„Pravi haos“: Sve intenzivnija pitanja o tome koliko je Trampova carinska strategija zaista uspešna

Nakon što je američki predsednik razbio globalni ekonomski poredak 2025. godine, Japan je bio jedna od zemalja koje su se borile da postignu dogovor. Obećali su da će dramatično povećati investicije u SAD u zamenu za niže američke carine na japanski izvoz.

Ali dva dana nakon Trampove proglašene pobede, njegov pokušaj da preoblikuje međunarodnu trgovinu pretrpeo je razarajući poraz na Vrhovnom sudu SAD.

Presudivši da je veliki deo Trampovog carinskog režima nezakonit, sud je razbesneo predsednika – i uneo nove slojeve zabune i neizvesnosti u već zbunjeni i nesigurni svet. Globalna tržišta su se našla pod pritiskom u ponedeljak jer su investitori pokušavali da shvate odluku.

Rezultat je, barem za sada, da će se skoro svaka nacija, uključujući i one koje su se potrudile da postignu dogovor sa Trampom, od danas suočiti sa carinom od 15 odsto na većinu svog izvoza u SAD.

Mesecima su zvaničnici iz Londona, Brisela, Seula, Džakarte i šire brzo radili na postizanju dogovora za svoje ekonomije, nevoljno nudeći ustupke kako bi obezbedili povlašćeni položaj. Sada se mnogi nalaze u gorem položaju u odnosu na onaj koji bi imali da uopšte nisu postigli dogovore, piše Gardijan.

Kina, Indija i Brazil su dobili značajna smanjenja carina bez ijednog kompromisa. Istovremeno, zemlje poput Velike Britanije sada bi mogle da se suoče sa višim carinama uprkos ustupcima.

„U prethodnom režimu razlika je bila velika – zemlje poput Kine i Indije suočavale su se sa (američkim) carinama daleko iznad globalnog proseka dok su Kanada, Meksiko i većina evropskih izvoznika bili znatno ispod njega“, napisao je u blogu Johanes Fric, glavni izvršni direktor Fondacije za prosperitet kroz trgovinu Sankt Galen. Nova stopa od petnaest odsto, dodao je, značajno smanjuje ovu razliku.

Evropska unija je zaustavila ratifikaciju svog sporazuma sa SAD, zahtevajući „potpunu jasnoću“ o američkoj trgovinskoj platformi koju je sada izuzetno teško razumeti.

„Da budem iskren, to je pravi haos“, rekao je u nedelju za televiziju Fudži Icunori Onodera, visoki akter u Liberalno-demokratskoj partiji japanske premijerkea Sanae Takaiči.

Zemlje koje su postigle sporazume sa Trampom više nisu sigurne šta oni znače danas, a kamoli sutra. A zemlje koje pregovaraju o sklapanju sopstvenih sporazuma pitaju se o čemu tačno pregovaraju.

Ranije ovog meseca, Tramp je tvrdio da je Indija pristala da prestane da kupuje rusku naftu u zamenu za pad američkih carina na njen izvoz sa pedeset na 18 odsto. Indijski zvaničnici su se takođe obavezali da će kupiti američku robu u vrednosti od 500 milijardi dolara tokom pet godina.

Delegacija indijskih zvaničnika trebalo je da ove nedelje odleti u Vašington na trgovinske pregovore. Njihova poseta je sada odložena.

Arvind Subramanijan, bivši glavni ekonomski savetnik indijske vlade, rekao je: „Mislim da će ovi pregovori biti na čekanju neko vreme dok same SAD ne shvate šta mogu, a šta ne mogu da urade. Ruka administracije je svakako oslabljena. Neke zemlje će želeti da pokušaju da izvuku nešto iz te slabosti.“

Ali Subramanijan, sada u Institutu za međunarodnu ekonomiju Piterson u Vašingtonu, rekao je da američki predsednik i dalje ima „toliko poluga… da nanese bol“. „Činjenica da mu je jedna poluga oduzeta ne znači da ne može ili neće koristiti druge poluge.“

Tramp, uvek željan da se pozicionira kao ekonomski siledžija, očajnički želi da sačuva svoju polugu – pozivajući zbunjene trgovinske partnere da se drže svog dela sporazuma i preteći da će nametnuti nove carine na „mnogo snažniji i odvratniji način“ onima koji se ne povinuju.

„Politika se nije promenila“, naglasio je Džejmison Grir, američki trgovinski predstavnik, tokom gostovanja u emisiji „Ove nedelje“ na ABC-ju. Ali mnoge druge stvari jesu.

Trampova administracija se za sada oslanja na zakonsku odredbu koja joj dozvoljava da uvede carine samo do petnaest odsto, i to samo do jula. Član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine – odredba koja nikada ranije nije korišćena na ovaj način – nameće ograničenje od 150 dana za njeno uvođenje. Nakon toga, Bela kuća je izložila jedan element onoga što planira – korišćenje Člana 301 istog zakona za pokretanje istraga o dodatnim carinama.

Predsednik podstiče pomoćnike da pronađu druge zakonske mehanizme za sprovođenje njegovih carina usred sve većih pitanja o tome koliko su one zaista uspešne.

Dok njegova administracija tvrdi da carine omogućavaju SAD da oporezuju svet, analiza Federalnih rezervi Njujorka pokazala je da je devedeset odsto ekonomskog tereta palo na američke kompanije i potrošače. A zvanična statistika prošle nedelje otkrila je da se deficit američke robne trgovine – razlika između onoga što uvoze i izvoze – povećao na najviši nivo ikada zabeležen u decembru.

Sve vreme, čini se da neke od Trampovih glavnih meta sa izvesnim uspehom upravljaju volatilnošću i obimom koji dolaze iz Vašingtona. Njihov izvoz deluje stabilno u nekim slučajevima, a robusno u drugim.

Ukupan kineski izvoz porastao je za 6,1 odsto prošle godine, barem prema zvaničnim državnim podacima objavljenim prošlog meseca, jer je pad izvoza u SAD od 19,5 odsto više nego nadoknađen snažnim rastom u drugim zemljama. Indijski izvoz u svet porastao je za 2,2 odsto na godišnjem nivou između aprila i januara, prema zvaničnim podacima objavljenim prošlog ponedeljka, dok je njen izvoz u SAD porastao za 5,85 odsto.

A japanski izvoz povećan je za 16,8 odsto u januaru, prema zvaničnim podacima objavljenim prošlog četvrtka, jer je skok izvoza u Kinu – uprkos diplomatskom razdoru – parirao padu američkog izvoza od pet odsto.

SAD „POBEĐUJU“ zahvaljujući tarifama, insistira njihov predsednik. Kako sve veći broj Amerikanaca plaća cenu Trampove trgovinske agende, mnoge zemlje koje su na njegovom nišanu kažu da i one dobro stoje.