Jermenija treba da se odrekne Gebelsove propagande 1Agdam posle jermenske okupacije

Povodom intervjua nerezidentnog ambasadora Jermenije u Srbiji srpskim medijima, koji se odnosi na poraz jermenske strane, želimo da saopštimo sledeće:

Azerbejdžanje u potpunosti privržen ispunjavanju obaveza koje su nabrojane u sporazumu od 10. novembra 2020, i preduzima sve neophodne korake za potpuno sprovođenje ovih obaveza. Želimo da istaknemo da je azerbejdžanska strana posvetila posebnu pažnju razmeni ratnih zarobljenika, vrativši ukupno 71 državljanina Jermenije, od toga 43 vojna lica i 28 civila koji su zarobljeni tokom 44-dnevnog Otadžbinskog rata, u skladu sa tačkom 8 trilateralne izjave od 10. novembra.

Što se tiče iskonstruisanog pitanja „62 osobe“ koje je pokrenula jermenska strana, kao što je poznato, u pitanju je teroristička diverzantska grupa koju je Jermenija poslala u Azerbejdžan nakon potpisivanja trilateralne izjave, naime 26. novembra, dakle, oni su uhapšeni u antiterorističkoj operaciji koju su izvele Oružane snage Azerbejdžana, stoga se ni na koji način ne mogu smatrati ratnim zarobljenicima.

Jermenska vlada pokušava da prikaže ova hapšenja u drugom kontekstu. Oni, koje je Jermenija poslala da izvršavaju provokacione i terorističke aktivnosti, a koji su uhvaćeni u Azerbejdžanu nakon potpisivanja trilateralne izjave od 10. novembra 2020. Godine kojom je sukob okončan, nisu i ne mogu se smatrati ratnim zarobljenicima u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom. Pritvorenici snose odgovornost u skladu sa Krivičnim zakonikom Republike Azerbejdžan. Treba napomenuti da se sa njima postupa u skladu sa Međunarodnim zakonom o ljudskim pravima i zakonodavstvom Azerbejdžana. Ponavljamo da je Azerbejdžan vratio sve pritvorenike koji su identifikovani kao ratni zarobljenici.

Usled terorističkih napada koje je počinila privedena grupa poginula su 4 azerbejdžanska vojnika, a 1 civil je teško ranjen. Nadležni organi Republike Azerbejdžan trenutno istražuju ovaj slučaj. Ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov poslao je generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guterešu pismo koje je predočeno kao dokument Generalnoj skupštini UN-a i Savetu bezbednosti, a koje je sadržalo detaljne informacije o ovom pitanju.

Osim toga, želimo da istaknemo da azerbejdžanska strana u skladu sa odredbama deklaracije stvara neophodne uslove za potragu za telima jermenskih vojnika na oslobođenim teritorijama i, zajedno sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i ruskim mirovnjacima pomaže jermenskoj strani. Do danas je pronađeno 1274 tela na oslobođenim teritorijama Republike Azerbejdžan i predato drugoj strani.

U pozadini svih ovih dešavanja, rasprava o razmeni ratnih zarobljenika i nedostatak rasprave o odbijanju Jermenije da preda mapu minskih polja na našim oslobođenim teritorijama kršeći međunarodno humanitarno pravo, ukazuje na postojanje dvostrukih standarda.

Od završetka ratnih dejstava, ukupno 18 ljudi, od toga 12 civila i 6 vojnih lica, stradalo je od mina na oslobođenim teritorijama, a 62 vojna lica i 9 civila je ranjeno.

Ove činjenice jasno pokazuju da je azerbejdžanska strana posvećena obavezama koje proizilaze iz deklaracije potpisane 10. novembra, kao i da je zainteresovana za osiguranje mira u regionu, za razliku od Jermenije koja, naprotiv, krši obaveze iz deklaracije i povećava napetost u regionu.

Što se tiče izjave jermenskog ambasadora da Azerbejdžan namerno uništava jermensko kulturno nasleđe na svim teritorijama, želimo još jednom da poručimo međunarodnoj zajednici da je Jermenija tokom svoje oskudne istorije sistematski uništavala sve do čega je stigla da se domogne, sve azerbejdžanske arhitektonske, kulturne i istorijske spomenike koji su deo nasleđa našeg naroda.

Nedvosmisleni, nemi dokazi ovog jermenskog vandalizma su nedavno uništene kuće i razne građevine koje možemo da vidimo na teritorijama Azerbejdžana koje su oslobođene tokom Otadžbinskog rata. Agdam je grad duhova, azerbejdžanska Hirošima, Fizuli je grad u kojem azerbejdžanski vojnici nisu mogli da pronađu nijednu čitavu zgradu na kojoj bi podigli nacionalnu zastavu, Džabrail i Kubadli su obrisani sa lica zemlje, azerbejdžanska sela su iščezla i obrasla u korov… Žalosni spisak se nastavlja u nedogled.

Jermenija treba da se odrekne Gebelsove propagande 2
Agdam pre jermenske okupacije

Pritom, da ponovimo, ovo se ne dešava prvi put – Jermeni smišljeno žele da unište svaki trag ili dokaz postojanja Azerbejdžanaca. Oni uviđaju da su oni pridošlice na ovoj zemlji, ali svejedno pokušavaju da uvedu svet u zabludu. Uništavanje i namerno oštećenje istorijskih i kulturnih spomenika usled samovolje jermenskih okupatora, protivreči Haškoj konvenciji „O zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba“ iz 1954. godine, Evropskoj konvenciji „O zaštiti arheološkog nasleđa“ iz 1992. godine, kao i konvenciji UNESKO-a „O zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine“ iz 1972. godine.

Što se tiče tvrdnji Human Rights Watch-a u vezi sa ratnim zarobljenicima, Azerbejdžan je privržen poštovanju međunarodnih normi, uključujući međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava. Odbacujemo tvrdnje Human Rights Watch-a da se sa ratnim zarobljenicima u Azerbejdžanu ne postupa u skladu sa Ženevskim konvencijama iz 1949. godine. Sa svim jermenskim ratnim zarobljenicima i civilima koji su bili u pritvoru u Azerbejdžanu postupano je u skladu sa odredbama Ženevskih konvencija. Nisu bili podvrgnuti mučenju, ponižavanju ili okrutnom postupanju, pružena im je neophodna medicinska pomoć, a tokom pritvora je svako od njih podvrgnut lekarskom pregledu. Tokom njihovog pregleda nisu pronađene telesne povrede (izuzev povreda zadobijenih tokom ratnih dejstava). Pored toga, predstavnici Kancelarije ombudsmana Azerbejdžana periodično su obilazili ratne zarobljenike i civile, i proveravali u kakvim uslovima se drže.

Vlada Azerbejdžana poziva HRW da se fokusira na slučajeve okrutnog postupanja Jermenije prema azerbejdžanskim ratnim zarobljenicima i civilnim pritvorenicima, kao i na hiljade Azerbejdžanaca koji su nestali bez traga. Nakon Prvog karabaškog rata, 3890 Azerbejdžanaca je nestalo bez traga i njihova sudbina još uvek nije poznata. Među nestalima bio je 3171 pripadnik vojnog osoblja i 719 civila (uključujući 71 dete, 267 žena i 326 staraca). Prema svedočenju 1480 bivših azerbejdžanskih ratnih zarobljenika, oni su mučeni, zlostavljani i držani u ponižavajućim uslovima, što je grubo kršenje međunarodnog humanitarnog prava, uključujući Ženevske konvencije iz 1949. godine. Pokrenuti su krivični postupci protiv 35 osoba optuženih za ponižavanje i mučenje azerbejdžanskih zarobljenika i pritvorenika, i njihova imena su predata Interpolu.

Postoji mnoštvo dokaza, uključujućii video-zapise koji kruže društvenim mrežama, o okrutnom postupanju prema azerbejdžanskim zarobljenicima od strane pripadnika jermenskih oružanih snaga tokom nedavnih vojnih operacija.

Svi zarobljenici i civili koji su prethodno bili u pritvoru u Jermeniji, a potom vraćeni u Azerbejdžan, bili su podvrgnuti sudsko-medicinskom pregledu, i s njima su obavljeni razgovori o uslovima pritvora. Izveštaji stručnjaka, lične izjave i drugi materijali potvrdili su da je ogromna većina zarobljenika bila izložena fizičkom mučenju i nehumanom postupanju.

Napominjemo da je, za razliku od Azerbejdžana, jermenska vlada odbila da istraži ove slučajeve.

U vezi sa neutemeljenim komentarom ambasadora o nezavršenom sukobu i statusu regiona Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu, želeli bismo da podsetimo jermenske zvaničnike da je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev poslao pitanje statusa Nagorno-Karabaha na smetlište istorije. Rat se završio pobedom Azerbejdžana. Karabah je Azerbejdžan.

Republika Azerbejdžan je okončala višedecenijsku vojnu okupaciju Jermenije nad delom međunarodno priznate suverene teritorije Azerbejdžana, obezbedivši na taj način sprovođenje poznatih rezolucija Saveta bezbednosti UN iz 1993. godine, dok je trilateralnom izjavom od 10. novembra 2020. stvoren novi format bezbednosti u regionu.

Što se tiče genocida počinjenog nad azerbejdžanskim narodom 1918-1920, jermenski ambasador je rekao istinu. Za razliku od mita o „velikoj Jermenijiˮ, mi smo pažljivo proučavali istoriju na osnovu istorijske stvarnosti i opšteprihvaćenih činjenica.

Desetine hiljada civila i nenaoružanih predstavnika tursko-muslimanskog stanovništva – azerbejdžanskih Turaka, Lezgina, Tatara, predstavnika drugih nacionalnosti, bez obzira na pol i uzrast, uključujući decu, žene, starce, nemilosrdno su ubijeni samo zbog svoje etničke pripadnosti. Genocid nad Azerbejdžanima izvršen je po direktnom naređenju šefa Bakinskog saveta i vanrednog komesara za kavkaska pitanja Stepana Šaumjana, koji je samim tim glavni organizator ovog užasnog zločina.

Novootkriveni arhivski dokumenti dokazuju da je Stepan Šaumjan, koga je sovjetska istorijska nauka dugo predstavljala kao „doslednog boljševika-internacionalistu“, zapravo bio član najveće i najradikalnije jermenske terorističke organizacije – stranke „Dašnakcutjun“. Bio je član Bakinskog komiteta ove stranke.

Dakle, Stepan Šaumjan, iako se zvanično izjašnjavao kao boljševik, zapravo je bio jedna od vodećih ličnosti stranke „Dašnakcutjun“. U arhivskom dokumentu takođe se navodi da je on već 1910. godine vrlo aktivno učestvovao u zapošljavanju članova stranke „Dašnak“ u Bakuu.

Sam Šaumjan je otvoreno priznao genocid nad Azerbejdžanima u martu i aprilu 1918.

Sprovedena istraživanja dokazuju da je rukovodstvo Bakinskog saveta takođe održavalo bliske veze sa jermenskim banditskim grupama koje su vršile genocid nad Azerbejdžanima u zapadnim delovima Severnog Azerbejdžana. Konkretno, sarađivali su sa Andranikom kojeg je Stepan Šaumjan nazivao „narodnim herojem“.

Što se tiče identiteta, podsećamo jermensku stranu da je ceo Nagorno-Karabah iskonski azerbejdžanska teritorija. Azerbejdžanci su uvek živeli i živeće na toj zemlji. Uostalom, vi, Jermeni, ste još u sovjetska vremena 1978. godine u Nagorno-Karabahu podigli spomenik povodom 150. Godišnjice preseljenja Jermena na teritoriju Azerbejdžana, a onda ste sami uništili taj spomenik. Nije teško pogoditi zbog čega.

A vaši napadi na Tursku? Pa baš u Turskoj više od 80 hiljada Jermena živi srećno, ima svoje škole, crkve i štampane publikacije, i to samo u Istanbulu. Štaviše, Turska konstantno prima 200-300 hiljada gastarbajtera iz Jermenije koji svakodnevno zarađuju svoj hleb van svoje domovine, u navodno neprijateljskoj zemlji.

Dakle, potpuna je besmislica čitava jermenska „istorija“ zasnovana na lažima i licemerju. Bilo bi bolje kada bi se jermenski političari odrekli Gebelsove propagande laži u korist tog istog naroda.

Kada neke revanšističke snage danas podignu glavu u Jermeniji, trebalo bi da znaju da smo spremni da u svakom trenutku, ukoliko bude potrebe, preduzmemo odgovarajuće mere. Ne smemo dozvoliti da jermenski fašizam ponovo pomoli svoju ružnu glavu. Ne možemo dozvoliti da Jermenija ponovo dovede svoje oružane snage u stanje gde bi mogli da nam postanu bilo kakva vrsta pretnje. To bi trebalo da znaju svi – i Jermenija i njeni pokrovitelji, zato što je ovo nacionalna odbrana i pitanje nacionalne bezbednosti.

Istovremeno, spremni smo za saradnju, uprkos činjenici da je Jermenija počinila genocid nad Azerbejdžancima na državnom nivou. Uprkos činjenici da su svi naši istorijski i verski spomenici uništeni, mi moramo gledati u budućnost.

Elnur Gulijev,
privremeni otpravnik poslova
Ambasade Republike Azerbejdžan
u Republici Srbiji

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Jermenija treba da se odrekne Gebelsove propagande”

  1. Otpravnik poslova mora da „priča“ istinu koju propagira zvanični Azerbejdžan. Istina i istorija je, ipak, na strani Jermena. Nažalost, Jermeni kao i Srbi, žive na prostorima zelenih transverzala, ko je čitao knjigu „Sukob civilizacija“ Semjuela Hantingtona, zna o čemu pišem.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.