Talentovani umetnik Predrag Dedić iz Šapca (25) svoju priliku da zaigra na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu dobio je zahaljujići nesvakidašnjem plesu, čiji je začetnik na ovim prostorima.
Baš kao što je i njegov otac, koji je krajem 70-tih godina prošlog veka, prvi počeo da trenira tekvondo, a kasnije postao trener reprezentacija Srbije i Australije, tako je i ovaj mladić, ulični ples pod nazivom „popping“, doveo do savršenstva i na velika vrata ga uveo na domaću scenu.
– Pre dve godine, moje kolege iz Beograda Anđela Žugić, Stefan Filipović, Nikola Planka i ja, napravili smo koreografiju sa kojom smo nastupili na poznatom Festivalu koreografskih minijatura u Narodnom pozorištu u Beogradu. Reč je o internacionalnom festivalu koji je takmičarskog karaktera i koji podržava nove, savremene umetnike iz oblasti plesa, glume, pantomime i drugih vidova umetnosti. Uspeli smo da uđemo u finale takmičenja, i tada nas je primetila Isidora Stanišić, koreografkinja predstave „Godine vrana“, koja nas je prvi put kontaktirala u decembru prošle godine – počinje svoju priču Dedić.
Seća se da su bili oduševljeni s obzirom na to da je reč o predstavi Siniše Kovačevića, u čijem izvođenju na sceni učestvuje više od 60 glumaca i plesača, a uglavne uloge tumače Kalina Kovačević, Aleksandar Srećković, Branislav Tomašević, Petar Strugar, Ljiljana Blagojević i mnogi drugi.
– Isidora je želela da ubaci ulične plesače u predstavu, što je neverovatna ideja, jer niko to dosad nije uradio, bar kada je reč o velikim ostvarenjima, uglavnom su bili baletani. To što se u predstavi „Godine vrana“, pojavljuju savremeni i ulični plesači, čini je revolucionarnom – objanšnjava naš sagovornik.
Ples koji izvodi zove se „popping“ i karakterističan je po iluzijama koje se prave telom.
– To je ples koji je nastao između šezdesetih i sedamdesetih godina pošlog veka u Americi. Ostatak moje ekipe koja radi u „Vranama“ igra brejk, a brejk je svima više poznat pod nazivom brejkdens. Oba plesa su se u međuvremenu veoma razvila i mogu se videti u pozorištima u mnogim držama, kao naprimer u Francuskoj i Holandiji, gde su ulični plesovi prihvaćeni podjednako kao i balet. Postoje ulični plesači koji rade isključivo u pozorištu i prave predstave, čak imaju i specifična hip hop pozorišta koja obuhvataju sve ulične plesove – objašnjava ovaj talentovani mladić.
Sa popingom prvi put se sreće u Australiji, kada je imao 16 godina.
– Pre šest godina upisao sam Fakultet za fizičku kulturu i nauku o sportu u Melburnu. Tamo sam na ulici, ispred gradske bibiloteke, sreo gomilu plesača, koji bi se tu okupljali svakog četvrtka i ja sam tu video popping i zaljubio se u njega. Rekao sam sebi „ovo hoću da radim“. Svake sedmice dolazio sam, plesao sa tim ljudima, gledao ih i učio, a oni bi mi davali savete. Odlazio sam kući i vežbao do sledeće nedelje da im pokažem šta znam i tako iz nedelje u nedelju i polako sam postajao deo cele te plesne scene u Melburnu, pa sam počeo i da se takmičim i da nastupam – priseća se Dedić.
Po povratku iz Austalije, pre tri godine, u Šapcu otvara školu hip hopa za decu i odrasle, a od ove godine i u Beogradu.
Talenat i upornost je kaže nasledio, jer potiče iz poznate sportske porodice, a njegov otac Jovan Dedić, pionir je tekvondoa na našim prostorima i jedan od osnivača Tekvondo saveza Srbije, koji je predvodio domaću repredzentaciju i bio državni trener u oblasti Viktorija sa sedištem u Melburnu.
U Koreji je ušao u Kuću slavnih, gde je ovaj sport i nastao.
– Možda je to razlog što sam i ja imao potrebu da stvorim nešto što nije bilo ranije u mom gradu, kao što je to i moj otac uradio – kaže Dedić.
Na Festivalu koreografskih minijatura prošle godine, zajedno sa koleginicom Anđelom Žugić, dobio je nagradu „Ohrabrenje“ i priliku da svoju minijturu „Iz drugog ugla“, razviju u predstavu, koju će se izvoditi u Narodnom pozorištu i na festivalima.
– Od Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) imaćemo stručnu i finanasijsku pomoć. Važo je da što više ljudi vidi ovo što radimo i raumeju da to jeste umetnost i da je podjednako bitna kao i balet ili neki drugi plesovi.
Imam u planu da putujem i da dobijem piliku da u inostanstvu sarađujem sa poznatim plesačima. Želja mi je da ovu vrstu plesa u Srbiji dovedem na nivo kakav je u nekim evropskim državama, da možemo da imamo predstave sa isključivo uličnim plesom, sa ljudima koji su deo hip hop kulture i da imamo svoju plesnu kompaniju, kao što to ima balet.
U predstavi „Godine vrana“ moći ćemo da ga gledamo tokom juna, kao i u okviru pozorišnog festivala „Sterijino pozorje“, u okviru takmičarkog dela programa.
– Zahvalan sam svakom trenutku i svakoj predstavi, kad izađemo na scenu, ti ljudi koji nas gledaju, pažljivo posmatraju i ovacije na samom kraju, ne znam da li postoji lepši doživljaj od toga – završava Dedić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
