Foto: Jahvo JožaKnjiga „Jevanđelje po Marini T.“ autora Ognjena Lopušina predstavljena je preksinoć na 13. festivalu nesvrstanog stripa Novo doba, u Kvaki 22, u okviru Fijuk sajma koji je otvorio ovogodišnji festival čija je tema „Stari talas“.
– Marina Tucaković je najveći književni stvaralac koga je ova kultura imala u drugoj polovini 20. i početkom 21. veka. Njeno stvaranje je književna materija koja je penetrirala u sve stratume ovog društva, i mi od Ive Andrića nismo imali autora koji je bio u stanju toliko da prožme društvo – primetio je Ognjen Lopušina.
Naime, dok su u donjoj galeriji Kvake autori, kolektivi i izdavači iz zemlje i regiona izlagali svoja dela na Fijuku, u gornjem delu su bili organizovani razgovori.
Pored autora o knjizi „Jevanđelje po Marini T.“ govorili su i Vojvoda Milica Ivić, umetnica i moderatorka razgovora i izvođač Predrag Vukčević poznatiji kao Bege Fank.
Ivić je rekla da je „Jevanđelje po Marini T. je knjiga koja mora da se čita, a može i da se sluša i peva. Dužina čitanja zavisi od količine muzičkih pauza koje pravite da biste ispratili naraciju i podsetili se ili otkrili neke sasvim nove numere. Zasnovana je na temeljnom istraživačkom radu opusa Marine Tucaković, a konstruisana je kao složena teorijsko-narativna propozicija razumevanja poslednjih decenija istorije i politike na ovim prostorima. Knjiga sadrži bibliografiju i analizu sto izabranih naslova autorke, uz predloženu kategorizaciju u odnosu na opasnost od njihove preterane upotrebe“.
– Moja želja i nada je da će ovo delo biti uvšteno u lektiru za prvi ili drugi razred srednje škole, otprilike, mislim da je to odgovarajuću uzrast, i da će ona poslužitit za izgradnju nacionalne kulture 21. veka – kazao je Lopušina povodom svoje knjige.
On je dodao da je dugo čekao da se neko pozabaviti pisanjem o fenumenu lika i dela Marine Tucaković i uticaju njenog pisanja na naše društvo. To čekanje se okončalo 2019, kada je on napisao ovu knjigu, a Matrijaršiji se zahvalio na prilici da knjigu predstavi. Takođe se zahvalio i svima onima koji ništa o Marini nisu pisali, jer da jesu, onda on verovatno ne bi stvorio ovo delo.
View this post on Instagram
– Desilo se 2019. da sam napisao ovu knjigu, stidljivo, uvidevši da niko neće ništa da napiše. Osećao sam potrebu da se nešto napiše i da se ta priča zakotrlja. To je bilo u trenutku kada je Marina bila i te kako živa. Ja sam imao neke ideje i nade da ćemo se sresti i da ću joj ja rukopis pokazati, da će se neki moji snovi i sujeta ostvariti. Nažalost, od toga nije bilo ništa, iz razloga geopolitičke prirode i pitanja njenog zdravlja – kazao je autor.
Na pitanje kako je zamišljao susret sa Marinom Tucaković, Ognjen je dao skroman odgovor.
– Pribojavao sam se da bi ona bila u fazonu – kul momak, baš si ovo dobro napisao, ali da ne bi bilo velike recepcije. Pao bi neki „fotosešn“ za Instagram story. To je bilo, otprilike, stanje sve dok nisam shvatio da od upoznavanja neće biti ništa. Što mi nije ni bilo toliko bitno, već bi meni bilo drago samo da ona shvati da postoje neki ložači koji filozofiraju na temu – pojasnio je Lopušina.
Kako kaže, najveći dobitak za njega lično i za naše društvo, leži u nadi da je „Jevanđelje po Marini T.“ inicijalna kapisla da neko nastaviti taj rad na bolji i specifičniji način.
– U tom smislu, ovo je samo prvi stepenik i videćemo šta će iz ovog izrodi – kazao je Lopušina.
Vojvoda Milica Ivić ukazala je da nije u pitanju samo knjiga o Marini Tucaković, već važna i istraživačka analiza i mogućnost da se razume epoha u kojoj je ona stvarala, kao i život ljudi u tom periodu. Ona je izdvojila i to da je ovo delo pre svega jedna ozbiljna knjiga o poeziji.
– Ognjenova knjiga je po osnovi ideje hrišćanska, pravoslavna i katolička u onom izvornom smislu koji se tiče celine. On se bavi celinom naroda i ljudi na ovom prostoru, kao što se i Marina bavila u svojim tekstovima. Ognjenova ideja je da se nadilaze političke razlike u korist emocija i emotivne ludosti koja nas čini onime što jesmo – kazao je Predrag Vukčević, Bege Fank.
Lopušina je potom istakao da su njegovi sagovornici na promociji tu da mu pomognu da napravi smernice ne za one ljude koji su Marinini „die hard“ fanovi, već za one koji su tu blizu, i koje treba gurnuti preko litice da to postanu.
– Moja prevashodna želja je bila da što više ljudi uvučem u taj krik devedesetih, jer je to ono što volim da slušam i razmišljam. Da se sa bliskim ljudima zajedno drogiram tim stvarima. Knjiga i nije toliko o Marini Tucaković, već je najviše generalno o nama. U tom smislu devedesete su ključ, jer je to period u kome smo se, većina nas u ovoj prostoriji, zamomčili i zadevojčili – ukazao je Lopušina.
On je pojasnio da metafizika i magija zavisi i od Marine koja je stvarala i pružala sadržaj, ali i od naroda koji sa tim sadržajem raspolaže, jer jedno bez drugog ne mogu. Njega jedino brine to što trenutno ne vidi ništa slično Marininom radu (dovoljno plodotvornog autora) što ima ambiciju da struji u toliko širokim krugovima.
Za kraj je istakao da bi kao veliki poraz doživeo to ako Marina „ostane na samo jednoj knjizi“.
– Ako kao društvo ostanemo na tom nivou da se na jednoj knjižici završi sve što je Marina pisala, onda će to biti znak da smo kao društvo ostali bez rezultata – zaključio je Ognjen Lopušina.
Recenzija dela
„Ognjen Lopušina jedinstvenim rukopisom ispisuje naratizovani esej, ili novelu o našim sudbinama koje ujedinjuju stihovi Marine Tucaković. Njen rad u raznim formama popularne muzike, stilski, geografski i vremenski vezanoj za razna istorijska, mentalitetska i životna stanja, ostavila je dubok trag na formiranje horizonta očekivanja i suočavanje sa traumama nekoliko generacija Jugoslovena. Lopušina piše knjigu u gotovo deseteračkom značenju te reči. Ona poput stihova Marine Tucaković izmiče definicijama i može se čitati kao delo različitih formi“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
