Voja Brajović: Pozorišta su bezbednija od škola 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Možda bi to bila najbolja borba protiv epidemije. Ali to bi istovremeno donelo i najveću štetu za našu kulturu i za naše društvo. Svi bismo voleli da ovog nema. Ali bojim se da će se na ovaj način ugasiti neke vrlo važne delatnosti koje rade na društvenom moralu. Pa znate, mi smo uz najveće mere bezbednosti igrali predstave za vreme bombardovanja. Umetnost treba da podigne ideju o bezbednosti, a ne da je umanji – kaže za Danas glumac i predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Voja Brajović upitan da prokomentariše predlog potpredsednice Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković da ustanove kulture ne budu obuhvaćene novim merama u borbi protiv pandemije.

Gojković je svoj predlog uputila Kriznom štabu za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19 „imajući u vidu da ustanove kulture i programi koji se u njima održavaju nisu predstavljali izvor rizika za pogoršanje epidemiološke situacije“.

Ona je predložila i da, kako se navodi u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja, u sastav Kriznog štaba bude uključen i predstavnik ministarstva, pogotovo ako se ima u vidu da se mnoge mere u borbi protiv pandemije odnose i na ustanove kulture.

Podsetimo, prema poslednjim merama u borbi protiv širenja korona virusa, koje danas stupaju na snagu, radno vreme biće skraćeno do 18 časova, a duže će nastaviti da rade samo apoteke, pumpe i prehrambene prodavnice.

Voja Brajović ističe da pozorišta nisu noćni klubovi.

„Ja sam već predlagao da se ustanove kulture izuzmu iz epidemioloških mera i kada je nedavno skraćeno radno vreme do devet sati. Pozorišta ne čine samo glumci. Tu su i baletski igrači i operski pevači. Oni ne igraju ni na šipci ni za kockarskim stolom. Mi svi služimo duhovnosti svoga roda. Naša je obaveza da služimo narodu i da i u ovim teškim vremenima ljudima pružimo neku vrstu radosti i bega od ove surove stvarnosti. Ako sve radi do 18 sati, ne znači da je i kretanje zabranjeno. Pozorište ima svoje termine. Ljudi mogu da pogledaju predstavu i mirno se vrate kući. Šta tu ima loše?“, ističe Brajović.

On tvrdi da pozorišta nisu rizična mesta za širenje zaraze i da su ljudi tu bezbedni.

„Što se tiče pozorišta, tamo se sve radi da se zaštiti publika. Na primer, izmeri temperatura, sedišta su razdvojena pa je zauzeto svako treće, nose se maske. Glumci koji igraju moraju biti testirani, pre svega. Ako se neko razboli, mora da ide u karantin. Zašto? Pa zato da bi pomogli u nekoj borbi protiv pošasti“, napominje glumac i dodaje da su ustanove kulture bezbednije od škola.

Brajović dodaje i da je nedavno igrao dve predstave, koje su bile potpuno ispunjenog kapaciteta.

„To je naravno 30 odsto sedišta, zbog propisanih mera. Ali sve je bilo puno. Ljudi žele da dođu. Ja sam igrao predstave i u prepodnevnim terminima. Nije to problem. Ali pitanje je koliko publike može da dođe to da pogleda. Bojim se da će se sve ugasiti. A ta vrsta sankcija može da škodi našem biću“, zaključuje Brajović.

Direktorka Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović kaže za Danas da je prikladnije i praktičnije da se predstave igraju u večernjim terminima uz pridržavanje svih mera i preporuka koje pozorišta dobijaju od Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

„Vikendom je moguće organizovati i igrati predstave od 12 sati a radnim danima je neophodno da se predstave igraju najranije od 18. Mnogi činioci utiču na dolazak publike. Na primer, važno je da gledaoci posle predstave mogu da stignu kući gradskim prevozom. Publika u sali je bezbedna ukoliko se sprovode sve mere. Ulazi se u manjim grupama, posle merenja temperature i dezinfekcije ide se direktno u salu. U Jugoslovenskom dramskom pozorištu prodajemo samo trećinu kapaciteta, svi su na sigurnoj distanci i obavezno je nošenje maski od ulaska do izlaska iz pozorišta. Takođe, glumci se redovno testiraju pre izvođenja predstave“, kaže Tamara Vučković Manojlović i dodaje da će u JDP sačekati stav Kriznog štaba i štaba grada Beograda.

„Ukoliko je već odlučeno da pozorišta rade, predlog ministarke kulture ima rezona zato što ova praksa da pozorišta počinju da igraju u 16 sati neće dovesti publiku. Ona nema naviku da dolazi popodne, a ionako je slaba poseta jer se ljudi boje zaraze“, kaže za Danas upravnik pozorišta Atelje 212 Novica Antić.

Prema njegovim rečima, u ovom teatru se već uveliko sprovode kompletne mere zaštite i ova kuća, kako tvrdi, za to ima sve potrebne resurse.

„Merimo temperaturu stalno, tretiramo alkoholom radne površine, razmaci su dva sedišta. Još od prvog talasa smo se dobro organizovali. Publika je apsolutno bezbedna, što ne mogu da kažem za glumce, zato što je prosto njihova profesija takva da igraju bez maski. U Ateljeu, a verujem da je tako i u drugim pozorištima, niko ne prisiljava glumce da igraju. Već imamo predstave gde glumci zbog svog zdravstvenog stanja i godina kažu da se pribojavaju da igraju i mi te predstave odmah skidamo sa repertoara i apsolutno igramo samo one u kojima glumci hoće i ne boje se da igraju. To je naše pravilo i ja ću se ga se zaista pridržati, da to zavisi od volje glumaca“, ističe Novica Antić.

Glumica Svetlana Ceca Bojković smatra da je manevarski prostor Ministarstva za tu vrstu preporuke ograničen.

„Čujem da je gradski sekretar za kulturu Ivan Karl rekao da predstave počinju od 16 sati i da izdržimo deset dana ako možemo. Naravno, svi su otkazali. Ovo je samo predlog Maje Gojković, a ja mislim da ga neće prihvatiti jer se ne ostavlja manevarski prostor Ministarstvu kulture i informisanja za to“, konstatuje Ceca Bojković.

Glumac Svetozar Cvetković priča da je izuzimanje iz odluka Kriznog štaba već postojalo vezano za rad u filmskoj produkciji.

„Još proletos je sam Krizni štab izuzeo one koji rade u filmskoj industriji od tadašnjih mera. To je podrazumevalo da producenti i oni koji organizuju posao oko snimanja sprovode sve mere i paze na sve uključene u samo snimanje. To je dosta dobro funkcionisalo. Ako bi se desilo da neka filmska ekipa dođe do bilo kakvog kontakta sa osobom pozitivnom na koronu, snimanje je prekidano na po mesec dana“, priča Cvetković.

On dodaje da je s druge strane, stvar mnogo komplikovanija u pozorištima, koja jedno vreme nisu radila uopšte.

„Ljudi su stalno prisutni u pozorištima. S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju i da smo na piku ili se približavamo piku talasa, normalno je da u pozorištima ima pozitivnih. Ali nijedno pozorište nije stalo, bez obzira na to. Dolazilo je do karantina. Predstave su otkazivane. Ali ide se dalje“, dodaje Cvetković.

On kaže da nije problem da pozorišta izvode predstave od 16 sati, ali da je pitanje da li to ima smisla.

„Radno vreme je do 3-4 sata. Pitanja je da li će ljudima pasti na pamet da pravo s posla idu da gledaju predstave. Tako da je to jedna vrlo teška situacija koja zahteva da se precizno sagleda. Da li recimo na dve nedelje obustaviti rad pozorišta i videti kako se kreće ta kriva i da li može da se zaravna, pa onda dalje doneti mišljenje o tome? Sve je jako komplikovano. Na primer, Jugoslovensko dramsko pozorište je napravilo celu predstavu, pa je nije izvelo. Snimilo je i izvešće je u nekom vremenu u kome će biti bolja situacija. To su možda neki putevi kako bi trebalo da se radi“, ističe Cvetković.

On dodaje da se svi nalazimo u jednoj krajnjoj nesigurnosti.

„Pitanje je koliko će ona trajati. Nema tu pravog odgovora osim da bi trebalo sedeti kod kuće. To je jedino što vas čuva od svega onoga što može da vas zadesi“, zaključuje Svetozar Cvetković.

Medenica: Rukovodioci ustanova da utvrde obim i način rada

Umetnički direktor Bitef festivala Ivan Medenica smatra da je dilema u vezi s radom ustanova kulture u doba pandemije virusa kovid 19 veoma složena. „Stiče se utisak da su umetnici širom sveta, pa i u nas, nezadovoljni, negde se i organizovano bune, zbog toga što za pozorišta i druge ustanove kulture obično važe iste restriktivne mere u pogledu radnog vremena kao i za restorane i kafiće, iako je u njima rizik od infekcije mnogo manji. U pozorištu, bioskopu ili koncertnoj sali ljudi sede s maskama, između dva zauzeta sediša idu dva upražnjena, tokom izvođenja se obično ćuti, itd. Na primer, u Nemačkoj su pozorišta trenutno zatvorena i mnogi umetnici i kuće se bune protiv te odluke“, priča Medenica. On dodaje da je predlog Ministarstva kulture da ustanove kulture budu izuzete iz (najnovijih) rerstriktivnih mera ide u susret takvom, većinskom opredeljenju. „S druge strane, postoje i obrnuti slučajevi, kao trenutno u HNK Zagreb, gde se neki, doduše nepotpisani umetnici žale da se mere izneveravaju i da se od njih traži da igraju i pored rizika koji to nosi. Imajući ove nijanse u vidu mislim da bi najbolje bilo da Ministarstvo uspe da se izbori za predlog o izuzimanju ustanova kulture iz najrestriktivnijih mera, ali da se zatim ostavi fleksibilnost rukovodiocima ustanova, da u dogovoru sa zaposlenim umetnicima i drugim saradnicima, te i na osnovu ispitivanja interesovanja publike, utvrde obim i način rada u doba panedmije“, zaključuje Ivan Medenica.

Zajednički sastanak svih pozorišta

„Predlog ministarke kulture Maje Gojković da u sastav Kriznog štaba bude uključen i predstavnik Ministarstva kulture i informisanja smatram veoma korisnim zbog specifičnog karaktera kako ustanova kulture, tako i njihove publike“, ističe Ivana Vujić, direktorka Narodnog pozorišta u Beogradu. Ona dodaje da Narodno pozorište veoma ceni veliku zainteresovanost ministarke Maja Gojković za institucije kulture. „Smatram da zajedničkim delovanjem treba da rešavamo novonastalu, veoma kompleksnu epidemiološku situaciju. Očekujem i zajednički sastanak svih beogradskih pozorišta i sastanak svih pozorišta u Srbiji na kome bi kolege iznele svoja iskustava i viđenje pozicije kulturnih institucija i njihove publike u okviru prostora kompleksne epidemiološke situacije“, zaključuje Vujić.

Ispravka i objašnjenje

U tekstu „Pozorišta su bezbednija od škola“, objavljenom 24. 11. 2020. na stranama kulture, nenamernom greškom skraćena je izjava glumice Svetlane Cece Bojković.

Ovom prilikom puštamo njen odgovor u celosti.

„Čujem da je Ivan Karl rekao da predstave počinju od 16 sati i da izdržimo deset dana ako možemo. Naravno, svi su otkazali, ali ja sama nisam čula tu vest, nego su mi preneli, tako da meni sad ništa nije jasno. Ovo je samo predlog Maje Gojković, a ja mislim da ga neće prihvatiti jer ne ostavlja se manevarski prostor Ministarstvu kulture i informisanja za to“, konstatuje Svetlana Ceca Bojković.

Osim toga, prenosimo i izjavu sekretara za kulturu Grada Beograda Ivana Karla za agenciju Tanjug koja je objavljena 23. 11. 2020.

„U skladu sa novim merama Vlade Republike Srbije koje su donete u subotu, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda će danas proveriti sve detalje i sa istima upoznati direktore naših ustanova, posebno onih koje imaju redovne programske aktivnosti i rad sa publikom. Pošto je od sutra na snazi radno vreme do 18 časova koje se odnosi i na objekte kulture, ostavićemo upravnicima da na osnovu svojih procena organizuju tekuće poslovanje u ovim vremenskim okvirima. Što se pozorišta tiče, mislim da je eventualno igranje predstava u tzv. matine terminima radnim danima teško izvodljivo, pa se dani vikenda nameću kao moguće rešenje, ako za to postoji programsko opravdanje, repertoarska potreba, organizacioni ili tehnički uslovi. Videćemo kakva će epidemiološka situacija biti za deset dana, na koliko su nove mere oročene. Napominjem da i sada, kao i ranijih nedelja i meseci, ne postoji imperativ da se po svaku cenu izvode predstave. Zajedničkim radom sa svim našim koleginicama i kolegama, učinićemo sve da očuvamo dobri duh beogradskih pozorišta, muzeja i galerija u doba velikih izazova koje nameće borba sa koronom“, izjavio je Ivan Karl.

Ovom prilikom se izvinjavamo Svetlani Ceci Bojković, Ivanu Karlu i čitaocima.

K. D.

close
Voja Brajović: Pozorišta su bezbednija od škola 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.