Foto: EPA/YURI KOCHETKOV Anatolij Čubajs, savetnik predsednika Rusije Vladimira Putina za klimatske promene dao je ostavku i napustio Rusiju zbog neslaganja po pitanju rata u Ukrajini.
Prema medijskim izveštajima on je otišao u Tursku i ne planira da se vrati u Rusiju.
Čubajs je ostavio neizbrisiv trag u ruskoj tranziciji 1990-ih godina, poznat kao mastermajnd privatizacije u kojoj je više od 15.000 državnih preduzeća dobilo privatne vlasnike i čovek koji je doveo Putina u Kremlj.
On je još 1980-ih važio za tržišno orjentisanog ekonomistu u Lenjingradu, a 1987. godine osnovao je lenjingradsku ispostavu Perestrojke.
Kao zamenik predsednika Skupštine Lenjigrada 1990. dolazi na rukovodeće položaje i napreduje uz Anatolija Sobčaka, gradonačelnika sada već Sankt Petersburga.
U novembru 1991. godine postaje ministar u kabinetu Borisa Jeljcina, zadužen za upravljanje državnom imovinom i privatizacijom.
Bio je blizak saradnik Jegora Gajdara, koji je kratko vreme bio premijer, a zatim i potpredsednik vlade, sa kojim je kreirao reformu ruske ekonomije.
Kao pobornik šok terapije predlagao je brzu privatizaciju, ali njegov plan nije prošao u Dumi, pošto su se poslanici plašili da bi tako ogromna imovina i bogatstvo koje je ležalo u državnim preduzećima palo u ruke strancima i kriminalcima.
Kasnije je prošao njegov drugi predlog o vaučerskoj privatizaciji, a rezultat je bilo stvaranje kaste oligarha bliskih Kremlju koji su za sitniš pokupovali ogromne resurse, pre svega u energetici i zaradili milijarde na razlika u cenama po kojima su prodavala ova državna preduzeća i svetskih cena.
Istovremeno standard stanovništva Rusije je propadao u visokoj inflaciji i devalvacijama rublje.
Godinama kasnije ovaj period ruske tranzicije je naširoko kritikovan u Rusiji, mada je na Zapadu proslavljan kao liberalni reformator, a čak je držao i govor pred Bilderberg grupom.
Ekonomska reforma pod njegovom palicom dala je plodove već 1995. godine kada je inflacija pala na tri odsto.
Iako su se optužbe za korupciju gomilale Čubajs nakon što je dao ostavku na mesto vicepremijera 1996. godine i preuzima kampanju za reizbor Jeljcina koji je u tom trenutku imao podršku oko tri odsto glasača. Jeljcin osvaja drugi mandat, a Čubajs postaje šef administracije predsednika.
Prema nekim tvrdnjama Čubajs je, tri godine mlađi od Putina, 1996. godine doveo današnjeg predsednika u Moskvu iz Lenjingrada u tim šefa kabineta predsednika.
Jeljcin 1998. imenuje Putina za direktora Federalne službe bezbednosti (FSB), naslednice KGB-a.
Prema navodnim tvrdnjama Jeljcinove ćerke, Čubajs se protivio jeljcinovom izboru Putina za svog naslednika, zato što se plašio da neće imati podršku Dume i da će Komunistička partija preuzeti vlast.
Kao što znamo to se nije desilo, Putin je 31. decembra 1999. godine nasledio Jeljcina na mestu predsednika Rusije, a Čubajs je postao predsednik UO ruske elektroenergetske kompanije RAO UES.
Na čelu monopoliste ogromnog elektroenergetskog sektora u stvari je imao u rukama veću moć nego dok je bio u vladi.
Reformisao je ovu kompaniju, uspostavio disciplinu u plaćanju, ali po cenu isključivanja struje stanovništvu nekih oblasti tokom zime.
Međutim, njegov uticaj se smanjivao sa rastom Putinove moći, ali je ipak ostao u krugu njegovih savetnika, jedan od retkih saradnika iz 1990-ih godina.
Od 2008. godine bio je direktor Rosnanoteka, državne kompanije koja je trebalo da razvija inovacije i pomogne smanjenje zavisnosti ruske države od energenata.
Na ovom mestu bio je do decembra 2020. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
