EU razmatra bezbednosni centar na Crnom moru za suprotstavljanje ruskim pretnjama

Plan je deo šire strategije EU koju je 28. maja predstavila šefica spoljne politike EU Kaja Kalas, a čiji je cilj uspostavljanje bliže saradnje s Jermenijom, Azerbejdžanom, Gruzijom, Moldavijom, Turskom i Ukrajinom.

Radi se o dokumentu pod nazivom „Strateški pristup Evropske unije crnomorskom regionu“, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.

Napominje se da bi Brisel trebao pomoći „izgradnjom pomorskih kapaciteta i mehanizama za praćenje mora, uključujući i posmatranje mogućeg primirja na moru, čišćenje mina, zaštitu kritične infrastrukture, patroliranje komercijalnih morskih linija, suprotstavljanje hibridnim pretnjama, s ciljem odvraćanja budućih agresija u regijonu i kada uslovi dozvole, učvršćivanje mira“.

Nema naznaka o tome gde bi se centar nalazio ili koje bi zemlje bile uključene.

Ali u tekstu se navodi da bi se trebao baviti pitanjima kao što su „svest o pomorskoj situaciji, praćenje u stvarnom vremenu od svemira do morskog dna i rano upozoravanje na potencijalne pretnje i zlonamerne aktivnosti“.

Centar bi se fokusirao na stvari poput podmorskih kablova, instalacija na moru, te gasnih i vetroenergetskih operacija kod rumunskih i bugarskih obala.

Dokument dolazi usred planova evropskih zemalja za neku vrstu snaga bezbednosti u Ukrajini u slučaju trajnog prekida vatre u ruskom ratu.

Dok Velika Britanija i Francuska prednjače u pogledu raspoređivanja snaga na terenu, Turska je, prema izvorima RSE, već nagovestila da će predvoditi pomorsku komponentu takvih snaga, posebno kroz obezbeđivanje bezbednosnog prolaza u Crnom moru i potencijalno čišćenje mina.

Iako se dokument ne odnosi direktno na bilo kakve snage za uveravanje za Ukrajinu, on ističe povećanu saradnju sa Ankarom kako bi se osigurao mir u i oko Crnog mora.

„Turska može igrati konstruktivnu ulogu u suprotstavljanju ruskoj floti u senci i doprineti naporima za poboljšanje pomorske sigurnosti, energetske sigurnosti i povezanosti u skladu s međunarodnim pravom i relevantnim konvencijama“, navodi se.

Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je posebnu strategiju za Crno more nakon što je krajem 2024. godine ponovo izabrana za predsednicu Evropske komisije.

Ideja je da Kalas sada organizuje „posvećeni ministarski sastanak EU sa partnerskim zemljama u crnomorskom regionu kako bi se razvili i unapredili različiti aspekti saradnje u okviru novog pristupa EU crnomorskom regionu na osnovu zajednički dogovorenog puta napred“.

EU već ima takve posvećene sastanke sa ministrima spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana koje se nada članstvu u EU, a ranije ih je imala i sa zemljama Istočnog partnerstva — Jermenijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom.

Iako tekst ne sadrži nikakva nova finansijska obećanja ili konkretne zakonodavne predloge, nudi neke naznake razmišljanja Evropske komisije o nekim zemljama u regionu.

U jedva prikrivenoj kritici sve više anti-EU orijentisane vlade u Tbilisiju, tekst napominje da se „uloga i odgovornost EU u regionu Crnog mora povećavaju, posebno s otvaranjem pristupnih pregovora s Ukrajinom, Republikom Moldavijom i s Gruzijom, ukoliko se zemlja vrati na put ka EU.“

Ljudska prava se ne spominju, a dokument se fokusira na tri oblasti: „jačanje sigurnosti, podsticanje rasta i prosperiteta i promovisanje zaštite životne sredine, otpornosti i spremnosti na klimatske promene“.

Dok bi Brisel ranije spomenuo neke kritike Azerbejdžana, posebno nedostatak slobodnih i poštenih izbora i smanjenje prostora za civilno društvo u zemlji, trenutna strategija spominje Baku samo u smislu energetske saradnje i borbe protiv klimatskih promena.

„Saradnja s regionalnim partnerima, posebno Azerbejdžanom, jedna je od bitnih mera za podršku naporima EU da postepeno ukine preostali uvoz ruske energije i ubrza energetsku diverzifikaciju, kako je navedeno u Planu rada RePowerEU, čime se jača energetska sigurnost EU.

Kao domaćin COP29, Azerbejdžan se dodatno obavezao na dekarbonizaciju i multilateralni proces, što je ključni prioritet za EU.“