Rusija kaže da može da preuzme obogaćeni uranijum iz Irana, hoće li se to dogoditi?

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ruska ponuda „trenutno nije na pregovaračkom stolu“ i naglasio da iako je Moskva i dalje otvorena za tu ideju, Vašington „nema interesa“ za njen predlog.

Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova rekao je u ponedeljak da Teheran nije razgovarao o transferu svog uranijuma u ​​prethodnim razgovorima sa Vašingtonom uprkos tome što je američki predsednik Donald Tramp u petak rekao da će Sjedinjene Države sarađivati sa Iranom kako bi povratile njegovu „nuklearnu prašinu“ i vratile je u SAD.

Ipak, neki stručnjaci kažu da bi ruska ponuda mogla da ponudi realan kompromis u onome što je postalo prepreka u okončanju američko-izraelskog rata sa Iranom, navodeći tehničke kapacitete Moskve, visok nivo iranskog poverenja i dugu istoriju nuklearne saradnje sa Teheranom, piše Moskovski tajms.

Šta je predlog?

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) trenutno veruje da je Iran imao oko 440 kilograma uranijuma, obogaćenog na 60 odsto kada su SAD i Izrael pokrenuli svoje napade u junu 2025. godine. To je daleko iznad nivoa obogaćivanja potrebnog za proizvodnju energije (3-5 odsto) ili većinu drugih civilnih namena (do 20 odsto).

Veruje se da se ovaj uranijum nalazi u podzemnim tunelima u kompleksu Isfahan i postrojenju za obogaćivanje Natanz, koji su oba oštećena u izraelskim i američkim napadima prošlog juna.

Aleksej Lihačov, šef ruske državne nuklearne korporacije Rosatom, izjavio je u subotu da je kompanija spremna da pomogne, opisujući Rusiju kao „jedinu zemlju sa pozitivnim iskustvom u saradnji sa Iranom“.

Predlog bi podrazumevao da Rusija transportuje i skladišti iranske zalihe obogaćenog uranijuma, nešto što je Dmitrij Gorčakov, nuklearni savetnik u ekološkoj nevladinoj organizaciji Belona, rekao za Moskovski tajms da je u potpunosti u okviru mogućnosti Moskve.

Iako bi transport nuklearnog materijala u ratnim uslovima bio izazov, Gorčakov je rekao da bi to bilo izvodljivo, napominjući da bi svi uključeni bili upoznati sa metodama dekonflikta.

Dekonflikt bi podrazumevao direktnu koordinaciju između svih strana i IAEA kako bi se sprečila slučajna oštećenja tokom prenosa ili operacije čišćenja.

„Ako se ovaj dogovor dogodi, IAEA će biti uključena, apsolutno“, rekao je. „U interesu je svih, čak i Irana, Rusije i, naravno, Sjedinjenih Država, da pozovu IAEA.“

Gorčakov je dodao da sama količina uranijuma ne bi predstavljala veliki logistički izazov pod uslovom da ostane u upotrebljivom stanju.

Šta ako je uranijum oštećen?

Stanje iranskog visoko obogaćenog uranijuma je nejasno. Međunarodni posmatrači nisu mogli da posete neka od mesta u zemlji deset meseci, a šteta od prošlogodišnjih američko-izraelskih udara mogla bi da iskomplikuje svaki napor uklanjanja.

Transport iranskog uranijuma bi verovatno podrazumevao značajne napore čišćenja.

„To bi verovatno bila najsloženija operacija uklanjanja uranijuma u ​​istoriji“, rekao je za Volstrit žurnal Endru Veber, viši saradnik Saveta za strateške rizike i bivši zvaničnik Pentagona umešan u prošle operacije uklanjanja.

„Postoji mnogo neizvesnosti zbog američkih napada u junu, logističkih zahteva, bezbednosnih rizika i spoljnopolitičkih tenzija“, nastavio je.

Gorčakov je rekao da bi bio „težak zadatak“ sakupiti materijal, kao i utvrditi koliko je uništeno u udarima.

Međutim, problem nije nepremostiv i mogao bi se rešiti uz pomoć IAEA i drugih trećih zemalja, rekao je Gorčakov.

„Glavno pitanje je kako ga sakupiti i biti siguran u tačnu količinu uništenog materijala, i to je to“, rekao je. „Šta dalje sa tim nije baš važno, ali oni mogu pronaći rešenja.“

Zašto Rusija?

Iako su američki zvaničnici isključili slanje iranskog uranijuma u ​​Rusiju, Gorčakov je nazvao predlog „’vin-vin’ kombinacijom, u zavisnosti od pregovora između Irana i Sjedinjenih Država.“

To je zato što Iran može više verovati Rusiji nego Vašingtonu, rekao je.

Rusija takođe ima iskustva u transportu visoko obogaćenog uranijuma, rekao je, misleći na saradnju između Vašingtona i Moskve o transportu 500 tona sovjetskog visoko obogaćenog uranijuma u ​​SAD radi prerade u gorivo za američke reaktore.

Iran i Rusija imaju dugu istoriju nuklearne saradnje. Devedesetih godina prošlog veka Rusija je potpisala sporazum o završetku iranskog reaktora Bušer-1, projekta koji je Nemačka započela sedamdesetih godina prošlog veka. Ta elektrana je povezana sa iranskom elektroenergetskom mrežom 2011. godine i u njoj je radilo više od 700 ruskih stručnjaka do njihovog povlačenja tokom sadašnjeg rata.

Dok su evropske zemlje, SAD, pa čak i Kina tehnički sposobne da transportuju i degradiraju iranski uranijum, Rusija je najbolji izbor za Teheran, rekao je Gorčakov.

Ali na kraju krajeva, sve ovo zavisi od Trampa.

„Ne vidim nijedan razlog da [Trampova administracija] to ne uradi. Samo je pitanje šta oni zaista žele od Irana, šta Tramp želi, koji je bio cilj ovog rata. Imam mnogo više pitanja o ovome nego o ovom mogućem sporazumu“, rekao je.

„Sada razgovaraju o nečemu poput [JCPOA nuklearnog sporazuma iz 2015. godine], ali Tramp je otkazao sporazum 2018. godine. Pa koji je sada njegov cilj? Ne znam. Imam mnogo više pitanja za Trampa nego za Putina“, rekao je.