Govor mržnje i populizam i dalje izazivaju zabrinutost u Evropi

Sve veću nesigurnost oko ekonomskih, geopolitičkih i tehnoloških promena iskoristili su oni koji su krivili migrante i manjine, pre svega populistički političari koji teže podeli društva po nacionalnim, etničkim ili verskim linijama. Takva gledišta nisu iznosili samo političari s margine, već i oni koji su pripadnici najvećih partija i vlada, što je poseban razlog za brigu ECRI.

„Ideologije zasnovane na pretpostavljenoj nekompatibilnosti medju nacionalnim, etničkim ili religijskim grupama predstavljaju opasnost za inkluzivna društva kao i one koje zagovaraju ‘rasnu superiornost'“, navodi se u izveštaju, uz upozorenje na „mi protiv njih“ pristup u političkom i javnom govoru.

ECRI je upozorio i na sve rasprostranjenije „lažne vesti“ koje često stvaraju pogrešne slike ranjivih grupa i pozvao političare, verske vodje i lidere zajednica da ne samo izbegavaju govor mržnje već da mu se aktivno suprotstavljaju.

Komisija je ipak zabeležila da je sve veći broj zemalja preduzeo važne korake u donošenju zakona protiv govora mržnje u skladu s evropskim i medjunarodnim standardima.

Međutim, u većini evropskih zemalja su islamofobija i antiimigrantska osećanja bila jaka u 2018. godini, a muslimanke su često bile na meti nasilja. Takodje, sve veće nepoverenje vlada i prema Evropljanima afričkog porekla koji su u Evropi rodjeni ili u njoj veoma dugo žive.

Kako navodi ECRI, uprkos saradnji jevrejskih zajednica s vlastima u borbi protiv antisemitizma, Jevreji u Evropi se i dalje suočavaju s antisemitizmom, pa i nasiljem, koji se često smatra opravdanom reakcijom na postupke izraelske vlade. ECRI navodi da takvi stavovi moraju biti odbačeni.

Skrenuta je pažnja i na loš položaj Roma, a posebno romskih žena i devojaka koje su posebno ranjive.