foto EPA-EFE/Henrik Montgomery Pobeda Ukrajine koju je napala Rusija egzistencijalno je pitanje za Evropu i za EU nema većeg prioriteta od toga, izjavio je danas Ulf Kristerson (Kristersson), premijer Švedske koja je 1. januara preuzela predsedavanje EU.
„Ukrajinska pobeda ima egzistencijalno značenje za Evropu, nema prečeg prioriteta od Ukrajine. Sudbina Ukrajine ujedno je i sudbina Evrope“, rekao je Kristeson na zajedničkoj konferenciji za novinare s predsednicom Evropske komisije (EK) Ursulom fon der Lajen, prenosi agencija Hina.
Švedska vlada je juče i danas ugostila članove EK u Kiruni, najsevernijem gradu u Švedskoj, a na sastanku su razgovarali o prioritetima za sledećih šest meseci.
Predsednica EK istakla je da EU treba da pojača pritisak na Rusiju i nastavi da pomaže Ukrajini.
„Ukrajinu podupiremo od prvog dana invazije i nastavićemo nepokolebljivo da je podržavamo. Takođe moramo nastaviti s pritiskom na Rusiju”, rekla je Fon der Lajen.
Dodala je da je Evropska unija bila previše zavisna od ruskih fosilnih goriva. Rusija je smanjila isporuku plina EU za 80 odsto, ali je Unija to uspela nadoknadi iz drugih izvora.
„Sada su cene plina manje nego pre ruske agresije, nismo ostajali bez struje, skladišta plina su puna, udvostručili smo proizvodnju energije iz obnovljivih izvora“, rekla je Fon der Lajen.
Najavila je da će EK na proleće objaviti predlog reforme tržišta električne energije i da će razraditi mehanizam za zajedničku nabavku plina.
Jedno od pitanja s kojim se Evropska unija suočava je i masovni američki program subvencionisanja proizvoda kako bi se podstakla zelena i digitalna tranzicija.
Američki Akt o smanjenju inflacije (IRA) predviđa 369 milijardi dolara subvencija i poreskih olakšica za kupovinu robe proizvedene u SAD-u, poput električnih automobila. U EU postoji strah od bekstva investicija i seljenja proizvodnje u SAD zbog izdašnih podsticaja.
Jedno od rešenja o kom se u EU razgovara je dalja liberalizacija pravila o državnim potporama kako bi članica mogla subvencionisati svoja preduzeća.
Premijer Kristerson upozorava da se pored pružanja podrčke firmama u sektoru zelene tehnologije mora voditi računa i konkurentnosti.
„Moramo započeti stvarnu raspravu o tome kako poboljšati produktivnost, kako povećati konkurentnost i kako privući više kompanija na osnovu naših vlastitih sposobnosti, a ne samo na osnovu državnih podsticaja,“, rekao je Kristerson.
Fon der Lajen je rekla da će EK predložiti „ciljane i privremene“ promene okvira za državne podsticaje te „alat za finansiranje investicija potrebnih za zelenu tranziciju“.
Kristerson i Fon der Lajen kao i švedski kralj Karl XVI su u Kiruni učestvovali na svečanom otvaranju prve stanice za lansiranje satelita na evropskom kontinentu.
Predsednica EK-a je rekla da su mali sateliti koji će sa severa Švedske biti poslati u svemir, važni za praćenje posledica klimatskih promena, elementarnih nepogoda, kao i za sigurnost, što je vidljivo, između ostalog, i po ratu u Ukrajini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
