Foto: S. Farga„Sara Mesa je autorka kojoj ne polazi za rukom da napiše lošu knjigu“, primetio je u „Babeliji“, kulturnom dodatku madridskog Paisa, Havijer Rodriges Markos predstavljajući njenu novu knjigu „Un Amor“.
Autorka pokušava da, kao i u svojim prethodnim knjigama, na sastavne delove razloži pojam „normalno“. Glavna junakinja ovog romana je prevoditeljka Natalija koja se seli na selo gde se hvata u koštac sa životom u kome je nekom „zlo od sreće“.
Sara Mesa kroz Natalijinu priču raskrinkava nametnuto shvatanje i prihvatanje sreće, dok istovremeno preispituje opšteprihvaćena shvatanja o seksu i sentimentalnosti.
Izdavačka kuća Clio je upravo objavila jedan od prethodnih romana ove književnice – „Ožiljak“ iz 2015. u veoma dobrom prevodu sa španskog Ane Marković, a od danas se može naći u knjižarama.
Ovaj roman je dobitnik prestižne nagrade Oho kritiko koju dodeljuje najdugovečnija i izuzetno slušana radio emisija iz kulture koja se već nekoliko decenija emituje na španskom nacionalnom radiju RNE.
Priča počinje kad Sonja upozna Knuta na jednom književnom forumu na internetu i, uprkos tome što ih razdvaja sedam stotina kilometara, uspostavlja s njim osoben odnos, opsesivan i čudnovat.
Rastrzana između privlačnosti i gađenja, bez obzira na sve, oseća se očarano tim neobičnim likom, perfekcionistom koji živi izvan svake društvene norme i koji joj se udvara obasipajući je skupocenim ukradenim poklonima.
Potreba da se udalji od Knuta kada on postane preterano nasrtljiv, ali takođe i neobuzdana radoznalost i snažna želja da doživi iskustva koja će izaći iz okvira njenog suviše uređenog života, odvešće Sonju u dvostruki, tajni život u kome će godinama ostati zarobljena, bez mogućnosti da se oslobodi.
U ovom romanu stereotipni koncept zavođenja izobličen je time što je predstavljen u najgorim aspektima – posedovanje, ispraznost, potreba pojedinca da se oseti fetišem nekog drugog ili trulež platonske ljubavi.
Sa Sarom Mesom razgovor za Danas obavili smo mejlom. Budući da je Španija doživela jedno od najrigoroznijih vanrednih stanja u Evropi, pitali smo je kako je prisilna izolacija i prinudno ograničavanje kretanja uticalo na njeno pisanje.
– Izolacija za mene nije predstavljala nikakav lični problem, štaviše, dobro mi je došla da se odmorim, pišem i čitam. S obzirom da imam psa bilo mi je dozvoljeno da izađem i prošetam. Mnogo me više brine kako će izgledati svet nakon popuštanja zatvaranja, sa novim pravilima, nošenjem maski, strahom. A tek nas čeka ozbiljna ekonomska kriza.
Mnogi kažu da je upravo izolacija nametnula nova pravila za pisanje. Sara Mesa misli drugačije.
– Što se pisanja samog po sebi tiče, izolacija ne mora da podrazumeva nikakvu promenu. Ali, sve ostalo što ima veze sa pisanjem doživelo je korenite promene: predstavljanje knjiga, putovanja, književni festivali, društveni život. Prisustvo pisaca u javnosti gotovo da je nestalo, što je za sam proces pisanja pozitivno.
Glavni junaci „Ožiljka“ se upoznaju i grade svoj odnos u virtuelnom prostoru. Kad je pre pet godina roman izašao u Španiji nikome korona nije bila ni na kraj pameti. Pitamo književnicu nije li ovaj roman zapravo nesuđeno proročanstvo svega što nam se događa.
– Nije, jer je virtuelni svet i tada, pre pet godina, bio izuzetno važan i veoma prisutan. Nove forme i oblici međuljudskih odnosa nisu proizvod kovida 19, one su pod pritiskom ove situacije samo naglašenije.
Na jednom mestu u knjizi piše: „Sonja postaje nestrpljiva. Hvata vazduh dok govori. Ne želi da je tu zove, naglašava. Ne želi da traži njen telefon na internetu. Prestani da me uhodiš, zapoveda mu. Knut se smeje. Da je uhodi? To bi ona volela. U suštini ti to priželjkuješ, kaže…“ Nameće se utisak da je odnos glavnih junaka Knuta i Sonje zapravo arhetip muško-ženskih odnosa u trećem milenijumu.
– Ne mislim da „Ožiljak“ govori posebno o muško-ženskim odnosima, već o konkretnim pojedincima koji ne mogu da se prilagode okruženju. Deo koji citirate jeste važan jer opisuje „nenormalna“ ponašanja (u smislu da odstupaju od prihvaćenih normi) muškog lika u knjizi.
Sara Mesa je nagrađivana autorka pripovetki i romana, među kojima su i Un incendio invisible (2011, 2017), Cuatro por cuatro (2012). Upravo zato smo morali da je upitamo šta misli o aktuelnoj lingvističkoj raspravi u Španiji u kojoj sve više ljudi zahteva da španski jezik bude rodno senzitivniji i inkluzivniji, dok je Španska kraljevska akademija, kao jedini merodavan autoritet za normiranje ovog jezika, veoma suzdržana.
– Jezik i jeste tu da bi se menjao i da bi nas provocirao. Jezik treba da se prilagođava novoj stvarnosti. On nije nepokretna svojina u vlasništvu akademika. Nikako mi se ne sviđa institucionalizovanje jezika u bilo kom obliku – kaže Sara Mesa za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
