Foto: Nebojša Babić Da je odigrao samo glavnu ulogu u kultnoj seriji „Grlom u jagode“, ili da je samo Jugoslovensko dramsko pozorište uveo u članstvo Evropske pozorišne unije, najprestižnije mreže evropskih pozorišnih kuća, bilo je dovoljno da zasluži priznanje za vrhunski doprinos kulturi, odnosno, da ima status umetnika od nacionalnog značaja i da dobije takozvanu nacionalnu penziju, kaže Radulović, ističući da je Cveja bio dobri duh Beograda, dosledno opredeljen za građanske i demokratske vrednosti
– Branko Cvejić je pre svega bio ličnost koja nije sklona da ističe svoje uspehe i svoj rad. O sebi je govorio kao o glumcu koji nije ,,nosećeg“ formata, što i nije bilo tačno: dovoljno je setiti se njegovih velikih uloga u seriji „Grlom u Jagode“ ili na filmu „Jagode u grlu“ – kaže za Danas Ksenija Radulović, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, povodom odlaska glumačkog velikana.
– Što se pozorišta tiče, i tu je ostvario niz značajnih uloga, nikada ne postavljajući sebe u prvi plan. A onda, nakon desetogodišnje i dobrovoljne pauze na sceni, dok je bio direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta, otpočela je njegova nova, i to sjajna faza u pozorištu – tokom koje je doživeo pravu glumačku renesansu. Po opštem utisku, igrao je nikad bolje, u potpunosti pokazavši raskoš svog scenskog dara.
Tokom Cvejićevog direktorskog mandata u JDP, kako ističe Radulović, osim brojnih nagrada koje je dobilo, ovo pozorište postalo je član Evropske pozorišne unije, najprestižnije mreže evropskih pozorišnih kuća, i to u vreme kada su kriterijumu za ulazak u tu asocijaciju bili izrazito strogi.
JDP je ne samo prvo regionalno pozorište koje je postiglo takav uspeh, nego je do tada članstvo u asocijaciji bilo ,,rezervisano“ pretežno za nacionalne teatre. Tako je JDP zapravo ušlo u Evropsku uniju pre Srbije, a pitanje je da li je naša sredina u potpunosti razumela ovaj Cvejićev producentski uspeh.
– Da je odigrao samo glavnu ulogu u kultnoj seriji „Grlom u jagode“ ili da je samo jedno pozorište iz Srbije uveo u tu prestižnu asocijaciju, a uradio je i postigao neuporedivo više, zaslužio bi priznanje za vrhunski doprinos u kulturi, odnosno, status umetnika od nacionalnog značaja, i dobio bi takozvanu nacionalnu penziju. A nije je dobio, iako je svakako trebalo da je dobije, i više i pre od mnogih sa spiska dobitnika – ističe Radulović.
Branko Cvejić nije dobio ni veliki broj glumačkih nagrada u Srbiji, posebno onih najznačajnijih, podseća profesorka FDU, ali i to, takođe, spada u tužnu povest o našoj sredini, njenim običajima i žalosnim kriterijumima.
– Moguće da mu je njegova skromnost u tome i ,,odmogla“, da su ga neka priznanja zaobišla upravo zato što se nije nametao i hvalio, što nije radio na ,,osvajanju prostora za sebe“. Nasuprot tome, Cveja je živeo za pozorište: treba pitati reditelje kakav je duh unosio u predstave u kojima je igrao, treba se setiti njegove borbe da spasi od cenzure predstavu „Golubljača“ i brojnih drugih gestova u kojima se borio za ono u šta veruje. Treba se setiti da nije bio od onih umetnika koji se ,,ne bave politikom“ i ističu da je to ,,zato što su umetnici“: Cvejić je bio dosledno opredeljen za građanske i demokratske vrednosti u društvu, ali ni taj deo svoje ličnosti nije javno nametao.
Sasvim lično, Radulović ističe:
– Cveja je za mene bio dobri duh Beograda, gospodin i laf u najboljem smislu reči. S njim je zabava u društvu uvek bila zagarantovana, a podjednako dobro komunicirao je s konobarima i akademicima. U njegovu skromnost i gospodstvenu prirodu spada i to što nije isticao svoje porodično poreklo (otac mu je bio slavni operski pevač) niti uspehe svoje supruge i dece. Odlaskom Branka Cvejića naša kultura i društvo izgubili su dragocenu ličnost, čije umetničko i producentsko delo tek očekuje pravu valorizaciju – kaže za Danas Ksenija Radulović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
