„Da vam kažem: borba protiv nacionalizma jeste borba protiv samoće. Zašto? Zato što je samoća egzistencijska forma totalitarizma, svakog, pa i ovoga nacionalističkog s početka devedesetih godina. Ovo što vam sad kažem rekao sam pre deset godina, na početku Druge Srbije, na dan 11. aprila 1992. godine. Beogradski krug bio je krug spasonosnog prijateljstva, pa je zato, uistinu, bila privilegija naći se u njemu. Mislim na prijateljstvo kao na privilegiju (valjda najveću od svih privilegija). Ali, ne manje, mislim i na privilegiju manjine, neodvojivu od privilegije prijateljstva. Ili, ako hoćete, na privilegiju marginalca. Zato što je marginalnost duša istorije. Druga Srbija, dakle Srbija evropska, jeste marginalna Srbija, i dan-danas, i upravo kao takva, kao marginalna, jedina moguća budućnost Srbije.“ A. V. M.

Borka Pavićević, direktorka CZKD

Srž istorije srpskog naroda

Zanimljivo je da su se u Centru za kulturnu dekontaminaciju prošle večeri na promociji Izdavačke kuće XX vek, Ivana Čolovića, nalazili ostaci te Druge Srbije o kojoj je govorio i pisao Radomir Konstantinović, a njega u tom trenutku već nije bilo. Znam da će ovom prilikom mnogi da se pozivaju na „Filosofiju palanke“, ali njegovo delo je „Biće i jezik“. Samo u tom naslovu ogleda se mogućnost jednog subjekta da sažme i opiše srž istorije, književnosti i jednog naroda. To da li je i koliko prihvaćena njegova ideja o Drugoj Srbiji i u kojoj Srbiji živimo, mislim da je očigledno. Malo bi drukčije bilo da je po njegovom… To, koliko smo uvažili njegovo delo, ne govori o njemu, već o nama. Konstantinoviću je sve na čast i slavu. Uostalom, pogledajte koliko je to lep i pametan čovek.

Lazar Stojanović, reditelj

Svetski mislilac

Radomir Konstantinović je jedna od najvažnijih ličnosti među misliocima Beograda. On je kao ogledalo vratio Beogradu sliku njegove provincijalnosti. Njegov način mišljenja bio je popularan kod malog broja ljudi koji su mislili svetski a ne lokalno i to je verovatno razlog što je Konstantinović bio prilično marginalizovan tokom velikog dela svog života. Njegova misao i njegov angažman uticali su na neka od najvažnijih grupisanja koja su postojala među građanskim demokratama u Beogradu, prvenstveno na Beogradski krug, ali svakako i na grupu mlađih filozofa na Filozofskom fakultetu. Gubitak Konstantinovića je ogroman i zaslužio bi da mu se Grad oduži na pravi način, obeležavanjem nekog javnog mesta njegovim imenom… Sada ostaje da vidimo kako će se Grad u odnosu na to ponašati. Inače, iako ima mnogo mladih nastavljača i naslednika, još uvek Konstantinović nije dobio ličnost koja bi bila u punoj meri i na pravi način njegov naslednik i to još uvek čekamo. Neka to bude optimistička nota – nadamo se da će Beograd uskoro dobiti jednu takvu ličnost.

Ratko Božović, kulturolog

Pokušao je da nas opameti

Pre 40 godina je u „Filosofiji palanke“ Radomir Konstantinović identifikovao naše nevolje, pokušao da nas opameti, ali ništa nije pomoglo … Nismo hteli da pročitamo to što je napisao, nismo hteli da vrednujemo to što je vrednovao. Hteo je da nas malo suoči s istinom koju mi teško prihvatamo tako da je njegov odlazak, odlazak čoveka koji je svojom razlikom hteo da pomogne u sunovratu koji nam se dogodio u međuvremenu i, koji nam se događa i dalje… Spadam u one koji smatraju da će od naše filozofije sigurno opstati i trajati filozofija palanke – filozofija koja je pokazala koliko smo arhaični, koliko mi pripadamo margini sveta i koliko smo mi, na neki način, protivistorični. On je o tome govorio, ali nije poslušan i nije bio, izgleda, naročito ni voljen, jer kako bi on bio pristojan u onome što je dominacija estradne kulture… Pokazao je da smo palanka, da je stil palanke u stvari subjekt naših života i da smo mi objekti i izigrane igračke u ovom balkanskom prostoru….

Ivan Čolović, etnolog, urednik izdavačke kuće XX vek

Nije se mirio sa zločinom

Ono što je Rade Konstantinović rekao za Drugu Srbiju, da je to Srbija koja se ne miri sa zločinom, važi i za njega. On se nije mirio sa zločinom, hrabro se obračunavao sa zločinom pokazujući njegove izvore u filozofiji palanke. Već godinama je Rade živeo povučeno, daleko od javnosti. Sada je ta povučenost definitivna. Kritičar filozofije palanke preselio se u večnu palanku.