Milena Dravić Foto: Stanislav Milojković

Milena Dravić se u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa nalazila na lečenju, a poslednjih dana njeno stanje se pogoršalo.

Jedna je od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih glumica, igrala je u preko 100 filmskih ostvarenja, a u pozorištu je debitovala u Ateljeu 212 u predstavi „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“.

Rođena je 5. oktobra 1940. godine u Beogradu. Zahvaljujući tetki koja je zapazila njen umetnički dar roditelji su je upisali u baletsku školu. Prvu ulogu na filmskom platnu imala je u ostvarenju „Vrata ostaju otvorena“ 1959. godine, a nakon upisa na Fakultet dramskih umetnosti dobija ulogu u filmu „Prekobrojna“ za koju ostvaja prvu nagradu u karijeri i to Zlatnu arenu u Puli.

Oprobala se u svim filmskim žanrovima, igrala je u svim važnim filmovima u srpskoj kinematografiji, a uloga u „W. R. misterijama organizma“ Dušana Makavejeva donela joj je međunarodnu slavu, uključujući i naslovne strane Njujork tajmsa i londonskog Tajmsa. Vrhunac karijere ostvaruje u jugoslovenskoj ratnoj kinematografiji, a najpoznatije uloge odigrala je u filmovima „Kozara“, „Hasanaginica“, „Bitka na Neretvi“, „Sutjeska“, „Moj tata na određeno vreme“ i „Zona Zamfirova“.

Pored mnogobrojnih glavnih i sporednih uloga u filmskoj industriji, pozorištu, glumila je i u domaćim serijama.

U jednom od intervjua datom za Danas, glumica je istakla da pored brojnih filmskih uloga prednost daje pozorištu.

„Reč je o direktnom kontaktu sa publikom. To je posebno, ta razmena energije publike i nas na sceni. Tu je razlika. Film, kad se završi, ima premijeru i tada i kasnije, tokom njegovog prikazivanja, saznaješ kako to publika prima, dok u pozorištu imaš direktni kontakt i osećaš kako publika diše, kako pulsira, tačno znaš da li si scenu odigrao kako treba ili si negde fulao“, ispričala je za Danas tada Milena Dravić.

Dobitnica je Nagrade za najbolju sporednu glumicu na Kanskom filmskom festivalu, specijalne nagrade „Zlatna ruža“ na Filmskom festivalu u Veneciji, najprestižnijih srpskih nagrada Dobričin prsten i „Žanka Stokić“ za celokupan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, nagrade „Joakim Vujić“, nagrade „Pavle Vuisić“ na Filmskim susretima u Nišu, četiri „Zlatna ćurana“na Danima komedije u Jagodini i deset Zlatnih arena na Filmskom festivalu u Puli.

Zanimljivo je da se uprkos njenom imenu i dugogodišnjoj karijeri, svaki put, u pripremi za neku od uloga sukobljavala sa tremom.

„To su uvek neke Tantalove muke. To valjda, kod nekih ljudi, ide uz posvećenost, odgovornost“, govorila je Dravić.

Sa Akademije dramskih umetnosti je izbačena jer nije prisustvovala većini predavanja, a kada su je na vrhuncu karijere pozvali da se vrati na istu, Milena je odbila. Bila je u braku sa rediteljima Kokanom Rakonjcem i Purišom Đorđevićem pre nego što se udala za glumca Dragana Nikolića, sa kojim je ostala do njegove smrti 11. marta 2016. godine. Nije imala dece. Pevač Arsen Dedić  posvetio joj je pesmu „Milena“. Dok se glumom bavila profesionalno, isticala je da joj je hobi fotografija.

U maju ove godine otvoren je Legat Milene Dravić i Dragana Nikolića u Jugoslovenskoj kinoteci.

Tom prilikom suprižnici su Kinoteci zaveštali svoje nagrade, diplome, kao i neke predmete među kojima je haljina koju je Milena Dravić nosila primajući glumačku nagradu u Kanu 1980. godine.

„Vi kao publika, pa vi ste deo ovog Legata. Publika je moja najveća nagrada. Gde bi ja bila bez publike koja je i mene i Dragana pratila i dočekivala sa puno ljubavi gde god bi krenuli u nekadašnjoj Jugoslaviji“, poručila je Dravić tada.

Odgovarajući na pitanje da li je njena generacija dramskih umetnika bila za nešto uskraćena, u poslednjem intervjuu za Danas Milena Dravić rekla je da ta generacija privilegovana, jer je imala prostor za stvaranje, ali da je i taj prostor njima bio mali.

„Našim generacijama nisu dali da ima agente, a u svetu bez njih ne možeš da uradiš ništa. Bilo bi drugačije da smo imali agente kao što je to bilo dozvoljeno operskim pevačima i estradnim zvezdama, sportistima. Oni su radili po svetu, to se zna. Da je nama to isto bilo omogućeno najmanje deset do petnaest glumaca bi bilo u evropskom filmu, pa i dalje bi se išlo“, istakla je za Danas, u junu 2018. godine, Milena Dravić.

Najviši zvaničnici Srbije uputili su saučešće.

Većina medija iz regiona danas je prenela vest o smrti legende jugoslovenske i srpske kinematografije Milene Dravić.

Sahrana u Aleji zaslužnih građana

Milena Dravić biće sahranjena u Aleji zaslužnih građana u Beogradu, pored svog pаrtnerа u profesionаlnom i privаtnom životu Drаgаnа Gаge Nikolićа, saopštila je Skupština Beograda.