Odlazak žestokog momka iz Bronksa koji je želeo da igra američki fudbal, a obeležio je svetski film 1foto EPA/WARREN TODA

Holivud i fanovi širom sveta opraštaju se od legendarnog glumca DŽejmsa Kana, koji je ostao „zarobljen“ u liku Sonija Korleonea u kultnom delu „Kum“

„Uvek sam imao previše strasti prema svemu u životu – u mladosti sam želeo da igram američki fudbal, jer je to najsnažniji sport, u jednom periodu zbog Kasijusa Kleja oduševljavao sam se boksom, u žene sam se zaljubljivao na prvi pogled i kao dečak i kao već zreo muškarac, verovatno sam se zbog toga ženio četiri puta, a moja najveća i najpostojanija ljubav su moja deca i film. Ne mogu ni da zamislim na šta bi ličio moj život bez te dve ljubavi“, govorio je Džejms Langston Edmund Kan, koji će ostati upamćen kako po svojoj umetnosti glume, tako i po duhovitosti kojom je takođe oduševljavao javnost.

Od legendarnog glumca koji je preminuo 6. jula u 82. godini, i koji je tokom višedecenijske karijere odigrao blizu stotinu filmskih, TV i pozorišnih uloga, ali je ostao „zarobljen“ u liku Sonija Korleone u remek-delu „Kum“ Frensisa Forda Kopole iz 1972, opraštaju se Holivd i fanovi širom sveta – De Niro, Al Paćino, Barbra Strajsend, Šeron Stoun, Lars fon Trir, Nikol Kidman, Sara Džesika Parker, Adam Sendler, Švarceneger…

Prvu nagradu u karijeri Džejms Kan dobio je upravo u Kopolinom filmu „Kišni ljudi“ 1969, Soni Korleone doneo mu je nominaciju za Oskara za epizodnu ulogu, a kako je Kopola izjavio opraštajući se od njega, legendarni glumac bio je neko ko je najduže i najbliže bio prisutan u njegovom životu od svih ljudi iz sveta filma koje je poznavao.

„Kroz sve prekretnice u mom životu, još od vremena kada smo zajedno radili ‘Kišne ljude’, Kan je bio tu. On će uvek ostati moj stari prijatelj, moj saradnik i jedan od najduhovitijih ljudi koje sam ikada sreo, a njegovi filmovi i mnoge sjajne uloge koje je igrao nikada neće biti zaboravljeni“, izjavio je jedan od najvećih reditelja 20. veka.

Za Al Paćina i De Nira, s kojima je igrao u „Kumu“, Kan je, kako su izjavili, bio mnogo više od kolege i velikog glumca, doživotni prijatelj koji im je uvek bio odan.

„Džimi je uvek bio hrabar da kaže ono što zaista misli, uvek plemenit, i uvek raspoložen da očarava ljude svojim beskrajnim šarmom i humorom. Mnogo će mi nedostajati“, izjavio je Al Paćino.

Jednu od najboljih uloga Kan je ostvario u romantičnom filmu „Fanny Lady“ (muzičkom nastavku hita „Funny Girl“ iz 1968).

Igrao je šoumena Bilija Rouza, trećeg muža vodviljske zabavljačice Fani Bris, koju je glumila Barbra Strajsend, i ne samo da je dobio nominaciju za Zlatni globus, već i Zlatnu ploču za doprinos zvučnoj podlozi filma.

„Mnogo me je rastužio odlazak Džimija. Bio je tako talentovan“, objavila je Barbra Strajsend.

Glumačka ikona, legenda, odan prijatelj, topao, radostan i ljubazan čovek, kako Kana nazivaju kolege i prijatelji, rođen je 1940. u njujorškom Bronksu, u porodici nemačko-jevrejskih imigranata.

Maturirao je na Neighborhood Playhouse, igrao je ragbi i fudbal za Michigan State University, a njegov učitelj glume Sanford Majzner.

Prve uloge ostvario je u popularnim TV serijama (The Untouchables, The Alfred Hitchcock Hour, Kraft Suspense Theatre, Combat!, Ben Casey, Dr. Kildare, The Wide Country, Alcoa Premiere, Route 66, i Naked City…), a prvu ulogu na velikom platnu odigrao je 1964. u filmu Lady In A Cage.

Samo tri godine kasnije igrao je uz Roberta Mičama u „El Doradu“, a onda su došle uloge u filmovima koji su obeležili svetski film – „Kum“, „Kockar“, „Rolebrol“, „Mizeri“…. Glavni pečat na njegovoj karijeri ipak je ostavio lik mafijaškog sina Santinija, Sonija Korleonea.

„Pre dela u filmu kada mi Majkl Korleone (Al Paćino) govori da će se on pobrinuti za policajca i Soloca, snimili smo scenu u kojoj smo Bobi Dival (advokat Tom) i ja, koja je u scenariju zauzimala oko deset stranica. Ali, Kopola je tu scenu skroz izbacio! Toliko sam bio ljut zbog toga da nisam mogao da gledam ostatak filma. Kasnije mi je Kopola ipak ukazao veliku čast“, izjavio je Kan prisećajući se „Kuma“.

Dve poslednje značajne uloge u karijeri odigrao je u filmovima „Dogvil“ Larsa fon Trira (2003), uz Nikol Kidman, Lorin Bekol, Pola Betanija…, i u „Dvorištu“ Džejmsa Greja, sa Markom Volbergom, Šarliz Teron, Hoakinom Finiksom.

A u jednom od poslednjih intervjua, nekadašnji žestoki momak iz Bruklina izjavio je da ni za čim ne žali, osim možda za još jednim, petim brakom:

„Možda sam mogao opet da stanem na ‘ludi kamen’, imao sam prilike za to, ali su mi se valjda usporili romantičarski refleksi, pa nisam reagovao na vreme“, rekao je DŽejms Kan.

Četiri žene i petoro dece

Džejms Kan je bio četiri puta u braku – sa Di Džej Mathis proveo je pet godina, a onda se venčao sa Šeili Mari Rajan.

Njegove supruge bile su i Ingrid Hajek i Linda Stoks, s kojom se razveo 2009.

Iz ovih brakova ima petoro dece, ćerku i četiri sina.

„Bio je najbolji otac na svetu“, napisali su u svom oproštaju od njega.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.