Analiza parlamentarnih izbora u Bugarskoj: Hoće li pobeda stranke Rumena Radeva okončati nestabilnost u ovoj zemlji?

Ovi rezultati bi potencijalno mogli da okončaju godine slabih koalicionih vlada i da potisnu dugo dominantne političke snage. Pobeda partije Radeva je jedan od najjačih rezultata jedne stranke u jednoj generaciji i mogao bi, za sada, da okonča nestabilnost koja je dovela do osam izbora za pet godina.

Progresivna Bugarska bi mogla da vlada sama u snažnoj manjinskoj vladi, iako Radev nije isključio koaliciju sa proevropskom grupom ili manjom strankom.

Proevropska koalicija Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska (PP-DB) osvojila je 14 odsto, a dugo dominantne stranke GERB, koju predvodi bivši premijer Bojko Borisov – 13 odsto glasova.

„Ovo je pobeda nade nad nepoverenjem, pobeda slobode nad strahom i konačno, ako hoćete, pobeda morala“, rekao je Radev na konferenciji za novinare kasno u nedelju.

Radev, evroskeptik i bivši pilot “Mig-a 29” koji se protivio vojnoj podršci ratnim naporima Ukrajine protiv Moskve, povukao se sa predsedničke funkcije u januaru da bi se kandidovao na parlamentarnim izborima nakon što su masovni protesti u decembru primorali prethodnu vladu da podnese ostavku.

Mladi Bugari čekaju promene na osmim izborima za pet godina. U ovoj zemlji od 6,5 miliona stanovnika, birači su siti korupcije i stranaka koje decenijama dominiraju politikom.

Evelina Koleva, menadžerka u kompaniji za digitalni marketing u Sofiji, smatra da sada postoji prilika da stvari koje su ljudi očekivali da se promene zaista postanu vidljive.

Radev je u kampanji pravio poređenja sa bivšim mađarskim prokremljovskim doskorašnjim premijerom Viktorom Orbanom kada je govorio o poboljšanju odnosa sa Moskvom i obnavljanju slobodnog protoka ruske nafte i gasa u Evropu. Kritikovao je EU zbog prevelikog oslanjanja na obnovljive izvore energije.

Međutim, još uvek nije jasno koliko će promeniti spoljnu politiku u Bugarskoj, članici NATO-a koja se pridružila evrozoni u januaru – potez koji je Radev kritikovao, podseća Gardijan.

On se protivi bugarskoj vojnoj podršci Ukrajini, ali je malo verovatno da će ponoviti Orbana kao kvarioca podrške EU Kijevu. Analitičari u prestonici Sofiji sugerišu da će zauzeti pragmatičan pristup, dozvoljavajući izvoz bugarskog oružja preko trećih zemalja, ali okončavajući direktnu podršku vojnoj opremi iz arsenala iz sovjetskog doba, piše BBC.

Bugarska je važan dobavljač municije i eksploziva Ukrajini, preko trećih zemalja, posebno susedne Rumunije. Rat je dao podsticaj industriji oružja koja se bori još od sovjetskog doba.

Od 2022. godine, Radev se često izjašnjavao protiv prodaje bugarskih zaliha oružja iz sovjetskog doba Ukrajini, uz obrazloženje da se time produžava rat koji Ukrajina ne može da dobije.

Njegov stav, kao šefa vlade, piše BBC, verovatno je sličan stavu slovačkog premijera Roberta Fica – kritičan je prema podršci EU, ali ne i nametanje veta na proizvodnju oružja od strane privatnih kompanija za Ukrajinu.