Foto: Promo/Damir Vujković/FEF Palić“Skoro me je neko na konferenciji za štampu u Beogradu pitao, šta bih odgovorio pre 30 godina da me je neko pitao da li ovaj festival može da dođe do brojke od 30. Kao iz puške sam odgovorio da, može. Ne možete da radite nešto u šta ne verujete”, kaže Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, povodom njegovog jubilarnog 30. izdanja.
Kako objašnjava Zelenović, te 1992. godine, vreme je bilo za što šta, a najmanje za pravljenje međunarodnog filmskog festivala.
“U julu smo imali festival, a u maju su zemlji uvedene sankcije, pri tome je festival od samog početka bio međunarodni. Sve ono što je trebalo da se prikaže na festivalu, svi oni ljudi koji su trebali da dođu na festival, dolazili su u zemlju koja je sa raznih strana bila blokirana i, kada vi sada pogledate tu istoriju festivala, tih 30 godina, ima nekoliko bitnih tačaka koje su odredile naš festival da svih ovih godina i ostane i opstane”, kaže Zelenović.
Prema njegovim rečima, kada se priča o nečemu što traje tri decenije, obično se govori o lepim stvarima jer, “valjda je to u ljudskoj svesti, da te neke loše stvari guramo od sebe i uvek se trudimo da pamtimo one koje su bile lepe”.
Tako se seća da je 1994. godine otkriven spomenik Aleksandru Lifki i da je to bio jedan od retkih spomenika koji je nekom kultrunom radniku u našoj zemlji napravljen, kao i da u trenutku kada su mislili da će sve biti u redu, te 1996. godine nije bilo festivala.
“Prva stvar koja je bila važna za festival je da je on počeo u nevreme. Sad mogu da kažem da mnogi nisu verovali da to uopšte može da ostane ili opstane kao festival. Mnogi su nam otvoreno govorili da ćemo se ugruvati i da od toga nema ništa, a moj utisak je da bi mnogi sa olakšanjem primili činjenicu da festivala više nema, jer ne moraju da se muče oko novca, oko sređivanja Letnje pozornice, oko svih onih stvari koje se dese”, objašnjava Zelenović.
On navodi i da je 10 godina bio period koji su imali na raspolaganju da odluče “čega mi hoćemo da budemo festival”, jer je koncept zapravo jedan od najvećih problema festivala.
“U prvom razgovoru, Blaža mi je rekao da ćemo 10 godina da budemo šta god, pa smo bili nacionalni, pa internacionalni, pa žiri za ovo, pa žiri za ono, pa zajednički žiri za sve to i 2000. godine smo odličili da tako više ne ide. Kao jednu međufazu smo nagradu ‘Aleksandar Lifka’ preveli u nagradu za životno delo, odnosno za ukupan doprinos evropskoj kinematografiji. Meni sad izgleda da je to bio jedan ključni događaj za naš festival. To je bio mali festival, da se ne lažemo, i kad vi napravite takvu nagradu i prvi dobitnik vam bude Milena Dravić i Mikloš Jančo, pa vam posle dođu i Bata, i Kusturica, i Goran Makrović, Žilnik i Zoran Simjanović s jedne strane, a s druge strane vam dođu Ken Louč, Ken Rasel, Mihalkov, Roj Anderson, Azanavicijus. Ti ljudi koji su došli, koji su podržali festival svojim dolaskom i primivši nagradu, jedna su veoma važna lična karta našeg festivala, jer kao istoričar filma tvrdim, to je temelj evropske i naše kinematografije”, naglašava Zelenović.
Kada je 2003. godine odlučeno da festival bude festival evropskog filma, svima kojima su saopštili, Zelenović kaže da su je malo reći da su bili iznenađeni, jer “evropski film je imao takvu reputaciju da kada staviš besplatnu projekciju u kinoteci u Beogradu, bude desetak ljudi”.
“Festival je sastavljen od dobrih poteza koji su bili u pravom trenutku, jer mislim da je ova sredina i ova publika bila upravo to mesto koje je moglo da se susretne s tom količinom evropskih filmova iz Slovačke, Češke, Rusije, Hrvatske. Godine 1997. je po prvi put prikazan hrvatski film na našem festivalu ‘Kako je počeo rat na mom otoku’. Brešin film koji je iskreno rekao, smejali smo se, ali nam nije bilo baš do smeha, ‘ja ne znam ko se više uplašio, mi što dajemo ili vi što prikazujete film’. Od 1997. godine, to je postalo sasvim normalno na svim festivalima da se prikazuje, a da ne govorimo o tome da je na Paliću prikazano sve što se odnosilo na kinematografiju bivših jugoslovenskih republika. Ta činjenica, da ste vi zahvaljujući festivalu imali elitu domaće, svetske i evropske kinematografije, gde ste mogli u šetnji na Paliću da sretnete Kena Rasela, Mikloša Jančo, Batu ili Duška Kovačevića ili nekoga od tih ljudi, za mene je jedna dobitna kombinacija”, kaže Zelenović, dodajući da misli da oko 75 odsto ljudi iz sveta koji su dolazili, uopšte nisu znali gde je Palić.
“Roj Anderson je išao 46 sati vozom iz Švedske da bi došao do Palića. Dakle, oni nisu znali, ali jedan Ken Rasel je po odlasku sa Palića u London tajmu napisao božanstven tekst o Paliću, palićkom festivalu i Srbiji. Niko to nije uzeo i pozvao nas da li možemo da pitamo gospodina Rasela jel možemo od ovoga da napravimo neki flajer, da napravimo nešto, jer Ken Rasel piše o vašem festivalu i piše o našoj zemlji”, dodaje on.
Zelenović podvlači i da mu je žao što se niko nije setio ni da izračuna ovih 30 godina koliko je prikazano filmova i koliko je publike bilo, što se po njegovom mišljenju meri u “hiljadama i stotinama hiljada”.
“Vreme će pokazati da je Festival evropskog filma Palić bio jedan od bitnih svedoka vremena u kom je nastao, filmova koji su se na njemu prikazivali, ljudi koji su na njega došli, filmova koji nisu koketirali sa gledaocima. Ne jednom sam čuo po izlasu sa Letnje pozornice: ‘Odličan film, ali što je težak’. Nije težak film, težak je život. Palić je bio i ostao mesto gde se susreću filmovi, autori i publika, koji otvoreno govori o vremenu u kojem živimo. Palić je naš put oko sveta, odnosno Evrope za sedam dana, gde smo u prilici da vidimo ono najznačajnije što se tokom jedne godine proizvede u evropskoj kinematografiji”, poručuje Radoslav Zelenović.
Ovogodišnje, jubilarno 30. izdanje Festivala evropskog filma Palić biće svečano otvoreno na Letnjoj pozornici u subotu, 15. jula, u 21 čas, kada će biti uručena nagrada “Aleksandar Lifka” našem proslavljenom glumcu Bogdanu Dikliću za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Po završetku svečane ceremonije, glavni takmičarski program otvoriće film “Madam Di Bari” rediteljke Majven.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
