Trampovo primirje sa Kinom: Trgovinski sporazum je postignut, ali odnosi ostaju napeti, zašto?

Nakon napetog verbalnog rata koji je eskalirao u uzajamnim uvođenjem ograničenja na ključni izvoz, američki i kineski zvaničnici sastali su se ove nedelje u Ujedinjenom Kraljevstvu s jednim ciljem: da pronađu način da se dogovore o onome što su već dogovorili mesec dana ranije u Ženevi.

Izgleda da su vodeći trgovinski pregovarači dve zemlje to uspeli da postignu. U utorak uveče, i kineski i Trampovi zvaničnici izjavili su da su se dogovorili o okvirnom planu za sprovođenje konsenzusa postignutog u maju, i da će trgovinsko primirje biti prosleđeno njihovim liderima na odobrenje, piše CNN.

Poslovni svet, potrošači i investitori sa Volstrita sigurno će odahnuti: nametnute tarife izazvale su ozbiljnu zabrinutost, a ublažavanje trgovinskih barijera između dve najveće svetske ekonomije trebalo bi da smanji troškove i donese neophodnu dozu predvidivosti u privredu koja pokazuje znake slabosti.

Ali u stvarnosti, trgovinsko primirje – ako je zaista postignuto – predstavlja uglavnom povratak na već napetu situaciju koja je postojala pre 2. aprila. Stope tarifa obe zemlje ostaju istorijski visoke, a značajna izvozna ograničenja i dalje su na snazi.

Sjedinjene Države još uvek nisu otvorile svoja vrata za kineske automobile, niti planiraju da uskoro prodaju svoje najnaprednije čipove za veštačku inteligenciju.

I, rečeno u maniru predsednika Donalda Trampa, Kina ne tretira Ameriku mnogo „poštenije“ posle ovog sporazuma nego što je to činila ranije.

Potrebno smirivanje tenzija

Nakon oštrih tarifa koje je Tramp najavio 2. aprila, trgovina između SAD i Kine praktično je stala. Tarifni nameti od čak 145 odsto na mnoge kineske proizvode učinili su gotovo nemogućim da američke firme kupuju od svog drugog najvećeg trgovinskog partnera.

Ministar finansija SAD Skot Besent nazvao je ranije nivoe tarifa „neodrživim“. Obe strane su se 12. maja dogovorile da znatno smanje istorijski visoke tarife, što je ublažilo strahove od recesije i podiglo poverenje potrošača.

Ipak, tenzije i dalje postoje. Trampova administracija je optužila Kinu da nije ispunila obećanja iz maja, dok je Kina tvrdila da SAD nisu ispunile svoje obaveze.

Jedna od glavnih tačaka sporenja su retki minetali neophodni za mnoge tehnologije, koje Kina gotovo u potpunosti kontroliše. Iako je predsednik Si Đinping navodno pristao da ponovo omogući izvoz, stvarna snabdevanja SAD i dalje su ograničena, što izaziva nezadovoljstvo američkih zvaničnika.

Ako se sporazum u potpunosti ispuni, mogao bi sprečiti najgore posledice trgovinskog rata, poput nestašica na nivou pandemije.

Povratak realnosti

Uprkos nadi, trgovinski odnosi između SAD i Kine ostaju napeti.

SAD, uključujući i bivšu administraciju Džo Bajdena, dugo optužuju Kinu za nepoštene trgovinske prakse – ograničavanje američkih kompanija i podsticanje krađe intelektualne svojine – što Kina negira.

Trampova administracija je drastično povećala tarife, uključujući univerzalnu tarifu od 10 odsto na većinu uvoza i dodatnih 20 odsto na kinesku robu, s ciljem da se smanji protok fentanila u SAD. Većina ovih tarifa i dalje važi.

Takođe je ukinut „de minimis“ izuzetak, koji je dozvoljavao da male pošiljke vrednosti do 800 dolara ulaze bez tarifa, što je pogodilo kineske gigante trgovine preko interneta.

Sve te tarife povećavaju troškove za američke kompanije i potrošače, sa malo lakih rešenja. Kompanije poput Epla imaju složene lance snabdevanja, ali i one trpe velike troškove zbog tarifa. Boing već godinama ne može da proda avione u Kini, što pokazuje da problemi nisu samo u tarifama.