Biograf Pape Franje: Bio je osećajan, ironičan i odlučan

„Jednom mi je doneo empanade i rekao: ‘Postiš, sad ih sve pojedi‘“, prisetio se dopisnik Medijaseta iz Vatikana jedne od brojnih epizoda prilikom susreta s papom dok su radili na knjizi. Nije mu, kako je ispričao, bilo teško da nagovori papu Franju da objavi svoja sećanja.

„Rekao sam mu da bi bilo lepo da čujemo njegovu priču kroz važne događaje. Odgovorio je da ga zanimaju mladi ljudi kojima, kao starac, želi da ostavi poruku. I tako je otvorio knjigu sećanja kako bi zabeležio radosti, tuge, uspehe, ali i poraze.“

Najranije sećanje pape Franje vezano je, rekao je njegov biograf, za rat.

„Imao je samo tri godine. Pitao sam ga kako uspeva da se seća. ‘Imam bljeskove u mislima. Mama i tata viču: ‘Hitler je čudovište‘. Ili Margherita Muzonero, prijateljica moje bake, koja joj priča šta se dešava s njenim rođacima u Italiji. Poslali su nas daleko, ali mi deca prisluškivali smo mališane odvojene od majki: trauma.‘“

Najemotivniji je bio dok se prisećao diktature u Argentini. „Rekao mi je da je učinio sve što je mogao.“

„Na početku smo imali sastanke od tri, četiri sata. Korekcije smo radili zatim preko telefona. S vremena na vreme me zvao i naravno da sam se uvek javljao. Jednom sam u podzemnoj rekao: ‘Sveti Oče, mogu li vas jednostavno zvati Oče, inače će ljudi ovde misliti da sam lud?‘ A on mi je na to odgovorio, smešeći se: ‘Zovite me samo Đorđo‘.“

Sastajali su se uvek kod njega, na drugom spratu Svete Marte. „Čak mi je jednom rekao: ‘Dođi, pokazaću ti sobu u kojoj sam spavao tokom konklave‘. Švajcarska garda bila je prestravljena.“

Papa Franjo ispričao je svom biografu i šta se dešavalo iza kulisa konklave kada je izabran.

„Rekao mi je da je odmah posle ručka, tog dana, shvatio da će biti izabran. I da nije hteo da uđe u Sikstinsku kapelu. Zastao je kako bi s kardinalom Ravasijem razgovarao o knjigama. Toliko da su ih morali pozvati da uđu. Priznao mi je: ‘Podsvesno nisam želeo da budem izabran‘.“

A kada je izabran, ispričao je papa Franjo, prvo je pozvao papu emeritusa i apostolskog nuncija u Argentini kako bi mu rekao da kaže biskupima te zemlje da ne dolaze u Rim i da novac za avionske karte daju siromašnima.

„Pričao mi je i kako je bio srećan što je zadržao svoje ortopedske cipele, kao i da nije otišao da živi u Apostolsku palatu jer bi mu u tom slučaju trebao psiholog.“

Autor Franjine biografije ne slaže se s onima koji su ga optuživali da je imao osvetoljubivu narav.

„Naprotiv. Radili su mu svašta, a on je uvek svima opraštao.“

Kada bi završili s poslom, otpratio bi ga do lifta. „Napravio bi znak krsta prstima na mom čelu. I našalio se: ‘A sada idi. Ne budi dosadan‘, piše