Marina Le Pen u ofanzivi

Međutim, nakon ubistva profesora istorije Samijel Patia prošle nedelje u pariskom predgrađu Konflan San Onoren, koji je sa učenicima pokrenuo diskusiju o karikaturama proroka Muhameda, Le Pen je ponovo u svom elementu – obećava zatvaranja granica, galami i proklinje teroriste. Predsednik države Emanuel Makron, sa druge strane, pokušava da striktnim merama obuzda drugi talas pandemije kovida-19.

Početkom nedelje, liderka Nacionalnog zbora održala je konferenciju za novinare koja je direktno prenošena na veb stranici desno orijentisanog lista Figaro.

Naizgled prilično energična, odevena u crno, Le Pen je nagovestila da su Francuskoj sada potrebni „ratni zakoni“ za borbu protiv, kako je kazala, „organizovane i instalirane snage“.

Pretpostavlja se da je imala na umu radikalizovane islamiste poput osamnaestogodišnjeg mladića čečenskog porekla rođenog u Moskvi, koji je odrubio glavu pariskom profesoru.

Bez obzira na to što je napadač poslednjih 12 godina živeo u Francuskoj sa svojih petoro braće i sestara, što nikada nije bio na listama za nadzor terorista, a nedavno je dobio stalni boravak u Francuskoj.

Kako piše politico.eu, Le Pen nije propustila priliku da istakne svoje tvrde stavove, koji su se neznatno menjali otkako je ušla u političke vode 2010.

Niti bi propustila da ustane protiv Makrona.

„Protiv organizovane i već instalirane snage naš predsednik je predložio neadekvatnu i anahronu strategiju zadržavanja“, rekla je ona. Kako je dodala, „situacija zahteva strategiju ponovnog osvajanja.“

Tri godine nakon poraza od Makrona u poslednjem krugu predsedničkih izbora, Le Pen je sada usredsređena na sopstvenu strategiju ponovnog osvajanja: pobedu nad Makronom na izborima 2022. Kao članica parlamenta klonila se rizičnih srednjeročnih izbora. Svesno je izbegla skandal.

I progurala je mlade i relativno neiskusne članove stranke na istaknuta mesta u hijerarhiji Nacionalnog zbora, osiguravajući da njen autoritet ostane neupitan.

Ovom strategijom je uspela da održi bazu podrške.

Prema analizi portala politico.eu, Le Pen se tokom većeg dela protekle godine držala na drugom mestu u odnosu na Makrona.

Nakratko ga je čak i pretekla u jeku protesta Žutih prsluka. Ipak, rezultat njenog pristupa sa malo rizika jeste monotonost.

Dok se Makronova vlada borila sa pandemijom, „Le Pen je imala nešto više od snajperske kritike, a njena stranka se suočila sa poznatim bolestima: neuspeli napori da udruži snage sa drugim desničarskim ličnostima, unutarstranačka kritika planova za ukidanje penzione reforme i ponovno oživljavanje dugogodišnje – i pomalo scenski vođene – svađe sa njenom popularnom sestričinom Marion Marešal le Pen“.

Napad na učitelja u Parizu gura Le Pen u ofanzivu, dok je Makron „u nepovoljnom položaju“. Suočen sa dvostrukom – zdravstvenom i ekonomskom krizom – predsednik se sada suočava i sa trećim frontom, terorizmom i islamističkim radikalizmom.

U govoru ranije ovog meseca, Makron je izložio svoju viziju „separatizma“, odvajanja od francuskog društva poklonika tvrdog islama.

Ta izjava koju su mnogi kritikovali kao neosetljivu, sada se čini neprikladna za slučaj odrubljivanja glave nastavniku na pariskoj ulici. Prilično obazrivo, francuski lider je nekoliko sati nakon napada sazvao sednicu saveta odbrane, a u ponedeljak je televizija prenela snimke policijske racije protiv grupa radikalnih islamista.

Makronov konzervativni ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin otišao je toliko daleko da je predložio raspuštanje Udruženja za borbu protiv islamofobije i drugih grupa, označavajući ih „neprijateljima Republike“.

Ipak, Le Pen je odavno položila prava na najradikalnija rešenja, piše portal. Kako se zaključuje, ako Makronovi saveznici pokušaju da je sustignu u tome, za dve godine će strmoglavo naleteti na rizičniji obračun sa šeficom Nacionalnog zbora.

Legija časti posthumno

Pariz – Samijel Pati, francuski profesor istorije kome je prošle nedelje Abdulah A. odrubio glavu, biće posthumno odlikovan najvećim francuskim priznanjem Legijom časti, objavio je ministar obrazovanja Žan Mišel Blanker. Pati (47) je ubijen ispred zgrade srednje škole u pariskom predgrađu jer je učenicima pokazivao karikature proroka Muhameda učeći ih o slobodi izražavanja. Ubistvo je šokiralo Francusku, koja se teško oporavlja od terorističkih napada, među kojima je i onaj na redakciju satiričnog časopisa Šarli Ebdo 2015, što je javnost nazvala napadom na vrednosti Republike. Nacionalna komemoracija u čast Patija biće održana danas na pariskom univerzitetu Sorboni.