Mirjani Karanović Dobričin prsten 1Foto: FoNet/Aleksandar Barda

Plaketu su joj uručili bivši dobitnici Predrag Miki Manojlović i Jasna Đuričić, a publika je pozdravila Mirjanu Karanović dugačkim aplauzom.

Karanović je rekla da je kao dete želela da bude posebna, da je kao i njena majka želela da bude bolja i da je gluma to što je čitavog života držalo i da zna da je zbog glume bolja.

„To su svi ti likovi koje sam odigrala koji su me nečemu naučili i negde vodili, svi ljudi sa kojima sam radila, moji partneri, reditelji, koji su testirali moju ljudskost i terali me da ispitujem sebe“, rekla je Karanović.

Ona je istakla kako se trudi da bude istinita na sceni, jer je scena njeno mesto, na kojem je ona „kraljica“, dok u životu to često nije. Istakla je da ima planove i da treba još da zasluži i opravda nagradu za životno delo. U odluci žirija, koju je pročitala predsednica Vida Ognjanović, navodi se da su impozantni glumački opus Mirjane Karanović na sceni i na velikim i malim ekranima, uz desetine domaćih i stranih nagrada i priznanja, „odavno nadrasli svako prigodno slovo“.

Kako se navodi, Mirjanu Karanović izdvaja njena neiscrpna raznovrsnost igre, zatim raskošno izražajno bogatstvo i „vazda zaigrana Mirinska smelost kreativnog vršljanja po žanrovima, dramskim vrstama i stilu“.

Ona je, kako se navodi, „bez uzmaka siloviti autoritet u osvajanju gledališta“, te da je njena prva uloga najavila glumicu kojoj se mora verovati. „Nju je zanimalo široko polje igre čija joj širina dozvoljava da ne reciklira i ponavlja svoja već oprobana i dobro prihvaćena rešenja. Zato je vazda bila prva i uspešna u osvajanju hrabrijih pozorišnih oblika, drugačijeg načina igre, slobodnijih ideja i nepredvidivih ritmova i mešanja dokumentarnog i izmišljenog“, navodi se u obrazloženju.

Odigrane uloge Mirjane Karanović su „daleko od toga da budu blago šatirani autoportreti iste glumice“, već je to „velika kolona do suprotnosti različitih žena, od nepismene seljanke Petrije do antičke heroine Fedre, od namučene krojačice Sene, do razmetljive, pomodne rodoljubice Zelenićke, od sluđene Živke Ministarke do eruditne esejistkinje Isidore Sekulić“.

Ističe se da glumi slobodno, bez lažne maske i s ljubavlju. Žiri su činili predsednica Vida Ognjenović i članovovi Svetlana Bojković, Nada Šargin, Goran Marković, Boris Isaković, Dragan Bjelogrlić i Vojin Ćetković.

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Voja Brajović rekao je da je 1937. prsten dodeljen Dobrici Milutinoviću i da je odlučeno da on bude prelazni, ali da je prsten misteriozno nestao, pa je 1939. naprabljen novi. Prsten je kasnije pronađen u Hrvatskoj, a danas se oba prstena čuvaju u muzeju.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.