Kao i tvoj kućni prijatelj, i ja sam ophrvan sumnjama i nadama i prosto ne znam šta tu preteže. Čas me obuzmu teške, olovne sumnje, čas se odam lakomislenim nadama, nedostojnim ozbiljnosti mojih godina. U jednom trenutku pomislim da Srbija nikada neće ući „u novu fazu razvoja“, u drugom opet, imam plamteće vizije naše Srbijice kao zemlje meda i mleka. Šta je čovek, moj Borise, do li „slamka među vihorove“, do li „sirak tužni bez iđe ikoga“. „U nj ratuje“… kako ono bi… jbg, zaborav briše sve.

Kad sam već u Čačku, računam, zašto ne bih skoknuo do Stopića pećine, do zvanične rezidencije naše, srpske Pitije, moje odigitrije, znamenite baba Kurane. I tako ti ja, druže moj, ne budem lenj nego kupim kilo kocke, dvesta grama kafe, kutiju tamnjana i pravac Zlakusa, pa odatle tajnim stazama i bogazima u Stopića pećinu, u naše, srpske Delfe. Kad tamo, baba Kurana upoređuje nezvanične rezultate izbora sa svojim zvaničnim predviđanjima zapisanim još u martu o.g. I da vidiš, u dlaku se poklapaju.

Baba, međutim, ni mukajet. Sva nekako zvanična. Tek posle treće rakije (i ja sam malo popio, nemoj me ocinkariti Dačiću, ako se čujete, uzeće mi dozvolu retroaktivno) babi se razveza jezik. Serem vam se, dijete, na demokratiju, bi prva stvar koju reče baba Kurana. Zar ja nisam govorila Slobu Gavriloviću, sada visokom funkcioneru Demokratske stranke i tebi, bivšem visokom funkcioneru MIP-a, kad ste ono išli u agitaciju po ovim partizanskim selima, da se okanete ćorava posla. Ne može se, đeco, protiv ljudi posebnog kova. Jesam li vam govorila da demokratija nije za Srbe! Vi ni da čujete! Živela demokratija, pa živela demokratija! Tu mi baba poturi pod nos rezultate izbora. Evo vam demokratije! Sinoć sam, nastavi baba, gledala u bob. I znaš šta sam videla? Marksizam-lenjinizam u ponovnom usponu. Isto ko pred rat, sećam se ko da je juče bilo. Tadašnja buržoazija, ko i ova današnja, gledala samo svoje interese, a ovamo po ceo dan pričala o patriotizmu i Kosovu ravnom. Istorija se, dijete, toliko ponavlja, da se čak i premijer preziva isto, ko i predratni. A to ne sluti na dobro. Ako se ovako nastavi, ponovo će Srbija, Amerika i Engleska biti zemlja proleterska. Tako je govorila baba Kurana. Šta na to reći, brate slatki, šta o tome misliti? Krhko je znanje.