Marić: Godina 2023. je realna za ulazak Hrvatske u evrozonu

„Hrvatska ispunjava većinu kriterijuma, pa je tako u grupi zemalja u kojima će udeo javnog duga u BDP-u u sledeće tri godine padati, a u više od pola zemalja članica EU taj udeo će rasti“, naveo je Marić, koji se skupu obratio putem interneta, pošto je u izloaciji kao pozitivan na kovid-19.

Kako prenosi portal Index.hr pozivajući se na Hinu, ministar je naglasio da se u postupku promene kune u evro ne sme zanemariti opravdan stav građana da uvođenje evra može uticati na stopu inflacije, kao i bojazan da će cene rasti: „No, pokazalo se da je u zemljama u kojima je poslednjima uveden evro efekt na rast cena bio jednokratan.“

U postupku uvođenja evra u Hrvatsku važno će biti maksimalno informisanje građana o svim elementima postupka: „Vredeće načelo zaštite potrošača tako da će se kuna konvertovati u euro po fiksnom kursu, a troškove će, ako nastanu pri tome, pokrivati finansijske institucije. To će važiti i za konverzije kredita.“

Pet meseci prije uvođenja evra će se cene iskazivati dualno, u kunama i eurima, a još dve sedmice po uvođenju evro-valute građani će moći da plaćaju u kunama.

Marić je ponovio kako vlada očekuje da će se do kraja ove godine dostići realan nivo BDP-a, kao i da se očekuje „izduvavanje“ efekata inflacije, kao i pad cena sirovina, energenata i posledično cena roba.