EPA/AARON SCHWARTZ / POOLPredsednik SAD Donald Tramp potpisao je u četvrtak izvršnu uredbu kojom bi se na neke patentirane lekova mogla uvesti već dugo najavljivana carina do 100 odsto za kompanije koje ne postignu dogovore sa njegovom administracijom u narednim mesecima, piše AP.
Kompanije koje su potpisale dogovor o cenama „najpovoljnije nacije“ i aktivno grade fabrike u SAD za domaću proizvodnju patentiranih lekova i njihovih sastojaka imaće carinu od 0 odsto. Za one koje nemaju takav dogovor, ali grade projekte u SAD, primenjivaće se carina od 20%, koja će porasti na 100% u roku od četiri godine.
Jedan visoki zvaničnik administracije je novinarima rekao tokom konferencijskog poziva da kompanije još imaju nekoliko meseci za pregovore pre nego što 100 odsto carina stupi na snagu – 120 dana za veće kompanije i 180 dana za sve ostale.
Zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman da bi najavio uredbu pre njenog izdavanja, nije identifikovao kompanije ili lekove koji bi mogli biti pogođeni povećanom carinom, ali je napomenuo da je administracija već postigla 17 dogovora o cenama sa velikim proizvođačima lekova, od kojih je 13 već potpisalo.
U uredbi, Tramp je napisao da smatra da su takve mere neophodne „da bi se odgovorilo na pretnju narušenju nacionalne bezbednosti koju predstavljaju uvozi farmaceutskih proizvoda i sastojaka farmaceutskih proizvoda.“
Ova uredba objavljena je na prvu godišnjicu Trampovog tzv. Dana oslobođenja (Liberation Day), kada je predsednik predstavio sveobuhvatne nove uvozne takse na gotovo svaku zemlju u svetu, što je izazvalo pad na berzi. Te „Liberation Day“ takse bile su među taksama koje je Vrhovni sud ukinuo u februaru.
Neki su upozorili na posledice novih carina. Stiven Dž. Ubl, izvršni direktor udruženja farmaceutskih kompanija PhRMA, rekao je da će porezi „na najsavremenije lekove povećati troškove i mogli bi dovesti u pitanje milijarde dolara ulaganja u SAD“.
On je istakao već značajnu ulogu Amerike u proizvodnji biofarmaceutskih proizvoda i napomenuo da lekovi koji se uvoze iz drugih zemalja „pretežno dolaze od pouzdanih savezničkih država SAD-a.“
Pored specifičnih stopa za kompanije, nekoliko zemalja postiglo je trgovinske sporazume sa SAD kako bi dodatno ograničili carine na lekove koji se šalju u Ameriku. EU, Japan, Koreja i Švajcarska imaće američku carinu od 15 odsto na patentirane lekove, što je u skladu sa prethodno dogovorenim stopama za većinu proizvoda, dok će Velika Britanija imati 10 odsto — što će, kako je navedeno u uredbi, „zatim biti smanjeno na nulu“ u okviru budućih trgovinskih sporazuma.
Velika Britanija je ranije najavila da je obezbedila carinsku stopu od 0 odsto za sve britanske lekove koji se izvoze u SAD najmanje tri godine.
Tramp ažurirao carine na metale
Pored toga, Tramp je u četvrtak objavio ažuriranje svojih carina na uvoz čelika, aluminijuma i bakra od 50 Odsto. Počevši od ponedeljka, stope carina na te metale biće izračunavane na osnovu „pune carinske vrednosti“ koju američki kupci plaćaju prilikom kupovine stranih metala, što je, prema tvrdnjama zvaničnika administracije, sprečilo uvoznike iz drugih zemalja da izbegnu veće uplate.
Proizvodi u potpunosti napravljeni od čelika, aluminijuma i bakra i dalje će imati carinu od 50 odsto za većinu zemalja. Međutim, administracija menja način obračuna carina za izvedene metale — odnosno gotove proizvode koji sadrže deo ovih metala, ali nisu u potpunosti od njih napravljeni.
Za proizvod kod kojeg metal čini manje od 15% ukupne težine (kao što je čep bočice parfema) primenjivaće se samo carine specifične za zemlju porekla. Za proizvode sa većim udelom metala, poput veš mašine od većinom čelika, primenjivaće se carina od 25% na celu vrednost proizvoda.
Povećanje sektorskih poreza
Tramp je takođe juče iskoristio Sekciju 232 Zakona o proširenju trgovine iz 1962. godine da nametne takse, ista ovlašćena koja je ranije koristio za carine na automobile, drvo pa čak i kuhinjske ormariće. Mnogi očekuju da će ubuduće biti uvedene dodatne carine specifične za proizvode.
To je delimično rezultat odluke Vrhovnog suda koji je ukinuo carine koje je Tramp nametnuo korišćenjem drugog zakona – Zakona o međunarodnim vanrednim ekonomskim ovlašćenjima iz 1977. – kojima je mogao odmah uvesti carine gotovo na bilo koji nivo za bilo koju zemlju.
Iako je odluka suda od 20. februara predstavljala ozbiljan udar na Trampovu ekonomsku agendu, predsednik i dalje ima brojne opcije da agresivno oporezuje uvoz. Pored sektorskih carina, Tramp je uveo 10 odsto carine na sav uvoz koristeći drugo zakonsko ovlašćenje, samo nekoliko sati nakon odluke Vrhovnog suda, ali ta taksa može trajati samo 150 dana. Oko dve desetine država već je osporilo nove carine.
Tramp tvrdi da su njegove visoke uvozne takse neophodne kako bi se vratilo bogatstvo „ukradeno“ SAD. On kaže da će one smanjiti decenijski trgovinski deficit i vratiti proizvodnju u zemlju. Ipak, Tramp je koristio carine i zbog ličnih zamerki ili kao odgovor na političke kritike. Poremećaj globalnog lanca snabdevanja pokazao se kao skup za preduzeća i domaćinstva koja su već pogođena rastom cena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
