Prvi susret Sija i Putina od početka invazije na Ukrajinu 1EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / KREMLIN / SPUTNIK / POOL MANDATORY CREDIT

Ovonedeljni susret predsednika Kine i Rusije, Si Đinpinga i Vladimira Putina na samitu azijskih lidera u Uzbekistanu, prvi od početka ruske invazije na Ukrajinu, doprineće jačanju njihovog položaja u zemlji i inostranstvu ali i odnosa dve zemlje koje se protive liberalnim demokratskim vrednostima i zalažu za snažniju autoritarnu vladavinu, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

Mogući sastanak Sija i Putina u okviru samita Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) – političkom, ekonomskom i bezbednosnom forumu koji se održava 15. i 16. septembra – mogao bi da signalizirati jačanje odnosa dve sile koje se sve više suočavaju s tenzijama sa Zapadom, ukazuje Asošiejtid pres.

Sastanak dolazi u delikatnim trenucima za oba lidera, ističe AP, dodajući da se Putin suočava s ekonomskim i političkim posledicama svog rata u Ukrajini koji je izolovao Rusiju, dok je Si suočen sa sve većim tenzijama sa Zapadom oko statusa Tajvana i tretmana Ujgura i drugih muslimanskih etničkih grupa.

Stručnjaci smatraju da se ruski i kineski lideri možda nadaju da će im susret pomoći u jačanju njihovog položaja u zemlji i inostranstvu dok, kako naglašava AP, Rusija i Kina sve više usklađuju svoje spoljne politike kako bi se suprotstavile liberalnim demokratskim snagama u Aziji, Evropi i šire, zalažući se za autoritarnu vladavinu.

Putin i Si su se posljednji put sastali na Olimpijskim igrama u Pekingu u februaru, nekoliko dana prije nego što je Kremlj poslao trupe u Ukrajinu.

Prošlonedelja ekonomska konferencija u Vladivostoku na dalekom istoku Rusije bila je prilika za Putina da najavi mogućnost susreta s kineskim kolegom na skupu u Uzbekistanu, s ciljem proširenja odnosa s Kinom koju naziva „stabilnim i pouzdanim partnerom“, piše Njujork tajms.

Ekonomska konferencija, ističe list, uključivala je razgovore o izgradnji gasovoda do Kine koji bi se napajao prirodnim gasom sa sibirskih polja koji je ranije bio namenjen evropskim zemljama.

Putin je na sesiji pitanja i odgovora 7. septembra rekao da su se Moskva i Peking dogovorili oko glavnih parametara novog gasovoda, dok je Rusija, sa svoje strane, ponudila geopolitičku podršku Kini u vezi s eskalacijom tenzija oko Tajvana. Takođe, Rusija je ovog meseca ugostila kineske trupe na vojnim vežbama na dalekom istoku Rusije.

Lični sastanak Putina i Sija mogao bi, prema oceni Njujork tajmsa, ponuditi dodatnu simboliku kinesko-ruskog saveza koji se protivi svetskom poretku predvođenom Zapadom.

Na samitu Šangajske organizacije za saradnju, koja od svog osnivanja 1996. nije privlačila globalnu pažnju, autoritarnim liderima poput Putina i Sija, pridružiće se i Ebrahim Raisi, predsednik Irana kojem će biti ponuđeno mesto punopravnog člana, ukazuje Tajms.

Pored Kine i Rusije, ŠOS uključuje Indiju i pet stalnih članica — Pakistan, Tadžikistan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan. Njihovi lideri, dodaje londonski list, sastaće se u četvrtak u drevnom uzbekistanskom gradu Samarkandu, na starom trgovačkom putu „Put svile“.

Međunarodna federacija za ljudska prava opisala je ŠOS kao „sredstvo za kršenje ljudskih prava“, a drugi kritičari je vide kao savez moćnika koji, kako ističe Tajms, dele gađenje prema Zapadu i njegovim liberalnim društvenim vrednostima.

Osim Irana, Belorusija, još jedan parija, verovatno će uskoro biti unapređena iz „države posmatrača“ u punopravnu članicu, naglašava londonski list i dodaje da postoje navodi i da Turska, članica NATO-a, takođe razmatra aplikaciju – ona je trenutno jedan od „partnera u dijalogu“ Šangajske organizacije za saradnju, a taj status će ove nedelje biti ponuđen i Saudijskoj Arabiji i Kataru.

„Počela je kao labava grupa koja nije učinila ništa više od dopuštanja svojim članovima da ćaskaju… Sada dobija članove i povećava se, počinje da se pojavljuje kao institucija većeg kapaciteta i težine“, rekao je Čarls Kapčan, član američkog Saveta za spoljne poslove i profesor Univerziteta Džordžtaun.

Neki zapadni posmatrači ovu grupu opisuju kao „klub diktatora“ koji namerava da izbriše zapadni uticaj iz evroazijskog srca. Međutim, može imati još veće ambicije, piše Tajms uz ocenu da se „danas geopolitički poredak menja, rat bjesni u Evropi, a kineski ‘klub autokrata’ bi mogao ponuditi prvi pogled na novi antizapadni svetski poredak“.

Putin posvećuje dosta vremena i energije negovanju nove osovine autokrata gde Moskva sve čvršće sarađuje s Kinom, Severnom Korejom i Iranom, dok zapadne zemlje umanjuju ovaj razvoj događaja na sopstvenu odgovornost, ukazuje kolumnista Vašington posta Džoš Rogin.

Otkako je Rusija započela invaziju na Ukrajinu u februaru, Moskva, Peking, Pjongjang i Teheran rade na unapređenju saradnje, napisao je Rogin u rubrici „Mišljenja“ dodajući da ovi diktatori, deleći antizapadne ciljeve, pronalaze nove načine da rade zajedno i na taktičkom i na strateškom nivou.

Rusko-kinesko strateško partnerstvo koje su Putin i Si sklopili u februaru u Pekingu ubrzava se u, kako ističe kolumnista Vašington posta, vojnoj, energetskoj i finansijskoj areni.

Dvojica lidera će se sastati u Uzbekistanu kako bi unapredili svoje zajedničko obećanje od februara da će izgraditi rusko-kinesko partnerstvo „superiorno političkim i vojnim savezima iz doba hladnog rata“.

Neki zvaničnici i stručnjaci ističu da postoje dobri razlozi da se veruje da najnoviji napori Moskve da izgradi autokratski blok protiv Zapada neće uspeti, navodeći, između ostalog, da diktatori imaju problema da veruju jedni drugima dok je sve veća zavisnost Rusije od Kine dugoročno veliki problem za Putina.

Uprkos tome, napisao je Rogin, Zapad ne može zanemariti znakove da se autokrate sve više organizuju – na načine koji prete interesima SAD i Evrope.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.