Na 18. jugoslovenskom pozorišnom festivalu – Bez prevoda, koji će u Užicu biti održan od 11. do 17. novembra, umesto sedam biće prikazano šest takmičarskih predstava iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, za koje selektori Bojan Munjin, pozorišni kritičar iz Zagreba, i Zoran Stamatović, direktor festivala i Narodnog pozorišta Užice, smatraju da su najbolja pozorišna ostvarenja u regionu u protekloj sezoni.
Van takmičarskog dela, poslednje festivalske večeri, glumci Ateljea 212 igraće komad „Sveti Georgije ubiva aždahu“. Stamatović kaže da je finansijska kriza redukovala festivalski program, ali nije uticala na njegov kvalitet. Umesto planiranih pet miliona, država je izdvojila milion dinara manje, a grad je podržao festival sa 3.150.000 dinara.
– Ne možemo da se ponašamo van vremena i razumni ljudi to razumeju. Mislim da kvalitet nije umanjen, ali naravno da sanjam festival na kome će svi glumci biti desetak dana u Užicu, da će do Užica stizati autoputem, brzom prugom, avionom do aerodroma Ponikve, biti smešteni u normalnim hotelima, da će konobari biti ljubazni… Nadam se da će se i to desiti jednog dana, ali put do toga jeste dobra selekcija, dobar festival, kulturan i obrazovan čovek. Lepo je rekao naš književnik Ljubivoje Ršumović – pismen narod čita, a nepismen sluša – kaže u razgovoru za Danas Zoran Stamatović.
Za osamnaest godina postojanja, utisak je da je festival ove godine imao najvećih finansijskih problema. Jeli to tačno?
– Ako sa naslovnih strana novina svakodnevno čitate o milionima koji nestaju u velikim javnim preduzećima, zavrti vam se u glavi i cela priča o nemanju novca pada u vodu. Dakle, ne mislim da je tako. S druge strane, država i grad Užice su uvek podržavali festival i to u meri u kojoj su to mogućnosti dozvoljavale. O problemu novca treba pričati samo do one mere do koje je moguće rešiti taj problem, jer ne može biti bolje nama, nego što je bolje celoj državi.
Moto festivala, sadržan u rečenici Dostojevskog – Šta će sutra s nama biti osim što promišlja probleme o civilizacijskoj dezorijentisanosti i sudbini čoveka, može se čitati i kao upitanost o budućnosti pozorišta i pozorišne umetnosti.
– Teatar je put iz ravnodušnosti, iz neobjašnjivog dnevnog nasilja u svakom smislu. Nasilje se ispoljava kroz medije, pa u nekom trenutku i kroz kulturu, i smatram da ga je najbolje iživeti kroz pozorište, a u društvu se ponašati razvojno i napredno. Moj odgovor može da bude i onaj koji sam pronašao kod Tolstoja da „jedino umetnost može da odstrani nasilje“. Ja u to duboko verujem i zbog toga radim ovaj posao.
To možda jesu optimistične poruke, ali realnost je sasvim drugačija – na ovogodišnjem festivalu, umesto sedam, publika će gledati šest takmičarskih predstava. Zašto?
– Zato što je to u skladu sa trenutnim materijalnim mogućnostima. Mnogi će možda reći da i kultura treba da bude na tržištu, ali taj sindrom „kulture na tržištu“ imamo u Pink varijanti. Želeli smo da sačuvamo kvalitet u granicama sopstvenih materijalnih mogućnosti i opredelili smo se da ove godine bude jedna predstava manje i u tome ne treba tražiti ništa loše.
Da li je smanjenjem broja takmičarskih predstava prekršen Statut festivala?
– Nije i to se dešava drugi put u istoriji festivala. Statut je predvideo da u takmičarskom programu može da učestvuje sedam predstava, ali minimalan broj nije određen. Festival se ničim drugim ne rukovodi, osim kvalitetom predstava i to u okviru svojih mogućnosti. Želeli bismo da nam gostuju predstave „Galeb“ i „Seobe“ SNP Novi Sad, „Žuta crta“ iz Zagreba i još neke, ali to su predstave koje ne mogu da gostuju na našoj sceni iz tehničkih i drugih razloga. U uslovima finansijskih i drugih ograničenja, mislim da je festivalski program optimalan izbor.
Prvi put u istoriji festivala nema predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje je, između ostalog, podsticalo razvoj užičkog festivala. Zbog čega se to dogodilo?
– Jugoslovensko dramsko pozorište je svojim renomeom pomagalo stvaranju renomea našeg festivala, a festival je selekcijom i nagradama pomagao JDP da taj renome održi. Njihovu predstavu („Hinkeman: Šta mora neka bude“, prim.autora) uvrstili smo u selekciju, ali oni su odustali… Žao mi je što publika neće videti predstave JDP, ali ne mogu da odgovorim na to zašto ih neće videti. Festival će otvoriti Branko Cvejić, bivši upravnik JDP i možda je to ta vrsta kontinuiteta. Međutim, nema prekida saradnje sa JDP, jer razgovaramo o mogućnosti da se, posle festivala u Užicu, prikaže deo repertoara JDP. Znali smo da ćemo imati jednu predstavu manje, jer nije bilo dovoljno novca. Zabuna je možda nastala nakon što smo u program uvrstili predstavu „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Ateljea 212, koja će biti prikazana van takmičarskog dela. To je odlična i atraktivna predstava, koja dolazi i dobrim povodom, jer želimo da se uključimo u obeležavanje sto godina od početka Prvog svetskog rata i da se podsetimo sjajnog reditelja Mucija Draškića. Nema tajne, a da nema para – to znamo i to živimo.
Takmičarske predstave
Festival će početi predstavom „Kuhinja“ (Narodno pozorište Republike Srpske Banjaluka), a potom slede: „Grebanje ili kako se ubila moja baka“ (Bosansko narodno pozorište Zenica), „Čarobnjak“ (NP Sombor), „Zločin i kazna“ (Gradsko dramsko kazalište Gavela Zagreb), „Očevi su grad(ili)“, (Crnogorsko narodno pozorište Podgorica), i „Revizor“ (Atelje 212 Beograd). Žiri u sastavu: Svetozar Rapajić, Nebojša Romčević, dramski pisac, Darko Nedeljković, arhitekta i scenograf, Zoran Ljutkov, glumac iz Skoplja, i Tomislav Kurelec, pozorišni i filmski kritičar iz Zagreba, dodeliće ukupno devet nagrada koje nose naziv Ardalion.
Prateći program
U okviru pratećeg programa, koji je takođe redukovan, 11. novembra u 19 časova u holu pozorišta biće otvorena izložba fotografija sa prethodnih festivala, autora Radovana Baje Vujovića iz Užica. Planirano je gostovanje Aleksandra Saše Miloševića, predstavnika Srpskog narodnog vijeća iz Zagreba, koji će diskutovati na temu Srpska zajednica u Hrvatskoj – most među kulturama, a biće predstavljena i knjiga „Knjigocid – uništavanje knjiga u Hrvatskoj početkom 1990-ih“, autora dr Ante Lešaja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
