Foto: matteodabruxelles / Shutterstock.comDevet članica Evropske unije, koje više uplaćuju u zajednički budžet nego što iz njega dobijaju, suprotstaviće se predlogu Evropske komisije da naredni šestogodišnji budžet iznosi rekordnih 1,8 biliona evra.
„Budžet mora značajno da se smanji. Jednostavno nema prostora za dramatično povećanje doprinosa Švedske ili bilo kog drugog neto doprinosioca. Švedska i druge države će to jasno staviti do znanja uoči sledećeg Evropskog saveta“, rekla je švedska ministarka za evropska pitanja Džesika Rozenkranc za Politiko uoči današnjeg sastanka devet zemalja.
Pored Švedske, sastanku bi trebalo da prisustvuju predstavnici Danske, Finske, Austrije, Holandije, Nemačke, Francuske, Irske i Belgije. Skup je organizovan pre Saveta za opšte poslove u Briselu, gde će se raspravljati o dugoročnom budžetu EU.
Međutim, suprotni tabor od 16 zemalja – uključujući Italiju, Španiju i Poljsku – protivi se predloženom smanjenju. Oni tvrde da se potrošnja na poljoprivredu, plaćanja siromašnijim regionima i ribarstvo mora dodatno povećati u odnosu na predlog Komisije.
„U predlogu Komisije koheziona politika, Zajednička poljoprivredna politika i Zajednička politika ribarstva su jedine oblasti koje se suočavaju sa smanjenjima u realnom iznosu, uprkos ukupnom povećanju budžeta“, navodi se u saopštenju koje su potpisali Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Španija.
Evropska komisija se nada da će članice dati zeleno svetlo njenom predlogu da budžet za period od 2028. i 2034. godine iznosi 1,8 biliona evra.
Uključujući otplate duga iz doba pandemijue kovida, ukupna potrošnja bi iznosila skoro dva biliona evra, ili 1,26 odsto kombinovanog nacionalnog dohotka svih članica EU. Poređenja radi, trenutni budžet za 2021-2027. godinu iznosi oko 1,1 odsto kumulativnog bruto nacionalnog dohotka zemalja članica.
„Moramo se odmaknuti od briselskog pokušaja da se svaki problem reši sa više novca. Posebno u vreme kada mnoge države članice moraju da štede na nacionalnom nivou i da donose teške budžetske odluke, i EU je potrebna veća uzdržanost“, rekla je austrijska ministarka za Evropu Klaudija Bauer.
Kako pregovori postaju sve zaoštreniji, 16 zemalja koje podržavaju veći budžet traže od Evropske komisije da Nemačkoj, Švedskoj, Austriji, Danskoj i Holandiji ukine popuste, poznate kao rabati, na njihove doprinose budžetu EU.
„Ne postoji ni političko, ni ekonomsko opravdanje za njihovo ponovno uvođenje“, navodi se u saopštenju
16 zemalja, koje smatraju i da treba odložiti deo otplate zajma EU nakon kovida, koji će koštati 168 milijardi evra u narednom budžetskom ciklusu.
O narednom budžetu će razgovarati predsednici i premijeri na samitu Evropskog saveta koji počinje 18. juna.
Iako traže ukupno smanjenje budžeta, predstavnici devet zemalja insistiraju na povećanju potrošnje na deklarisane ciljeve bloka, kao što je jačanje nacionalne bezbednosti.
„Potreban nam je blagovremen dogovor o višegodišnjem finansijskom okviru sa prioritetima kao što su konkurentnost i odbrana, ali istovremeno ukupan budžet mora biti manji“, rekao je finski ministar za evropske poslove Joakim Strand.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
