„Putin pobedio Ameriku bez ispaljenog metka“: Sagovornici Danasa o pregovorima SAD i Rusije o miru u Ukrajini bez Ukrajine

Moskva se složila sa stavom državnog sekretara SAD Marka Rubija da Rusija i Sjedinjene Države treba da se rukovode nacionalnim interesima.

Rubio je nakon sastanka naveo da je vreme „da počnemo da razgovaramo i razmišljamo o geopolitičkoj i ekonomskoj saradnji koja bi mogla da bude rezultat okončanja sukoba u Ukrajini“.

Osim Rubija, na sastanku su bili savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Majk Volc, specijalni izaslanik Stiv Vitkof, kao i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov.

Rubio je kazao i da je samo američki predsednik Donald Tramp uspeo da „dovede rat (u Ukrajini) do kraja“.

Sagovornici Danasa komentarisali su to što su SAD i Rusija pregovarale o miru u Ukrajini bez Ukrajine.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, naglašava da je uvek bolje sto dana pregovarati nego jedan dan ratovati.

„Međutim, organizovati pregovore s ruskim agresorom kojima se napadnuta Ukrajina dalje unižava zbog uskraćene pozivnice u najmanju ruku je neukusno“, ističe Beširi

On ukazuje da takvi javni pregovori narušavaju međunarodne norme i običaje, kao i to da je izostanak Evropske unije (koja će snositi troškove izgradnje Ukrajine) u pregovorima „poseban udarac“ za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas.

„Rusija je pokazala da ne želi mir i da ima teritorijalne pretenzije prema evropskim državama. Pokloniti joj delove teritorije Ukrajine posle agresovnog rata bilo bi opravdanje za kršenje Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. i produbilo bi nepoverenje pre svega u SAD, a onda i u translatlansku zajednicu“, ukazuje naš sagovornik.

On dodaje da Tramp „svojom nesmotrenom hajdučijom dalje antagonizuje odnose sa svim evropskim saveznicima“, a da je to, kako smatra Beširi, uvertira za četiri godine tenzija sa obe strane Atlantika.

„Ovo je konačno i podstrek EU da oformi svoje oružane snage i da se za bezbednost svog ekonomskog džina sama postara, dok Ukrajinu drži dalje od medveđih šapa“, zaključuje Beširi.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ističe da velike sile odlučuju o sudbini slabijih država bez njih i kada su formalno za pregovaračkim stolom.

„Prvorazredni faktor (geopolitički senior), iz čije je moći izvedena pozicija onoga ko sam nije dovoljno jak da se izbori za svoje mesto u geopolitičkoj areni, po pravilu ima ključnu ulogu u pregovorima kojima se definiše šta će biti sa geopolitičkim klijentom“, pojašnjava Anđelković.

On navodi da je tako uvek bilo, „koliko god se stvari skrivale iza zastora satkanog od laži o ravnopravnosti u međunarodnim odnosima“.

„Tramp je tu istinu samo brutalno razgolitio“, ukazuje Anđelković.

Sagovornik Danasa smatra da sadašnji slučaj nije ništa gori od „velike ukrajinske igre iz 2014. godine“.

„Ni tada, kao ni danas, veliki deo naroda te zemlje nije odlučivao o svojoj sudbini, već je spolja, u kontekstu evroatlantskog pohoda na Istok, izazvan prevrat kojim je pokrenut krvavi lanac događaja na čijem se kraju, možda, nalazimo pošto su u Vašingtonu na vlasti došle snage koje smatraju da američki interesi bolje mogu da budu realizovani na neki drugi način“, zaključuje Anđelković.

Srećko Đukić, diplomata i član Foruma za međunarodne odnose, podseća da su SAD i lično Tramp prihvatili ključni Putinov zahtev – da o Ukrajini razgovaraju isključivo oni, te da pitanje rata i mira rešavaju Moskva i Vašington.

Đukić to upoređuje sa scenariom u kom situaciju sa Kosovom rešavaju Vašington i Brisel bez Beograda, „što je naravno (ne)moguće, što se (nije)desilo“.

„Još davno sam pisao da je neprihvatljivo da se o Ukrajini razgovara bez Ukrajine, da to nije ništa drugo nego vraćanje u međunarodnu politiku principa i duha Jalte, podele sfera interesa, plena, itd.“, navodi naš sagovornik.

On tvrdi da tu ima još jedan problem.

„Ako je Tramp Ruzvelt, Putin Staljin, ko je i gde je Čerčil, ideolog pobede u Drugom svetskom ratu, tvorac atlantske povelje, vizionar OUN? Teško je racionalno i diplomatski razumeti zašto je predsednik SAD pošao na jednostran, prema mnogima nenadoknadiv ustupak Putinu. Možda zato što se radi o tuđoj koži i tuđim interesima, ali to znači: danas o Ukrajini, a sutra ko je na dnevnom redu da ga dvojac Tramp – Putin tranžiraju, protivno svim pravilima međunarodnog prava, objašnjava Đukić.

On ukazuje na to da Putin i Tramp svojom politikom svet vraćaju u „kameno doba međunarodnih odnosa, u džunglu u kojoj caruje sila i pravo jačeg“.

„Držite se male, nenuklearne države. Nabavljate što nemate, vama niko više ne garantuje vaša prava nepovredivosti granica, nezavisnosti i suvereniteta, uzalud vam je stotinu godina borbe za civilizovane odnose. Nama snaga leži u topuzu, poruka je koja se čuje iz Vasingtona i Moskve“, ističe Đukić.

Peter Nikitin, predsednik Ruskog demokratskog društva, pregovore Rusije i SAD o sudbini Ukrajine bez učešća same Ukrajine karakteriše kao „tragičnu vest“.

„Moram da konstatujem da je Putin, koji za tri godine nije uspeo da pobedi Ukrajinu, ipak uspeo da pobedi Ameriku, i to bez jednog ispaljenog metka“, ističe Nikitin.

On upozorava da ovi pregovori, koji daju legitimitet agresoru, neće rezultirati mirom, već još „dužim i krvavijim ratom“, a da je u budućnosti moguće da će doći i do više ratova, „uključujući i na Balkanu„.