Dimitrije Milić za Danas: Rat u Iranu definitivno marginalizovao pitanje pregovora Ukrajine i Rusije

Podsetimo, poslednja runda rusko-ukrajinskih pregovora, uz posredovanje SAD, održana je sredinom februara u Ženevi, a mirovni proces je zastao nakon početka rata na Bliskom istoku.

Milić objašnjava da su zapadne zone preuzetih odgovornosti velike, a kapaciteti pažnje i resursa ograničeni.

„To se najviše odnosi na SAD, koje su najviše involvirane u rat u Iranu, a u ovoi fazi minimalno involvirane u pomoć Ukrajini“, ukazuje Milić.

Evropska unija konačno je odobrila ključni kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu. Kredit, obećan Kijevu pre nekoliko meseci, dugo je bio odložen jer ga je blokirao tadašnji mađarski premijer Viktor Orban, zahtevajući da Ukrajina ponovo omogući protok ruske nafte ka Evropi.

Njegov ubedljiv poraz na parlamentarnim izborima u Mađarskoj prošle nedelje uklonio je jednu od prepreka, a u sredu je nastavljen tranzit nafte kroz ukrajinski deo naftovoda Družba, dok su ambasadori EU dali preliminarni pristanak na kredit.

Milić naglašava da su evropske države preuzele odgovornost pomoći Kijevu i kada se radi o finansijskim transferima i kada se radi o kupovini ili proizvodnji vojne opreme koja se šalje za potrebe fronta.

“U tom smislu, evropsko odobravanje zajma Ukrajini je važnija vest, jer uprkos manjku pregovora i primirija, ne deluje da Rusija napreduje na frontu, već suprotno, Ukrajina beleži određena manja vraćanja teritorija pod svoju kontrolu”, navodi Milić.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski priznao je da je rat u Iranu skrenuo pažnju sa ruske agresije na njegovu zemlju, rekavši za CNN da je „veliki rizik“ misliti da se napori za okončanje borbi u Ukrajini ne mogu nastaviti dok se ne završi sukob u Iranu.

U razgovoru za CNN Zelenski je rekao da, iako se tehnički razgovori sa Sjedinjenim Državama i dalje odvijaju, ne „vidi mogućnost sastanka dok se pitanje, slučaj Irana ne zatvori“.

Zelenski je istakao da je „izazov“ to što isti tim američkih pregovarača – predvođen američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i zetom predsednika SAD Donalda Trampa, Džaredom Kušnerom – vodi razgovore i o ratu u Iranu i o ratu u Ukrajini.

Dodao je da, iako razume da su Sjedinjene Države trenutno fokusirane na rat u Iranu, važno je da se ne zaboravi Ukrajina, gde se borbe nastavljaju.

Ukrajinski lider rekao je da nije opcija reći da će se o Ukrajini „govoriti malo kasnije”.

“Ukrajina nije ‘malo kasnije’. Ukrajina je već u tako velikoj tragediji, moramo da nađemo način da se time bavimo paralelno“, naveo je predsednik Ukrajine.

Zelenski je naglasio da je rat doveo do toga da su isporuke nekih ključnih oružja za Ukrajinu poremećene – posebno protivbalističkih raketa, kojih, kako je rekao, Ukrajina ne dobija dovoljno zbog ograničenih proizvodnih kapaciteta u SAD.

Govoreći za CNN svega nekoliko sati nakon što je EU odobrila ključni kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu, Zelenski je rekao da je dobijanje tog novca pitanje „života i opstanka“ njegove zemlje.

On je naveo da bez tih sredstava Ukrajina ima poteškoće da proizvede količinu oružja koju je u stanju da pravi.

Kao primer naveo je presretače dronova, rekavši da Ukrajina trenutno proizvodi oko 1.000 jedinica dnevno, iako ima kapacitet za 2.000.

“Ali nemamo finansiranje. To je zaista pitanje našeg života, opstanka, odbrane, veoma nam je potreban taj novac“, rekao je Zelenski za CNN.

Iz Kremlja su saopštili da je ruski predsednik Vladimir Putin spreman da se sastane sa Zelenskim.

Ali, kako je naveo portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ti razgovori moraju biti produktivni i mogu se održati samo u fazi finalizacije sporazuma.

„Putin je rekao da je spreman da se sastane u Moskvi u bilo kom trenutku. Osnovno je da postoji svrha sastanka, i što je najvažnije, da on bude produktivan, a može biti samo u svrhu finalizacije sporazuma“, rekao je Peskov, prenosi Tass.

Istakao je da sastanku mora prethoditi ozbiljan rad i politička volja Kijeva, dodavši da u Moskvi tu volju još ne vide.

Peskov je naveo da se u Kremlju nadaju da će američki predstavnici nastaviti da posreduju u rešavanju ukrajinskog sukoba i poručio da će Rusija spremna da „koliko sutra“ dočeka američke pregovarače.