Putin razmišlja o promeni ruske nuklearne doktrine

„Kad govorimo o udaru sa ciljem (nuklearnog) razoružavanja, možda bi bilo vredno razmisliti o usvajanju ideja koje su razvile naše američke kolege – njihove ideje o obezbeđivanju njihove sigurnosti“, rekao je Putin.

Putin je izneo komentare koji reflektuju sve zategnutije odnose Rusije i Zapada, i sugerisao da bi Moskva mogla razmisliti o tome da primeni, kako je rekao, američki koncept preventivnog nuklearnog udara.

Govoreći u Kirgistanu, na ekonomskom samitu zemalja nastalih raspadom Sovjetskog Saveza, Putin je ukazao da bi takav jedan udar mogao izbaciti iz stroja komandne punktove.

„Mi sada samo razmišljamo o tome, kad se oni već ne stide da govore o tome otvoreno poslednjih godina“, kazao je Putin.

Dodao je da precizno vođeni krstareći projektili koje poseduje Rusija nadmašuju prerformanse sličnog američkog oružja, a uz to ima i hipersonična oružja sposobna za udare po komandnim centrima koje SAD još nemaju u redovnoj postavi svojih oružanih snaga.

Čini se da je Putin u svom govoru imao u vidu samo konvencionalno, precizno vođeno oružje kada je govorio o preuzimanju i imitiranju američke vojne strategije, navodi Asošiejted pres i ocenjuje da je on naglasio da SAD ne odbacuju mogućnost da prve upotrebe nuklearno oružje.

„Ako potencijalni protivnik veruje da on može koristiti teoriju preventivnog udara a mi ne, to nas tera da razmišljamo o pretnji koje takve ideje predstavljaju u odbrambenim stavovima drugih država“, rekao je Putin.

Predsednik Rusije je u Kirigistanu takođe izrazio razočaranost izjavom bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da je mirovni sporazum za istočnu Ukrajinu 2015. godine koji su isposlovale Francuska i Nemačka kupio Ukrajini vreme da se pripremi za rat koji je izbio ove godine.

„Mislio sam da su ostali učesnici u mirovnom procesu bili iskreni prema nama, ali se ispostavilo da su nas varali. Ispostavilo se da su želeli da nakrcaju Ukrajinu oružjem i da se pripreme za neprijateljstva“, rekao je Putin.

U Vašingtonu, savetnici predsednika Džozefa Bajdena (Joseph Biden) ocenili su današnje Putinove komentare kao „vitlanje sabljom“ i još jedno uvijeno upozorenje da on može upotrebiti taktičko nuklearno oružje, rekao je Asošiejted presu jedan američki zvaničnik koji nije imao dozvolu da govori javno, pa je izjavu dao pod uslovom anonimnosti.

Taj zvaničnik je istakao da ruska vojna doktrina poodavno predviđa pravo Moskve da rezerviše sebi pravo na prvu upotrebu nuklearnog oružja kao odgovor na vojnu agresiju velikih razmera.

Visoki zvaničnik Centra za konrtolu oružja i njegovog neširenja Džon Erat (John Erath), takođe je Putinove komentae ocenio kao još jedan njegov pokušaj da pojača nuklearnu pretnju.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je danas zabrinutost da bi se borbe u Ukrajini mogle oteti u kontroli i prerasti u širi rat Rusije i NATO.

Stoltenberg, inače bivši premijer Norveške, rekao je u intervjuu da „nema nikakve sumnje da rat punih razmera predstavlja mogućnost“, i dodao je da je važno izbeći konflikt „koji bi uvukao više zemalja Evrope i pretvorio se u rat punih razmera u Evropi“.

Kremlj je više puta optužio NATO saveznike da efektivno postaju strana u ratu Rusije protiv Ukrajine time što Ukrajinu snabdevaju oružjem, obučavaju joj vojsku i pružaju obaveštajne podatke kako bi ona uspešno mogla da napada ruske trupe.

Dugo pre no što je izbio rat u Ukrajini, Kremlj je izražavao zabrinutost zbog američkih napora da razviju kapacitete za takozvani „brzi globalni udar“ na protivničke strateške mete, koji bi bio izveden visokopreciznim navođenim konvencionalnim oružjem bilo gde na svetu za manje od jednog sata.