Jermenija traži reakciju Evropskog suda za ljudska prava

Portparolka Suda navela je da su danas dobili od Jermenije zahtev za preduzimanje privremenih mera i da se zahtev razmatra.

Sud, koji je pravno krilo Saveta evrope sa sedištem u Strazburu, pozvan je da deluje prema članu 39 svojih propisa koji mu dozvoljava da preduzme hitne mere kada postoji neposredan rizik od nepopravljive štete.

„Jeremnska vlada traži od Suda da naloži azerbejdžanskoj vladi da prekine vojne napade na civilno stanovništvo na celoj liniji kontakta Jermenskih oružanih snaga i Nagorno-Karabaha, da prekinu slepe napade i da prekinu da ciljaju civilno stanovništvo, civilnu imovinu i naselja“, naveo je Sud u saopštenju.

Najmanje 68 ljudi poginulo je od juče u borbama između separatista Nagorno-Karabaha, koje podržava Jermenija i Azerbejdžana, prema podacima objavljenim danas. Zbog sukoba se strahuje da će početi otvoreni rat između Bakua i Jerevana.

Za vreme sukoba od 1992. do 1994. godine, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Od 1992. godine održavaju se pregovori o mirnom rešenju sukoba u okviru OEBS Minsk grupe, kojom predsedavaju Rusija, SAD i Francuska.

Nagorno-Karabah, azerbejdžanska separatistička oblast gde živi većinsko jermensko stanovništvo izmiče kontroli Bakua od rata početkom 1990-ih kada je poginulo 30.000 ljudi. U slučaju takvog rata strahuje se od ozbiljne destabilizacije regiona posebno ukoliko Turska i Rusija, koje imaju suprotne interese u južnom Kavkazu, intervenišu u sukobu.

Za vreme sukoba od 1992. do 1994. godine, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Od 1992. godine održavaju se pregovori o mirnom rešenju sukoba u okviru OEBS Minsk grupe, kojom predsedavaju Rusija, SAD i Francuska.

Jermenija i Azerbejdžan su od 2001. članovi Saveta Evrope.