Nije se odazvao na poziv: Trampov diplomata u Parizu i otac Kušnera u kazni

Diplomatskom predstavniku SAD u Parizu Čarlsu Kušneru neće biti dozvoljeno da obavlja svoje diplomatske dužnosti dok ne objasni svoj odbijanje da se odazove pozivu Ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak uveče zbog američkih komentara o ubistvu ekstremno desničarskog aktiviste u Lionu, rekao je danas Žan Noel Baro, najviši francuski diplomata, prenosi France 24.

Francuske vlasti su pozvale Kušnera, oca Džareda Kušnera, zeta i savetnika američkog predsednika Donalda Traumpa, na razgovor nakon što je američka ambasada u Parizu ponovo objavila komentare Trampove administracije u Vašingtonu o ubijenom ekstremno desničarskom aktivisti Kventinu Deranku.

Derank(23) je preminuo od povreda glave nakon sukoba između radikalno levih i ekstremno desničarskih pristalica na marginama protesta 12. februara protiv političara iz levičarske stranke France Unbowed (LFI) u Lionu.

Čarls Kušner „mora da može da obavi ovaj razgovor sa nama, sa ministarstvom spoljnih poslova, kako bi mogao da nastavi da normalno obavlja svojih dužnosti kao ambasador u Francuskoj“, rekao je danas francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro, prenosi Gardijan.

Kao odgovor, ministarstvo je u ponedeljak uveče saopštilo da je zatražilo da američkom ambasadoru bude uskraćen direktan pristup francuskim ministrima, iako bi i dalje imao pravo da razgovara sa zvaničnicima Ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, Baro je danas sugerisao da bi Kušner mogao sada takođe da bude blokiran u razgovorima sa vladinim zvaničnicima dok ne objasni svoje odbijanje da poštuje ono što je ministar nazvao „osnovnim“ pravilima ponašanja i diplomatske službe stranih predstavnika.

„Kada imate čast da predstavljate svoju zemlju, Sjedinjene Američke Države, u Francuskoj kao ambasador, poštujete najosnovnije običaje diplomatije i odazivajte se pozivima Ministarstva spoljnih poslova“, rekao je on za radio France Info.

„Verujem da svi Francuzi dele isti osećaj“, dodao je Baro. „Ne prihvatamo da strane zemlje mogu dolaziti i mešati se u našu nacionalnu političku debatu, bez obzira na okolnosti“.

Baro je naveo da ovaj incident „ni na koji način neće uticati na odnose Francuske i Sjedinjenih Država“, koje su, kako je rekao, „prebrodile i druge oluje“, ali da će „prirodno uticati na Kušnerovu sposobnost da obavlja svoju misiju u našoj zemlji“.

Ministar je rekao da je razgovor „neophodan“, napominjući da Pariz takođe želi da otvori pitanje američkih sankcija protiv evropskih ličnosti, kao što je bivši francuski evropski komesar Tjeri Breton, kojima je zabranjen ulazak u SAD.

Diplomatski izvori rekli su francuskim medijima da je Kušner, magnat u nekretninama sa procenjenom neto vrednošću od 3,2 milijarde dolara naveo lične obaveze kao razlog što nije prisustvovao sastanku u ponedeljak, već je poslao visokog zvaničnika ambasade.

Ovo je drugo odsustvo Kušnera od početka mandata u ambasadi u Parizu prošlog maja. Takođe nije prisustvovao sastanku u avgustu nakon što je pozvan u ministarstvo, kada je napisao otvoreno pismo Emanuelu Makronu, kritikujući ono što je opisao kao nedostatak vladinih akcija u suočavanju sa „dramatičnim porastom antisemitizma u Francuskoj“.

Šta se tačno dogodilo?

Kventin Derank, aktivista ekstremne desnice, preminuo je od povreda glave nakon sukoba između radikalno levih i ekstremno desničarskih pristalica na marginama protesta protiv političara iz levičarske stranke France Unbowed (LFI) u Lionu 12. februara.

Šest muškaraca osumnjičenih za umešanost u Derankovu smrt je optuženo za ubistvo, dok je parlamentarni asistent jednog LFI poslanika optužen za saučesništvo.

Američki Stejt department, preko Biroa za borbu protiv terorizma, saopštio je da prati slučaj, dodajući da je „nasilna radikalna levica“ u porastu i da je treba tretirati kao pretnju po javnu bezbednost.

„Očekujemo da počinioci nasilja budu izvedeni pred sud“, navedeno je. Američka ambasada u Francuskoj objavila je i prevod komentara na francuski jezik.

Derankovo ubistvo izazvalo je i diplomatski spor između Francuske i Italije, čija je desničarska premijerka Đorđa Meloni nazvala smrt „ranom za celu Evropu“. Makron ju je kritikovao zbog mešanja u unutrašnje francuske poslove.

Baro je u nedelju osudio svaki pokušaj instrumentalizacije ubistva. „Odbacujemo bilo kakvu instrumentalizaciju ove tragedije u političke svrhe“, rekao je. „Nemamo šta da učimo, posebno po pitanju nasilja, od međunarodnog reakcionarnog pokreta“.

Spor sledi nakon nesuglasica između belgijske vlade i američkog ambasadora u Briselu, Bila Vajta, koji je tražio da Belgija obustavi „smešno“ i „antisemitsko“ istraživanje protiv trojice Jevreja osumnjičenih za izvođenje ilegalnih obrezivanja.

Vajt je belgijskog ministra zdravlja u objavi na društvenim mrežama nazvao „veoma nepristojnim“. Belgijski ministar spoljnih poslova, Maksim Prevot, rekao je da je „lažno, uvredljivo i neprihvatljivo“ sugerisati da je Belgija antisemitska, i optužio Vajta da krši diplomatske norme.

Vajt je potom saopštio da je još jednom belgijskom socijalističkom političaru, Koneru Rusou, zabranjen ulazak u SAD.

Čarls Kušner se, podseća Gardijan, 2005. izjasnio krivim za 16 tačaka optužnice za izbegavanje poreza, davanje lažnih izjava i ometanje svedoka – uključujući i angažovanje seksualne radnice da zavede njegovog šuraka koji je svedočio protiv njega.

Proveo je 14 meseci u zatvoru pre nego što ga je Tramp pomilovao 2020. godine. Tri godine kasnije, Kušner je donirao 1 milion dolara Trampovom Super PAC-u „Make America Great Again Inc“.