Ljubav kao lajtmotiv: „Slike u e-molu“ Nikole Žigona u Galeriji Štab

Umetnik koji iza sebe ima mnogobrojne samostalne izložbe obradovaće nas serijom velikih formata u galeriji ŠTAB, nastalih tokom 2023.
Slojevitost slika Nikole Žigona objedinjenih naslovom “Slike u e-molu” predstavljena je u svojevsnom miksu gesta i boja u nekoliko planova prostora: formalno-slikarskog, psihološkog i fizičkog. Iako je na slikama boja dominantna, umetnik se u isto vreme ne odriče ni forme, ni figure, ni gesta, tražeći balans svega u otelotvorenju psihofizičkog prisustva slikara u sopstvenom delu.

Izložbu čini 15 velikih platana, zanimljivih naziva: Sunce moje, Praznik na jastuku, Čudo ljubavi I i II, Halo ljubavi, Srećna okolnost, Rumeno putovanje, Portal izobilja itd. Na slikama se na prvi pogled uočava Žigonov potez i fantastičan kolorit.

U tekstu u katalogu, kustoskinja Marta Vukotić Lazar kaže: Umetnik uvodi ljubav kao lajtmotiv, ali ne na patetičan način kako to radi sentimentalna kultura, već joj pristupa kao najnerazumljivijem i najdifuznijem „kristalnom stanju“. Ovoj temi Žigon pristupa kao principu stvaranja. Platno je shvaćeno kao prostor u kome su kreirana dva plana slike: arhetipska slika i simbol, a kako je reč o automatskom slikanju, jer Žigon ne pribegava skicama, prevashodno se aktivnost svodi na prepoznavanje simbola i njihovih mogućih značenja. Reč je o tehnici automatskog slikanja koja ne proizvodi figure, već proizilazi iz figura, samim tim Žigon ih prihvata kao izraz sam po sebi, ali i kao vrstu naturalističkog simbolizma čija je svrha da se „odgonetne azbuka sveta“.

Nikola Žigon kaže da izložba nosi inaziv “Slike u e-molu”, zato što su njegove omiljene kompozicije, Mendelsonov koncert za violinu i Šopenov klavirski koncert, u e-molu. Umetnik kaže da ga te kompozicije pokreću na razmišljanje o ljubavi, na potragu da vidi ljubav, da oseti koliko je velika, kako postoji u najsićušnijim bićima, na najskrovitijim mestima, da posmatra da li se kreće, menja oblik, i da li može da se zgusne toliko da može da je dodirne.

– Na ovoj izložbi, na ovim slikama, zapisao sam bojom, potezom, linijom sve što sam osetio, zapazio, spoznao o toj veličanstvenoj energiji Ljubavi, koja nas čuva, u čijim kodovima se nalaze zapisi za rascvetavanje naših života. Zašto su obe kompozicije u e-molu i zašto me tako pokreću? Da, razmišljao sam i istraživao, ali ja nisam teoretičar i neću o tome pisati, ostaviću da mi kompozicije ova dva čarobnjaka, drže otvoreno srce, jer ja volim tako da posmatram svet.“ – kaže Nikola Žigon.

Svoj likovni izraz, Žigon je pronašao nakon svog boravka u Parizu dvehiljadite gde se u potpunosti posvećuje slikarstvu. Nakon čega su usledile dve izložbe u Parizu i jedna u Beogradu. Zahvaljujući tim izložbama postaje ekskluzivni član prestižne Prom Galerije u Minhenu. Njegove slike se nalaze u stalnoj postavci Würth muzeja u Künzelsau, Baden Virtember, Nemačka. Prisutan je u brojnim privatnim kolekcijama širom Evrope i Amerike.

Diplomirao je na odseku slikarstvo u klasi profesora Mome Antonića 1991.godine na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu.

O umetniku:

BIOGRAFIJA – NIKOLA ŽIGON

NIKOLA ŽIGON je rodjen 13. jula 1958. godine u Ljubljani. Diplomirao je na Fakultetu Likovnih Umetnosti 1991. godine u Beogradu odsek slikarstvo u klasi profesora Mome Antonovića.

U prvom periodu svog stvaralaštva bavi se crtežom, koji smatra najvažnijom likovnom disciplinom, video artom i umetničkim instalacijama koje je izlagao na izložbama u Studenskom Gradu 1992. godine i u Salonu Muzeja Savremenih Umetnosti 1995. godine.
Dvehiljadite godine živi i radi u Parizu u kome se u potpunosti posvećuje slikarstvu. Na svoje dve pariske izložbe i na izložbi u Beogradu 2001. godine po povratku iz Pariza, Nikola Žigon se pokazao kao autor koji je pronašao svoj likovni izraz.

Zahvaljujući tim izložbama od 2002. godine, postaje ekskluzivni član prestižne Prom Galerije u Minhenu. Njegove slike s nalaze u stalnoj postavci Würth muzeja u Künzelsau, Baden Virtember, Nemačka. Prisutan je u brojnim privatnim kolekcijama širom Evrope i Amerike.
Na izložbama u Minhenu 2004 i 2009 god, u Portugalu 2005. godine, u Beogradu 2006 i 2007.godine, Nikola Žigon prikazuje svoje bele slike, koje sadrže umetnikov stav pomeranja granica izdržljivosti materije boje.

2009. godine uporedo izlagajući slike u Tivtu, Petrovcu i Sv. Stefanu, Žigon priređuje izložbu crteža u Galeriji “New Moment” u Beogradu. Ovaj ciklus crteža velikog formata ima ulogu upozorenja; ovde je reč o nevidljivom magnetnom polju na koje nam umetnik skreće pažnju. Autor se takođe predstavlja beogradskoj publici u decembru iste godine u “Galeriji 212” sa najnovijim slikama. I kako kaže istoričar umetnosti Milena Marjanović; “ Nikolina umetnost ne želi da obmanjuje svet, jer ni on samog sebe to ne želi. “Slede izložbe u Beogradu “Galerija Progres,” izložbe u Milanu, Piranu, Dubaiju… U slikama iz ovog perioda Žigon, po rečima istoričarke umetnosti Danijele Purešević, ne svodi niti apstrahuje pojavni svet, već nastoji da apstraktne sadržaje uobliči, da ih prevede u jezik slike.

Ciklus slika „Dodekatlos“, kojima se umetnik predstavlja na izložbi 2015. u Paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, donosi tople boje, kao i prevagu intuitivnosti i impulsivnosti. Dakle, u platna emformelne strukture, gde je dominirala belina i svetli kolorit i gde je crtež predstavljao važan element, umetnik u sliku unosi intenzivne, snažne kolorističke namaze u duhu apstraktnog ekspresionizma.

Izložba Nikole Žigona “Kao da je bilo nekad” 2018. godine u galeriji X Vitamin, rezultat je ispitivanja strukture procesa sećanja kroz slikarski medij, kojim autor sumira dosadašnje iskustvo stvaralačkog opusa i donosi nova rešenja. Žigon se tom izložbom, koju je posvetio svojoj majci – nedavno preminuloj glumici Jeleni Žigon, upušta u putovanje kroz sopstvenu mapu memorije. Osvrt na uspomene, pokrenuo je vedru i svežu energiju, koja označava novo razdoblje, kako u umetničkom tako i u zemaljskom životu autora.

2021. posle višegodišnje pauze tokom koje je živeo i stvarao u inostranstvu, Nikola Žigon se, izložbom radova, pod imenom „Osmeh se vratio u grad“, vratio na mapu beogradskih kulturnih i umetničkih zbivanja.