Predstavi Ateljea 212, koju je publika ocenila sa 3,96 – što je najniža ocena na ovogodišnjem festivalu, stručni žiri (dr Ivan Medenica, mr Aleksandar Pejaković, dr Mia David Zarić i dr Tatjana Dadić Dinulović) dodelio je šest od ukupno devet festivalskih nagrada, koje nose naziv Ardalion. Ona je dobila nagrade za najbolju predstavu, najbolju režiju (Snežena Trišić), najbolju žensku ulogu, koju su ravnopravno podelile Jelena Đokić za ulogu Karoline i Katarina Žutić za ulogu Erne, najbolju mušku ulogu koja je pripala Nebojši Iliću za ulogu Šircingera, kao i nagrade za scenografiju (Drako Nedeljković) i kostimografiju (Maja Mirković).

Nagrada za epizodu pripala je Vedranu Životiću za lik Hemona u predstavi „#radninaslovantigona“, ZKM Zagreb, a nagrada za najboljeg mladog glumca i nagrada Politike „Avdo Mujčinović“ dodeljena je Jovani Gavrilović za ulogu Eve u komadu „Razbijeni krčag“, JDP. Specijalni „Ardalion“ žiri je dodelio autorskom timu predstave „Životinjska farma“, Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca iz Rijeke i to za scenski dizajn predstave u celini (scenografija – Andraš Urban, kostimografija – Bjanka Ursulov, muzika – Irena Dragović Popović, oblikovanje svetla – Dalibor Fugošić).

Istakavši da je „festival za dvadeset godina uspeo da se „izbori za status jednog od vodećih pozorišnih festivala u Srbiji i regionu“, Ivan Medenica je rekao da žiri smatra da je prateći program pod nazivom „Okupljeni na Trgu partizana“ više nego glavna, takmičarska selekcija odgovarao nazivu „Non pasaran?“.

„Od selekcije s ovakvim naslovom mogla se očekivati nešto veća provokativnost i smelost, pre svega, u umetničkom smislu, a i generalno, nezavisno od slogana, jasniji i izoštreniji kriterijumi koji se ne iscrpljuju samo u ravnomernoj zastupljenosti predstava iz vodećih pozorišta regionalnih centara“, saopštio je Ivan Medenica, a potom dodao, „voleli bismo da se na festivalu, na razgovorima i u pratećim programima, biltenu i drugim aktivnostima, a kako je to slučaj na drugim našim i stranim velikim festivalima, malo izoštrenije, produbljenije, iz različitih uglova diskutuje o selekciji glavnog programa i o opštim pozorišnim prilikama u regionu“.

S druge strane, publika je najveću ocenu dodelila užičkom komadu „Svrati, reče čovek ili san o zavičaju“ (4.64), a potom slede crnogorska „Urnebesna tragedija“ (4.55), „Razbijeni krčag“ (4.53), „#radninaslovantigona“ (4.38), „Životinjska farma“ (4.15), sarajevsko „Divlje meso“ (4.03), i „Kazimir i Karolina“ (3.96).

Objašnjavajući potpuno različito procenjivanje kvaliteta predstava publike i stručnog žirija, Medenica je rekao da su „kriterijumi žirija različiti od kriterijuma publike“, te da je „Kazimir i Karolina“ predstava „vrlo zahtevnog pozorišnog jezika, koja na prvom nivou ne daje ključ o tome da li je u pitanju drama ili komedija“.

„To može da zbuni publiku i upravo ta ambivalencija, ali i složenost pozorišnog jezika, predstavlja jedan od njenih najvećih kvaliteta“, rekao je Medenica, dodavši da se ta predstava „treći put proglašava za najbolju na festivalima u Srbiji, a da je pri tome publika ocenjuje kao najlošiju ili među najlošijim predstavama“, ali to, kako je rekao, nije uticalo na odluku žirija.

Rekavši da pocedura za glasanje publike na užičkom festivalu „nije transparentna i da nema jasne kriterijume, jer se o kvalitetu jedne predstave zaključuje na osnovu 20, a o kvalitetu druge na osnovu 200 glasačkih listića“. Medenica je predložio formiranje žirija publike od 10 ili 20 članova i utvrđivanje jasnih kriterijuma.

Pomen žrtvama terorizma

Pre saopštavanja odluka o nagradama, članovi žirija i novinari, minutom ćutanja odali su poštu žrtvama terorističkog napada u Parizu, kao i žrtvama u terorističkom napadu u Bejrutu od pre nekoliko dana.

„Stvarnost je, nažalost, potvrdila da je ovaj znak pitanja na sloganu festivala 'No pasaran?' opravdan. Terorizam, različiti oblici fašizma, ugrožavanje ljudskih prava i života mogu i dalje da prođu na najstravičniji način“, poručio je Iban Medenica.