindikati pomažu radnicima da se pomire sa sudbinom i prestanu da maštaju o životu čoveka, već da žive život jadnika, pardon, radnika.“
„Gospodine najveći jadniče, pardon, radniče, hvala vam na ovom razgovoru.“
„Hvala vama, a sad svi na svoje jadne, pardon, radne zadatke!“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
