Priče o otuđenosti i retkim trenucima empatije za koje vredi živeti

U njima spisateljica nastavlja da se bavi dvema glavnim temama, na osnovu kojih možemo i razvrstati priče u dve kategorije – na one u kojima likovi pate od otuđenosti i na one u kojima uspevaju da ostvare smislen i dublji ljudski kontakt, ali ga nasilne okolnosti uništavaju.

Neke od najkvalitetnijih priča mogu se svrstati u drugu kategoriju, poput „Modrice” u kojoj se dvoje tinejdžera-beskućnika sprijatelji džepareći prolaznike i bežeći od uličnih kriminalaca i policije.

Kraj (spoiler alert) pri kom devojčica, a ujedno i glavna junakinja, uspeva da pobegne policiji, ali se njen drug preda umoran od višegodišnjeg bežanja i borbe za goli život, snažan je i emotivan i kao takav čini da se identifikujemo sa marginalizovanima i žrtvama kapitalističkog sistema.

U ovoj i sličnim pričama autorka uverljivo izgrađuje uspešne ljudske odnose koji su zatim ugušeni društvenim i spoljnim faktorima, čime se javlja osećaj egzistencijalne teskobe kod čitatelja/ki, što je i bila namera.

U kategoriju priča sa temom otuđenja može se svrstati priča „Ona, on i ovi ostali” u kojoj bračni par živi sa svojim tek rođenim detetom u odnosu punom nepoverenja, pa čak i otvorenog prezira, kako prema sebi tako i prema svom detetu.

Međutim, mnoge od ovih priča pate od problema – u slučaju priče „Ona, on i ovi ostali”, u pitanju su bezlični likovi i tipične, nekonkretizovane situacije.

Sa druge strane, junakinja priče „Mir” pati za svojim preminulim sinom, ali prilikom čitanja gotovo da nema nikakvog emotivnog doživljaja kod čitatelja/ki, a ako ponekad i postoji, stiče se utisak da se javlja zbog same teme, a ne književne obrade.

Međutim, bez obzira što se kod pojedinih priča javlja „otuđenost” čitatelja/ki od teksta, zbirka Kraj raspusta i druge priče je iznedrila i neke odlične primere kratke proze. Čini se da je za (dopunjenu) debitantski zbirku priča to ipak uspeh.