„Obeležavanje“ Uskrsa

A mi ćemo se malo pozabaviti uskršnjom terminologijom. Vama je, pretpostavljam, poznato da ja ne navodim tendenciju preteranog posrbljavanja hrišćanstva i hrišćanskih praznika i njihove posledične banalizacije. Stalno sa ovog mesta grmim da bi neki putnik-namernik sa Marsa, koji bi se uoči Božića obreo u Srbiji i prelistao naše novine, morao doći do zaključka da je Isus Hristos rođen zbog sečenja badnjaka i klanja pečenice. Uskrs je malo teži za nacionalizaciju, ali ima dilbera koji smatraju da reč „uskrs“ nije dovoljno srpska, pa da bi pojačali utisak uporno pišu „vaskrs“. Big dil, rekao bi neko, svi znamo na šta misle. Ama nije tako. Pogrešno misle. Pogrešno govore. I pogrešno pišu.

Pa i ti si, zagrajaće komentatorski kritizeri, pre samo nekoliko rečenica napisao „Hristos voskrese“. Vaistinu jesam. Takav je običaj, a uzgred je i gramatički korektno, jer se „uskrs“ na crkvenoslovenskom kaže „voskresenije“, pa otuda „vaskrs“ ne znači ama baš ništa. Ali tu nema leka. „Vaskrs“ je naša sudbina.

Ni Veliki petak, inače ključni dan misterije Hristove krsne smrti i vaskrsenja, ne izmiče novindžijskom lingvističkom terorizmu. Tako i danas u novinama serpskim čitamo da „vernici SPC OBELEŽAVAJU Veliki petak“. Čekaj, more! Obeležavanje je bilo besmisleno i u vreme kada se obeležavao jubilej Prve proleterske, ali znamo da komunisti nisu obraćali mnogo pažnje na semantiku. Njima je jedino bilo važno da reč gordo zvuči. A znamo da je gordost smrtni greh.

Veliki petak se, isto tako, ne može ni proslavljati, kako se to takođe piše. Veliki petak je Veliki petak. I tačka. Budući nedostojan i raskajan, prepuštam gospodi teolozima i sveštenstvu da srpskom narodu i senatu objasne šta se to dogodilo na Golgoti na današnji dan, šta je usledilo tokom noći, šta na Veliku subotu, a šta na dan koji vaistinu treba proslavljati, dakle na Uskrs. Srećni praznici, cenjeni publikume. A posle praznika ćemo se ćerati još.