Dijalog o nadrealnoj preambuli

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pričati jedno a raditi drugo, i za sve to imati političku podršku naroda je umetnost. I to Vučić uspeva. Iako se posledično nastavlje vrednosno rovita politička situacija u Srbiji, bez jasne evolucije vrednosnih stavova društva. I osamućen i obmanuti rusofilski narod će osvanuti u Evropskoj uniji bez svoje volje. u ozbiljnom košmaru.
   I to nije dobro, ma šta rekla ili radila opozicija. Njenu Evropsku agendu apsolutno neevropskim metodama jeste prisvoji čovek antievropskog pedigrea i bez Evropskog vrednosnog opredelenja. Samo deklarativno aktuelno proevropsko opredeljenj Vučića ne obavezuje mnogo, bez izvesnosti do kada će taj proEvropeizam entuzijazam trajati.

2. Gospođo Odalović sve što ste napisali je vaša lična stvar, ali zašto bi neko izbegavao razgovor o gorućem problemu koji se tičesvih nas, a pretendujete da prestavljate deo društva.Čemu taj kukavičluk, doduše bar ne beže u Rumuniju.

3. Sećate li se Nataša u Vašoj emisiji "Ponoćni gost" svim našim i liderima iz regiona sam uvek postavljao isto pitanje: – Kako će se rešiti kosovsko pitanje? Niko nije znao odgovor ili su govorili kako se velike sile dogovore.
   Nasmejah se… Kada sam Vašoj gošći Vesni Pusić rekao da nas poduči kako da "Vojno redarstveno vratimo okupirane teritorije, po ugledu na "Bljesak" i "Oluju"…" … Svi smo se, neko sa osećajem gorčine a neko, likujući samo nasmejali… Ja samo znam da je meni onih 78 dana bombardovanja bilo pusto bez kolega i komšija Albanaca – oni evo osamnaesta godina i ne haju za mene… A što bi kada nas je država Srbija napravila građanima (teško je reći drugog reda) koji su u svojoj državi apatridi, osuđeni da primaju minimalne penzije jer se na KiM nisu uplaćivali pare u fondove PIO, kao ne postoji nikakva evedincija o zaposlenim u javnim i državnim preduzećima (EPS, prosveta, zdravstvo, ŽTP i drumski saobraćaj) pa tako čak i direktor čuvene pećke pivare i šećerane prima zagarantovanih, minimalnih, 13.820,00 din mesečno.

4. A ko će to da plati? Koštalo je građane Srbije Kosovo, od Balkanskih ratova do danas, ne samo u ljudskim životima, već i u novcu. Rusi su prodali Aljasku, ja bih prodao Kosovo. Za pare, razume se, za lovu u budžet. Ja sam za da se iz političke mitomanije pređe na ekonomski teren, da se lepo obračuna, ispostavi račun, pa nek plate ako imaju. Ako nemaju neka zajme od sponzora.

   Od države se očekuje da se odrekne dela teritorije za džabe. Zašto bi to bilo ko uradio? Eto mog doprinosa dijalogu.

5. Vreme je vec da se napise jedna kolumna o toj fascinatnoj fascinaciji "druge srbije" "prvom albanijom". Neverovatno koliko je onih koji sebe smatraju za gradjanski orijentisane, za okrenute svetu i zapadu, otvorene i progresivne a da istovremeno navijaju za priznanje jedne nacionalisticke, nedemokratske,, na osnovama iz 19. veka izrasle paradzrave na Kosovu. Kako je nastala ta velika ljubav izmedju srBskih anacionalista i aLJbanskih nacionalista? Zasto bi jedino resenje trebalo da bude priznanje te albanske naci tvorevine i da li bi to zaista bilo resenje koje bi donelo stabuilnost ili bi to bio samo podstrek za nova nacionalisticka orgijanja?

6. Nataša to obično napiše mnogo bolje, ali i ovo je dovoljno da se svi zapitamo šta nam je činiti. A, po meni, Kosovo ne treba nikad priznati kao državu i ne treba prepustiti brigu o kulturnim dobrima tzv. kosovskoj vladi. O svemu drugom se mora pričati pre svega imajući u vidu interes Srba na KiM, imovine Srba i srpske države, sve do pitanja ulaska Kosova u međunarodne institucije uz ustupke na kojima treba insistirati. Opozicija je u Srbiji je skup očajnika kojima je samo stalo do vlasti i privilegija, ničim nisu pokazali da su ozbiljni ljudi.

7. Gospođo Odalović, pročitajte citat u kolumni g.Samardžića.