Šta treba da rade Kosovo, Bosna i Crna Gora u borbi protiv „srpskog sveta“?: Profesor Danijel Server predlaže sledeće

Srbija, navodi Server, sprovodi strategiju ‘srpskog sveta’ koja ima za cilj da stekne što više uticaja na svoje susede. Beograd se takođe pozicionira tako da bi mogao da zahteva otcepljenje Srba u susedstvu ako geopolitički uslovi u regionu i ostatku sveta to dozvole.

Bosna u teškoj poziciji

Ovo stavlja Bosnu i Hercegovinu u tešku poziciju. Četrdeset devet posto njene teritorije čini ‘Republika Srpska’ (RS). Srbi čine možda 37 odsto stanovništva Bosne, većina njih u RS. Mnogi od njihovih političkih lidera od rata 1992-1995. obećali su da će se odvojiti, de facto ili de jure, od ostalih 51 odsto teritorije.

Milorad Dodik, koji je trenutno predsedavajući RS, dominira politikom ovog entiteta više od 15 godina. On je kao salamu izrezao RS na centimetar od nezavisnosti. Takođe je ukrao veliki deo njegovih prihoda i nastojao da sarađuje sa Beogradom kako bi ‘srpski svet’ postao stvarnost.

Dodik takođe sarađuje sa etničkim nacionalističkim bosanskim Hrvatima, posebno Draganom Čovićem, u njegovim antiustavnim političkim i korumpiranim ekonomskim poduhvatima.

Političko rukovodstvo bosanskih Hrvata želi ‘treći entitet’ koji bi Hrvatima omogućio bilo kakvu de facto ili de jure odvojenost koju RS postigne.

Time bi se podelili Federaciju, koja čini 51 odsto teritorije Bosne i Hercegovine. Takođe bi ostavio krnji muslimanski entitet koji bi stvorio ozbiljne probleme svojim susedima, Evropi i SAD.

Rizik je jasan: ako se Dodik ili Čović otcepe, bosanska država bi se raspala na tri dela. Nestabilnost i verovatan rat bi odredili granice između njih.

Pomoćnik sekretara Stejt departmenta za Evropu, Džejms O’Brajan, jasno je stavio do znanja da se SAD protive ovim ambicijama za otcepljenje.

On se nada da će najnoviji novac Evropske unije to sprečiti i promovisati smislene reforme. Ali postoji duga istorija etničkih nacionalista na Balkanu koji drže novac u džepu i rade suprotno od onoga što bi EU želela.

Moraćemo da sačekamo i vidimo da li buduća primena može da se uporedi sa O’Brajanovom jasnoćom povodom glavnog pitanja. Bosna mora ostati jedinstvena, multietnička, demokratska država.

Crna Gora je već u ‘grlu’ Srbije

Blizu 30 odsto stanovništva Crne Gore sebe smatraju Srbima. Beograd je uspešno spojio nedavne tamošnje izbore u formiranje prosrpskih nacionalnih vlada.

Ovo se dogodilo uprkos tome što je država članica NATO-a od 2017. Trik je bio da se koriste očigledno pro-EU političari protiv dominantne političke stranke i političara, bivšeg predsednika Mila Đukanovića uz podršku saveznika etničkih manjina.

U pomoć su se javile Srpska pravoslavna crkva i ruske bezbednosne agencije. Požnjeli su lepe nagrade.

Iako je bio mnogo kritikovan zbog navodne korupcije, predsednik Đukanović je dostojanstveno predao vlast. Njegovi naslednici nisu dokazali optužbe za korupciju na njegov račun.

Ostaje da se vidi da li liberalnija demokratska koalicija koju je formirao može da oživi i povrati vlast. Njeni pro-EU akreditivi bili su jači od onih koji sada učestvuju u koaliciji koja uključuje eksplicitno prosrpske i proruske političare, koji verovatno takođe tvrde da su pro-EU.

Njihov neuspeh da isporuče ono što Džim O’Brajen naziva „koristi građanima“ mogao bi da dovede do još jedne promene na vlasti.

Kosovo treba svoje Srbe

Na Kosovu, srpsko stanovništvo je najveća manjina, ali čini najviše šest odsto stanovništva. Ustav Kosova pruža srpskoj manjini opsežnu zaštitu i aranžmane o podeli vlasti.

Ali većina kosovskih Srba ostaje odvojena od većinskih Albanaca. Njihovi jezici (za razliku od dominantnih jezika u Bosni i Crnoj Gori) su nekompatibilni.

Srbi južno od reke Ibar žive uglavnom u enklavama sa srpskom većinom. Ali izgleda da su se pomirili, bar za sada, sa institucijama u Prištini u kojima dominiraju Albanci.

Kao i opštine sa albanskom većinom, i one sa srpskom većinom imaju široka ovlašćenja nad lokalnom upravom.

Četiri severne opštine sa srpskom većinom koje su u blizini Srbije su daleko manje integrisane od onih južno od Ibra. Koristeći svoju vojnu, ekonomsku i političku polugu, uključujući zastrašivanje od strane svojih tajnih službi i njihovih partnera u organizovanom kriminalu, Beograd je uspešno obezbedio da oni odbiju da prihvate autoritet Prištine.

Srbi sa severa bojkotovali su opštinske izbore i povukli se iz kosovskih institucija.

Srbija želi da opštine sa srpskom većinom formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO). To bi im omogućilo da zajedno i odvojeno vladaju od Prištine, kao u Republici srpskoj.

U pravom geopolitičkom okruženju,ZSO bi mogla da deluje i kao sredstvo za otcepljenje četiri severne opštine od države koju Beograd još uvek ne priznaje.

Slično udruženje pokrajinskih vlasti dovelo je do formiranja RS pre njenog pokušaja secesije 1992.  od Bosne.

Šta raditi na Kosovu

Suprotstavljanje tome zahteva težak manevar Prištine. Nužno je ubediti Srbe na severu da će im biti bolje kao građanima Kosova (čak i ako zadrže srpsko državljanstvo).

Neki se kreću u tom pravcu, što sugeriše njihova povećana spremnost da dobiju kosovske registarske tablice, lična dokumenta i pasoše. Ali mnogi Srbi na severu bili su među najratobornijim, a ponekad i nasilnijim protivnicima Prištine.

Beograd je uspeo da dopre do Srba na severu daleko teže nego do Srba u opštinama koje nisu u blizini Srbije.

Premijer Kosova Albin Kurti želi da više govori na svom tečnom srpskom. Sve prištinske vlasti treba da budu pažljivije nego što su bile u prošlosti da ističu etnički neutralnu zastavu zemlje, a ne zastavu etničkih Albanaca (takođe zastavu Albanije) koju mnogi od njih preferiraju.

Implementacija mnogih aranžmana o podeli vlasti u ustavu nije laka, ali je ipak neophodna.

Šta raditi u Crnoj Gori

U Crnoj Gori, samo ustavni politički proces može odlučiti da li će dozvoliti Srbiji da nastavi da dominira političkim ishodima. Ali NATO će morati da se zaštiti ako se nastavi prodor Rusije u bezbednosni establišment Podgorice.

S obzirom na to da rat i dalje besni u Ukrajini, SAD i EU moraju da budu mnogo pažljivije nego u prošlosti kada je reč o tome da Moskva koristi Crnu Goru da ugrozi bezbednost NATO-a.

Zapad treba da udvostruči podršku istinski nezavisnom civilnom društvu u Crnoj Gori, obezbeđujući da ono pazi na sadašnju vlast kao u odnosu na prethodnu.

Šta raditi u Bosni u Hercegovini

U Bosni i Hercegovini ne postoji zamena za oslobađanje političkog rukovodstva od onih koji se protive jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemlje.

EU i SAD su predugo čekale da Bosanci to urade sami. Treba im pomoć. Nikakvo međunarodno finansiranje više ne bi trebalo da ide RS dok je Dodik na čelu.

Visoki predstavnik bi trebao biti spreman da ga smeni sa funkcije ako nastavi nezakonite poteze RS. Brisel i Vašington bi trebalo da vrše pritisak na Zagreb da olakša privođenje pravdi Dragana Čovića zbog korupcije.

Jačanje prisustva trupa EUFOR-a u gradu Brčko na severoistoku zemlje je takođe od vitalnog značaja. Bez Brčkog ne može doći do secesije Srba.

Iako je očuvanje Dejtonskog mirovnog sporazuma od vitalnog značaja, ono neće biti dovoljno za pristupanje EU. Nedavna odluka Evropskog suda za ljudska prava je ono što Bosna treba da ima za cilj -građanska država, a ne etnonacionalistička podela moći. Kretanje u tom pravcu trebalo bi da bude cilj EU i SAD.