„Izgledi da se dođe do mira tanki“: Sagovornici Danasa povodom četiri godine ruske invazije na Ukrajinu

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije Novi treći put, smatra da se sukob nalazi u prilično aktivnoj fazi sa velikim brojem žrtava, ali minimalnim teritorijalnim promenama.

“Od praktično kraja 2022. Rusija kontroliše okvirno oko 20 odsto teritorije Ukrajine, uz blagi rast od tada koji se meri u decimalama. Rat u ovoj fazi liči na pozne faze Prvog svetskog rata na zapadnom frontu koji se odigravao kroz iscrpljujuće rovovske bitke sa minimalnim pomeranjima linija fronta i disproporcionalnim žrtava”, ističe Milić za Danas.

Kako dodaje, pregovori i mirovne inicijative već punih godinu dana nisu dali rezultate, jer je međusobno poverenje pregovarača nisko, strane nemaju razloga za kapitulaciju i velike ustupke, a ne postoji veliki presek interesa Rusije i SAD, koliko postoji tačaka gde postoji rivalstvo.

“To je sve dovelo do dugotrajnog i iscrpljujućeg rata bez izvesnog završetka”, zaključuje Milić.

Bivša ambasadorka Branka Latinović smatra da je rat, koji se već četiri godune vodi na evropskim tlu, odnosno u Ukrajuni, potvrda da svaki sukob sa sobom nosi niz nepredvidljivosti i iznanađenja.

“Otuda svaki rat predstavlja veliki rizik, pre svega za onog koji napada tuđu teritoriju, u ovom slučaju za Rusiju”, ukazuje Latinović za Danas.

Kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara 2022, dodaje naša sagovornica, niko nije mogao da predvidi da će trajati četiri godine i da će se Ukrajina ovako snažno odupreti Rusiji.

“To je, pre svega, bilo iznenađenje za Moskvu, ali isto tako i Vašington, London, Pariz, Berlin… Od ponude Zelenskom da sa porodicom napusti Kijev, što je on odbio, SAD i Evropa su ubrzo shvatile da Ukrajuni treba da pruže svu potrebnu pomć što su učinili i što čine”, ukazuje Latinović.

Kako navodi, nakon četiri godine rata i skoro godinu dana od početka pregovora koje predvodi Trampova administracija, nije se puno odmaklo na putu ka miru, iako je to možda na poćetku izgledalo ostvarljivo.

“Ruska diplomatija je na početku, zahvaljujući znanju i iskustvu svojih pregovarača uspela da nametne svoje prioritete, a to je prevazilaženje sadašnje faze u diplomatskim odnosima koji su na niskom nivou. Ubrzo je došlo i do Samita Tramp-Putin na Aljasci, koji je ponovo Putin iskoristio da nametne svoju retoriku. Usledio je prvi Trampov plan od 24 tačke i nakon toga je nastao zastoj”, podseća naša sagovornica.

Iako su pregovori nastavljeni, dodaje ona, uz učešće i Ukrajine, nije došlo do pomaka o suštinskim pitanjima – teritorija, bezbednosne garancije, monitoring primene budućeg sporazuma.

“S obzirom na dužinu ovih pregovora koji nisu rezultirali bilo kakvim pomakom o glavnim spornim pitanjima, sami pregovori su postali teret i za Trampa. Ne samo da nije okončao rat za 24 sata, već nije ni za 12 meseci”, objašnjava Latinović.

Danasova sagovornica ukazuje da je ključnu ocenu o stanju ovih pregovora dao je državni sekretar SAD Marko Rubio u svom govoru na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu – da SAD još uvek procenjuju Putinovu spremnost da se dođe do mira.

“Takvog mišljenja je i većina evropskih zvaničnika koji smatraju da Putin ne želi kraj rata u Ukrajuni. Takvo mišljenje dominira ne samo među zvaničnicima, već i u stručnim krugovima”, navodi Latinović.

Ono što je pomoglo Ukrajini i samom Zelenskom, dodaje ona, jeste to što je Evropa, tj. Koalicija voljnih čvrsto stala u odbranu principa iz Helsinkija da se granice u Evropi ne mogu menjati silom, da se teritorijalni integritet Ukrajine mora očuvati i da je pitanje opstanka nezavisnosti Ukrajine egzistencijalno pitanje za Evropu.

“Zahvaljujući takvoj podršci, Zelenski je uspeo, uz spremnost na kompromis i njegovu konkretizaciju, da istraje na svojim stavovima. I pored toga, što je suočen sa permanentnim pritiscima Trampa da taj sukob treba okončati što pre. Samo Zelenaki je u pravu kada očekuje od Trampa da traži od Putina da i on pokaže želju za kompromisom. Izgleda da Tramp to ne želi ili ne može da zatraži od Putina, što čini da su izgledi da dođe do mira i dalje tanki”, ističe Latinović.

U međuvremenu, navodi ona, stradanja civila u Ukrajini se nastavljaju, ruske snage gađaju energetske i civilne ciljeve i ostavljaju stanovnike Kijeva i drugih gradova bez struje, grejanja, vode na – 25 stepeni.

“Ženevska konvencija o zaštiti civila u ratu se ne poštuje! I pored svega, stanovnici Kijeva i drugih ukrajinskih gradova nisu pokleknuli. Naprotiv, mada je mir i dalje daleko. Do tog mira će se teško doći, bez spremnosti Rusije da Evropa bude za pregovračkim stolom i ona sama pokaže spremnost za kompromisom”, zaključuje Latinović.