INTERVJU Profesor Maksim Kamenjecki: Nema izgleda da će se rat u Ukrajini završiti, Srbija sama da odluči da li će uvesti sankcije Rusiji

Objašnjavajući zašto su Ukrajinci drugačiji od Rusa, naš sagovornik podseća da se u Ukrajini vlast normalno menja u Ukrajini, za razliku od Rusije.

„Tako da ni zaposedanje Kijeva Putinu ne bi rešilo problem. Ukrajinci će se boriti za svoju zemlju. To Putin nije shvatio. Prihvatio je informacije ruskih bezbednosnih službi da će se Ukrajina verovatno brzo predati i pogrešio je. I sada rat traje četiri godine i nema izgleda da će se završiti u skoro vreme“, naglašava Kamenjcki.

Da li Putin uopšte želi mir sa Ukrajinom? Pregovori su u velikom zastoju.

– Ne, Putinu je bitno nešto drugo. Treba mu pristanak ukrajinske strane na njegov ultimatum. To nije mir, to nije ništa poput toga na što je civilizovani svet navikao u smislu završetka ratova, ali u tome je jedan od razloga zbog čega su pregovori u zastoju. Mislim, što se tiče samih pregovora, imamo ključne tačke na koje Ukrajina ne pristaje, a to je da napustimo teritoriju koju sada kontrolišemo, s tim da Rusija ne napusti ništa. Oni žele da zauzmu još jedan deo naše teritorije bez borbe. Tu je još jedan problem koji se nama čini ključnim, a to je odsustvo bezbednosnih garancija nakon završetka ovog rata, jer nijedna zemlja, nije pristala na uslove koji bi teoretski mogli da spreče dalju rusku agresiju. Niti Sjedinjene Američke Države, niti evropske zemlje, niti druge države, niko od njih nije spreman da pošalje vojsku u Ukrajinu. Ovaj problem je važan, jer ne daje mogućnost da se dalje govori o miru. To su ključni problemi – teritorije, bezbednosne garancije, Zaporoška nuklearka. Ali glavno je to što Rusija ne odustaje od ultimatuma. Ultimatumi u ovakvoj situaciji nisu efikasni, tako da ne vidim razlog za mir i pregovori su sada zaista u zastoju.

Kako vidite odnos Trampa prema Ukrajini?

– Nisam siguran da li on može pokazati na mapi gde se nalazi domovina njegove žene. Tako da Tramp Ukrajinu sagledava kroz pristup odnosa prema prošloj administraciji Džozefa Bajdena i drugih problema koji njemu smetaju. U tome je jedan specifičan problem odnosa Sjedinjenih Američkih Država, zato što sve zavisi od mišljenja Trampa.

Koliko je onda ukrajinskog predsedniku Zelenskom potrebna američka pomoć?

– Predsedniku Zelenskom, koliko ja shvatam, ne treba američka pomoć. Ukrajini treba da kupi američko oružje kako bi štitila svoje građane i održava stabilnost na frontu.

Čini se da je rat na Bliskom istoku skrenuo pažnju svetske javnosti sa rata u Ukrajini. Da li to ide u korist Rusiji?

– Da, u nekom smislu skretanje pažnje na Bliski istok stvorilo je probleme za Ukrajinu. Problem je u tome što Sjedinjene Američke Države, koje su počele tu kampanju u Zalivu, koriste oružje koje je teoretski bilo, i čini mi se čak i praktički, namenjeno Ukrajini. Oni su za prve dve sedmice početka rata u Zalivu iskoristili više raketa Patriot nego što je Ukrajina iskoristila za četiri godine rata protiv Rusije. I sada najveći problem, koliko pišu naši mediji, jesteu tome da su isušene rezerve ovih raketa, a one su za nas važne zato što mogu da presreću ruske balističke projektile. Naravno, u tom kontekstu to odgovara i Rusiji. Ali pitanje je kako će se to odvijati dalje i da li sve baš tako kako ponekad piše na portalima. Mislim, dosta toga mi i ne znamo zasigurno.

Ranije ste govorili da će Putin u nekom trenutku napasti i druge zemlje. Koje bi to zemlje bile i zašto? Kako se Putinu uopšte može stati na put?

– Rusija ima jednu svoju enklavu koja se zove Kaliningradska oblast i koja je odvojena od ruske teritorije, odnosno bliže je Belorusiji, ali je utisnuta između Letonije i Poljske. U tom smislu, Rusija sigurno razmišlja o probijanju tog koridora. Neka opcija ruskog napada postoji. Jedna od takvih mogućnosti, svakako teoretska, jeste probijanje tog koridora preko takozvanog Suvalskog koridora, oko gradića Suvalki, od Belorusije prema Kaliningradskoj regiji. Ali, generalno, Rusija može opasno da destabilizuje regije čak i bez upotrebe vojske ukoliko postoji neka vrsta konflikta u njima. Recimo, u Bosni može da dođe do jačanja konflikta pošto Rusija podržava određeni nivo separatizma. Tu je i problem Srbije sa Kosovom. Rusi imaju interes da se pokrene konflikt  svugde u Evropi gde oni mogu da vode hibridno ratovanje. Putinu se može stati na put samo formiranjem uslova koji bi mu pokazali da neće biti onako kako planira, jer je Putin tip političara koji, naglašavam, isključivo razum samo faktor sile.

Srbija prodaje oružje Ukrajini i šalje humanitarnu pomoć. S druge strane, i dalje ne uvodi sankcije Rusiji. Da li je to dobra politička taktika predsednika Vučića ili bi Srbija trebalo da se priključi većini evropskih zemalja i uvede sankcije Moskvi?

– Na portalima i društvenim mrežama više se može pročiatati to od koga i šta Srbija kupuje od oružja, nego kome i šta ona isporučuje. Ali da, bilo je informacija da je Srbija isporučivala Ukrajini nešto od vojne opreme, poput, artiljerijske municije. Ne znam u kojoj je sada fazi ta saradnja, ali videli smo da je predsednik Vučić dobio opomenu iz Kremlja, pa je morao da pravda svoje poteze. Bez obzira na to, Ukrajina je zahvalna srpskom narodu za humanitarnu pomoć koju je dobila, kao i za zbrinjavanje ukrajinskih izbeglica koji su pobegli od rata. Što se tiče pitanja da li Srbija treba da podrži i ili ne sankcije, tu odluku mora da donese Srbija. Naravno, čin pridruživanja sankcijama ili odbijanje će pokazati odnos Srbije prema ratu. Sankcije su mehanizam kažnjavanja nekoga ko je kriv za neki zločin. U međunarodnom pravu, agresija i aneksija jesu zločini. I to što je Rusija pokrenula rat protiv Ukrajine može da se različito tretira u različitim zemljama, tako da svaka država odlučuje hoće li se pridružiti sankcijama ili ne. Ta odluka je na Srbiji, ali, znate, za mene je vrlo indikativno to što Kosovo i njegova administracija snažno podržavaju Ukrajinu, iako Ukrajina nije prizanala kosovku nezavisnot. Međutim, Srbija koja priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine ima tako povučen stav prema sankcijama.