Scenario „noćne more“ za Brisel: Makronovi odlaze u zaborav, duel Berdela – Melanšon sve realniji

Žordan Bardela iz krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja – nacionalističke i antiimigracione stranke Marin Le Pen – dugo važi za favorita na izborima 2027. godine, ali mejnstrim centrističke partije su se nadale da će uspeti da pronađu ujedinjujućeg kandidata koji bi ga pobedio u drugom krugu.

Međutim, ta mogućnost zaustavljanja Bardele suočila se sa ozbiljnom preprekom, jer raste podrška kampanji vatrenog Žan Lik Melenšona, lidera krajnje levičarske stranke „Nepokorena Francuska“.

Najnovije ankete pokazuju da sada ima realne šanse da se plasira u drugi krug, čime bi izbori ostali bez centrističkog kandidata koji bi mogao da okupi birače protiv krajnje desnice u drugoj po veličini ekonomiji EU, piše Politico.

Žan-Lik Melenšon privlači veliki deo podrške iz radničke klase i migrantskih zajednica, a njegovi kritičari ga osuđuju zbog antisemitizma i „brutalizacije“ politike. Iako bi za njega bio veliki uspeh da uđe u drugi krug 2027. većina anketa predviđa da bi tada ubedljivo izgubio od Bardele.

Politički pejzaž izbora već izaziva ozbiljnu zabrinutost u francuskom centru.

„Mnogi ljudi veruju da bi, ako moraju da biraju između Nepokorene Francuske i Nacionalnog okupljanja to bio noćna mora. I ja se slažem“, rekao je Edouard Filip, konzervativac koji se smatra vodećim mejnstrim kandidatom u trci za Jelisejsku palatu.

Žerald Darmanin, ministar pravde u vladi predsednika Emanuela Makrona, takođe je upozorio da je Melanšon sada glavni izazivač krajnje desnice. „Morate da budete slepi da to ne vidite“, rekao je.

Šok ankete

Prošle nedelje, dve ankete su uzdrmale francusku političku scenu.

Prva, koju je sproveo Odoxa, pokazala je da je Melanšon izjednačen na drugom mestu zajedno sa centar-desnim bivšim premijerom Eduard Filipom iza Bardele na prvom mestu. Druga anketa, koju je sproveo Toluna-Harris Interactive, pokazala je da bi Melanšon ušao u drugi krug protiv krajnje desnice ako bi u trci bilo previše kandidata iz centra, uključujući Filipa i još jednog Makronovog bivšeg premijera, Gabriela Atala.

Za Žan-Lik Melenšon, nacionalne ankete predstavljaju dramatičan povratak nakon što je bio uglavnom otpisan posle njegovog konfrontacionog kampanje na lokalnim izborima u martu.

Ipak, ankete javnog mnjenja stalno pokazuju da je 74-godišnji radikalni levičar jedan od najnepopularnijih francuskih političara.

Međutim, Melanšon je stekao nevoljno poštovanje svojih rivala zbog energične kampanje otkako je u maju objavio da se kandiduje na predsedničkim izborima sledeće godine.

Pristalice krajnje levice planiraju 7.juna demonstraciju snage na mitingu u Sen Deniju, siromašnom predgrađu severno od Pariza koje je Nepokorena Francuska osvojila na lokalnim izborima.

„Teško je ne priznati da je Melanšon verovatno bolje od bilo koga razumeo kako izgleda moderna predsednička kampanja“, napisao je Stanislas Rigault, bivši portparol krajnje desne stranke Rekonkvista Erika Zemura.

Mogući duel između Melanšona i lidera krajnje desnice Bardele (ili možda Marin Le Pen, ako joj bude dozvoljeno da se kandiduje) obe strane pokušavaju da dodatno naglase.

U Francuskoj se predsednik bira u dva kruga, gde dva kandidata sa najviše glasova u prvom krugu idu u drugi krug.

I Marin Le Pen i Žan-Lik Melanšon sve više naglašavaju taj sukob i već se preko interneta sukobljavaju oko ekonomije i koncepta „nove Francuske“, koji krajnja desnica kritikuje kao podelu zemlje na novu generaciju, često sa migrantskim poreklom, i ljude „starijeg“ francuskog porekla.

„Ostavljeni po strani“

Za umerenu levicu, uspon Žan Lik Melanšona izazvao je uzbunu, s obzirom na to da je veoma malo verovatno da može da pobedi trenutne favorite krajnje desnice.

Zaista, ankete pokazuju da podrška Žordan Bardela u drugom krugu protiv Melanšona prelazi 70 odsto. Prošlonedeljna anketa Toluna-Harris Interactive pokazala je da Bardela osvaja 68 odsto glasova protiv Melenšona.

„Melanšon želi da bude kralj groblja na levici“, rekao je jedan zvaničnik Socijalističke partije, koji je tražio anonimnost da bi govorio o unutrašnjim odnosima. „Stvarno moramo da se trgnemo“, dodao je.

Ali centristička levica nikada nije delovala dalje od okupljanja svojih snaga.

Prošlog meseca, Socijalistička partija je bila blizu raspada kada je trećina rukovodstva napustila stranku zbog tenzija između predsednika partije Olivijea Fora i ključnog saveznika Borisa Valauda.

Jedan od najjačih predsedničkih kandidata levice, evroposlanik Rafael Glaksman, pokušao je prošle nedelje da prikupi podršku kroz promociju knjige i niz intervjua. Međutim, oslabile su ga sumnje u njegove kampanjske sposobnosti, kao i curenje internog dokumenta koji sugeriše da bi trebalo da izbegava obraćanje siromašnim biračima.

Prema rečima političkog analitičara Bruna Katrea, koji je proučavao više Melenšonovih predsedničkih kampanja, lider krajnje levice je polarizujući, ali može da privuče i širu podršku.

„Žan Lik Melanšon je omiljen na levici jer je oštar, ne pravi ustupke kapitalizmu, ali ima i druge strane ličnosti – dobro poznaje istoriju i vidi širu sliku“, rekao je Katre.

„On ublažava svoj imidž, zna kako se vodi predsednička kampanja“, dodao je.

Izazov za Filipa

Ali ne brine samo umerena levica zbog rasta popularnosti Melanšona.

I centar-desnica je pod pritiskom.

Na predsedničkim izborima 2022. Melanšon je osvojio skoro 22 odsto glasova u prvom krugu, što bi moglo biti vrlo konkurentan rezultat i sada. U najnovijoj Odoxa anketi, Bardela je imao 32 odsto u prvom krugu, Filip 17 odsto, a Melanšon 16 odsto.

Problem Filipa je što mnogo energije troši na rivalstvo sa Brunom Retajom, liderom konzervativne stranke Les Republicains, i hiperaktivnim centristom Gabrielom Atalom, koji je prošlog meseca najavio kandidaturu za predsednika.

Nedavno se rivalstvo između Filipa i Atala fokusiralo, pomalo bizarno, na to da li bi bili spremni da stanu na sto da bi istakli stav i ko od njih više liči na bivšeg predsednika Žaka Širaka.