„Tajvan nije Ukrajina, niti je Kina Rusija“

Tramp je, naime, rekao da bi sukob Ukrajine i Rusije mogao da utiče na „sve veću agresiju Kine“, te da bi Tajvan mogao da bude „sledeća“ meta potencijalne invazije, što bi, kako je ukazao, moglo da bude „uskoro“ jer Kina „vidi koliko se glupo ponašaju SAD“.

„Tajvan će biti sledeći. Samo gledajte Tajvan, predsednik Kine Si (Đinping) ga radosno odmerava“, kazao je Tramp, preneli su mediji. „Oni vide da su naši lideri nekompetentni, i naravno, to će i uraditi. Sada je njihovo vreme.“

Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi Treći put kaže da su brojni političari „ishitreno“ povukli paralele između rata u Ukrajini i sudbine Tajvana, te „sam Donald Tramp ne predstavlja izuzetak“.

„Iako postoje površne sličnosti između geopolitičkih prilika u kojima su se našle ove dve države, Tajvan nije Ukrajina, niti je Kina Rusija“, naglašava naš sagovornik.

On podseća da za razliku od Ukrajine, Pentagon naoružava Tajvan više od četiri decenije najnaprednijim oružjem – od PVO sistema do modernih mlaznih lovaca. „Invazija na Tajvan bi predstavljala najkompleksniju vojnu operaciju u istoriji ratovanja, a broj potrebnih trupa i sredstava bi više desetina puta premašio silu kojom je Rusija napala Ukrajinu. Kineska vojska, koja nije učestvovala u pravom konvecionalnom ratu od 1960-ih, a poslednju ozbiljnu navalnu bitku je vodila i izgubila 1949. upravo protiv tajvanskih snaga, morala bi da se suoči ne samo sa moćnim mornaricama SAD i Japana,već i njihovih saveznika na Pacifiku“, objašnjava Rašeta.

On dodaje da „iako je Ukrajina neosporno bitna SAD-u za stabilnost bezbednosne mreže Evrope, njena važnost je višestruko manja od Tajvana, ’nepotopivog nosača aviona’, gde bi se odlučivalo o globalnoj hegemoniji SAD“.

„Kina je svesna toga i zato je njen primarni cilj mirna ’pacifikacija’ Tajvana jer veruje da, za razliku od Rusije u Ukrajini, ona neće nastupati iz pozicije slabosti već iz pozicije moći“, ističe naš sagovornik.

Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže da „Tramp gleda na Kinu kao na ključnog izazivača, a ne na Rusiju, te se zbog toga i tokom predsedničkog mandata trudio da usmeri pažnju na nju“.

„U skladu sa tim, ne želi da se Kina, koja je za većinu njegovih birača veći problem od Rusije, izgubi iz vida u ovom trenutku jer je to tema na kojoj on može dobrano da profitira pozivanjem na sopstveni ’tvrdi pristup’ prema Pekingu“, ukazuje Krstić.