Foto: Danas/Nina Čolić“Čitanje svih dobrih knjiga je kao razgovor sa najboljim umovima proteklih vekova”, rekao je Dekart verovatno ni ne sumnjajući da će i sam, vekovima kasnije, biti svrstan među najveće umove ljudske istorije.
Pojava Interneta dovela je do ubrzanog povezivanja sa ljudima sa svih krajeva sveta, zbog čega bi se moglo reći da je Dekartova misao počela da dobija i nove oblike i značenja. Gde su ljudi, tu je i umetnost, a samim tim i književnost.
Jedno takvo, književno povezivanje, dogodilo se u Portugalu prošlog meseca.
U okviru CELA projekta, u čijoj realizaciji je učestovalo i udruženje KROKODIL i o čemu će biti reči u sutrašnjem tekstu, Jasna Dimitrijević kao pisac i Ilija Stevanovski kao prevodilac učestovali su na književnom festivalu “FOLIO”.
Međutim, pre osvrta na predstavnike Srbije i njihovo učešće, neophodno je sagledati domaćina i njegov značaj – grad Obidoš.
Gradić sa nešto više od 3.000 stanovnika i preko 10 knjižara
Nekada poklon kraljicama za venčanje, očuvani srednjovekovni grad Obidoš, koji se nalazi 80 kilometara severno od Lisabona, bez sumnje je jedno od najzanimljivijih portugalskih naselja.
Obrisi različitih civilizacija vide se na gotovo svakom koraku uskih, kaldrmom pokrivenih, ulica Obidoša.
Od skrivenih uglova i visokih zidina postavljenih u svojevrstan lavirint, grad je veliko umetničko delo klesano, uništavano i obnavljano tokom vekova.
Projekat Obidos Vila Literaria započeo je 2011. godine i imao je za cilj da otvori put za regeneraciju istorijskog centra Obidoša.
Popularna turistička destinacija već je bila poznata po nekolicini manifestacija, poput Srednjovekovnog sajma, Festivala čokolade, Božićnog sela i Operskog festivala.
Međutim, Obidoš je morao da pronađe novu strategiju i odabrao je književnost kao način da upliva u novu budućnost.
Ceo projekat započet je zbog potrebe sanacije nekih objekata i javnih prostora, te su tražene mogućnosti finansiranja, posebno za sanaciju stare crkve koja se nalazi unutar zidina.
U zemlji koja pre više od deceniju nije imala načine za finansiranje programa za očuvanje i nasleđe, bilo je neophodno pronaći rešenja koja imaju za cilj kulturnu i ekonomsku dimenziju područja uz poštovanje istorije građevina.
Strategija je bila stvaranje kulturnog i književnog centra u Obidošu.
“Kada smo 2012. godine otvorili najveću portugalsku knjižaru u crkvi, skrenuli smo pažnju na nove konfiguracije između prostora i aktivnosti i između domaćih i stranih talenata. Počeli smo sa idejom da izgradimo fizičku mrežu knjižara, koja je za manje od pet godina naglo porasla na 11 novih knjižara, uključujući i književni hotel. Ovaj projekat je doneo veoma interesantno pozicioniranje Obidošu, ne samo zbog njegovog kulturnog značaja, već i zbog turističke diferencijacije”, stoji u jednom od objašnjenja zvaničnika ovog grada.
UNESCO je 11. decembra 2015. proglasio Obidoš književnim gradom, u okviru programa Mreže kreativnih gradova.
Stvorena 2004. godine, ova mreža ima za cilj da „promoviše saradnju između gradova koji su kreativnost identifikovali kao strateški faktor za urbani razvoj.
Prijava Obidoša za UNESCO-vu mrežu književnih gradova zasnovana je, između ostalih faktora, na projektu Književno selo koji se razvijan u Obidošu od 2011. godine.
Obidos Vila Literária je jedinstven projekat u kontekstu umetničkih i kulturnih manifestacija koje se održavaju u Portugalu. Kvalitet ovog književno-umetničkog projekta prepoznaje kako lokalna, regionalna, nacionalna i međunarodna zajednica, tako i javnost i njene kolege na lokalnom i globalnom nivou.
Književno selo Obidoš je izgrađeno na pretpostavci da će postojati Mreža knjižara opremljenih posebnim prostorima za organizovanje umetničkih izložbi, koncerata, konferencija i performansa.
“Pored prostora vezanih za knjige, Vila Literária ima niz opštinskih prostora: muzeje, galerije i umetničke i književne rezidencije što nam je omogućilo da upotpunimo ponudu i izađemo u susret zahtevima pisaca, autora i umetnika koji traže Obidoš kao mesto gde mogu da razviju svoje projekte ili da ih predstave”, piše u obrazloženju.
Aktivnosti u okviru Vila Literária traju tokom cele godine, sa manifestacijama od većeg značaja na festivalima i književno-umetničkim skupovima, i to na FOLIO – Međunarodnom književnom festivalu (u svojim raznovrsnim i umetnički razumljivim komponentama) ii u Latitudes – koji spaja književnost i putovanja.
Obidoš je, u ovom trenutku i u celini, književni grad, jer obuhvata književnost u svemu što radi – od rekonstrukcije i ponovne upotrebe starih zgrada do otvaranja radnih mesta i razmišljanja o alternativnim turističkim proizvodima.
Kako je to izgledalo na licu mesta?
Grad koji ima nešto više od 3000 lokalnih stanovnika u okviru zidina može da se pohvali i sa više od pola miliona knjiga.
Da se ne bi sve zavšrilo samo na pukim rečima zvaničnika Obidoša, nekoliko redova o iskustvu sa “terena”, ne može škoditi.
Prvo što se neizbežno uoči prilikom silaska sa brze saobraćajnice jesu obrisi tvrđave i zidina koji jasno govore o viševekovnoj postojanosti Obidoša. Međutim, kako je ovo tekst o književnom licu pomenutog grada, odmah se može preći na ono drugo.
Sve je u znaku knjige, makar u festivalskom periodu. Knjižare koje su gotovo na svakom koraku, budući da je stari deo grada, koji se smatra za glavnu atrakciju, moguće je obići u nekoliko sati. Međutim, nije ih lako naći.
Knjige rame uz rame sa namirnicama i začinima? Obidoš je uspeo da spoji. Prodavnice sa suvenirima od kovanog gvožđa i setovima sa nalivperom? Obidoš je i to učinio stvarnim. Gradska biblioteka koja je ponela ime po čuvenom španskom piscu Saramagu? I to je moguće videti u ovom mestu.
Iz razgoovra sa lokalcima imala sam priliku da saznam i za “skriveni” dragulj ljubavi prema pisanoj reči. U blizini smeštaja gde sam boravila nalazi se “The Literary Man Obidos hotel”.
Unutrašnjost krije carstvo knjiga – sa preko 65.000 knjiga koje ukrašavaju sobe i hodnike, to je raj za ljubitelje pisane reči. Prema pojedinim informacijama, to je najveći “književni hotel” na svetu.
Iz organizacije “FOLIO” festivala ističu da hotel radi samo u periodu festivala – deset dana godišnje. Međutim, malom pretragom na Guglu, lako se primećuje “mimoilaženje” u onome što su pokušali da mi objasne i onome što sam ja razumela. Biće da je došlo do zastoja u prevodu.
Jedan od trgova ukrašen je statuama koje treba da simbolišu knjige na policama, kao i otvorenu knjigu sa Saramagovim imenom i citatom.
“Samo ptice lete, a anđeli i ljudi kad sanjaju. Leteći mašinom, celo nebo će biti muzika”, najbliži je prevod Saramagovog citata koji se dobije putem Interneta, budući da prevoda na engleski nigde nije bilo.
U glavnoj ulici se može videti i zlatni bicikl u čijoj korpi se nalaze knjige, doduše, kao i na ostalim mestima, sve su na portugalskom. Čak i sporedne ulice, kao u potrazi za “uskršnjim jajima”, kriju misli ispisane po fasadama, ali ni nalik grafitima, zapravo planski postavljene.
Crkva Svetog Jakova je jedna od najneobičnijih znamenitosti Obidoša.
Hodočasnici na putu za Santjago de Kompostela obično su se zaustavljali u ovoj crkvi, pre nego što je potpuno uništena u zemljotresu 1755. godine. Obnovljena je 1772. godine, ali je malo od originalne crkvene dekoracije ostalo unutra.
Knjige, većinom na portugalskom, ali i na engleskom i drugim jezicima, sada okružuju oltar i ispunjavaju unutrašnjost, čineći ovo mesto doslovnim hramom knjige i književnosti uopšte.
Gradska biblioteka ni najmanje ne zaostaje. Pozicionirana u samom srcu Obidoša, sa pogledom na trg gde se odvija festival, na tri sprata prostire se još jedno malo carstvo knjiga.
U okviru same biblioteke, pored kutka posvećenog čoveku čije je ime biblioteka i ponela, “Casa José Saramago”, poseban prostor posvećen je i velikoj kolekciji ploča, novinama, ali i sali gde se neretko organizuju književne večeri i predavanja.
Kao poklon moguće je svakako kupiti knjigu, ali i mnoštvo drugih stvari koje nose književne motive ili se koriste za stvaranje nekih budućih velikih pisaca.
U SUTRAŠNJEM TEKSTU: Srbi na književnom festivalu u Portugalu (II deo): Kako prevesti na strane jezike “dom zdravlja” i druge zaostavštine minulih vremena
Tekstovi su nastali u okviru CELA projekta, a pod okriljem KROKODIL udruženja.
Šta je projekat CELA?
Projekat CELA (Connecting Emerging Literary Artists) okuplja mlade i neafirmisane književne stvaraoce iz deset evropskih zemalja s ciljem stvaranja veza između pisaca i njihovih prevodilaca, održavanja i promovisanja raznolikosti u književnosti, ali i pružanja više prilika manjim jezicima na polju izdavaštva.
U projekat je trenutno uključeno 30 autora, 79 prevodilaca i šest književnih profesionalaca. Svoje prve korake CELA je napravila još 2017. godine, a u svom drugom izdanju projekat je značajno proširen te sad obuhvata čak jedanaest organizacija iz deset zemalja: Belgije, Češke, Italije, Holandije, Poljske, Portugalije, Rumunije, Srbije, Slovenije i Španije.
Udruženje KROKODIL jedan je od partnera ovog projekta, a nastupom šestoro CELA učesnika na ovogodišnjem Festivalu KROKODIL zvanično je započeta evropska festivalska turneja u sklopu koje će svi autori i njihovi prevodioci imati priliku da predstave svoj rad na književnim festivalima u zemljama partnera.
Do juna 2023. fokus je stavljen na međunarodno unapređenje i razvoj karijere, što će uključivati predstavljanje CELA-e i njenih učesnika na evropskim književnim festivalima, međunarodni marketing i reklamne kampanje, digitalni “obilazak” sa tekstovima i prevodima na vidljivim onlajn platformama, prezentacija projekta na Frankfurtskom sajmu knjiga, zastupanje na nacionalnim sajmovima knjiga u CELA zemljama i/ili sastancima sa lokalnim izdavačkim kućama
Aktivnosti tokom četiri godine koliko je planirano da traje aktuelna, druga faza projekta, uključuju mentorstvo učesnika od strane profesionalaca u sektoru, promociju i izgradnju CELA brenda širom Evrope, kao i edukativne programe za učesnike i publiku.
CELA brošuru gde se nalazi većina pomenutih tekstova, s izuzetkom radova autorki i autora iz Poljske, možete pogledati na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
