„Tramp izložen pretnjama zbog sopstvene politike“: CNN analizira njegov drugi mandat, koji „rizikuje zastoj na više frontova“

Njegova odlučnost da uspostavi neograničenu ličnu moć – koja je slomila otpor u njegovoj prvoj godini povratka u Bela kuća – sada izaziva reakcije koje produbljuju trenutak političke ranjivosti, piše CNN.

Ovaj trend će se odraziti u nedelji u kojoj njegov drugi mandat rizikuje da zapadne u zastoje na više frontova.

Trampov najozbiljniji izazov je pronalaženje izlaza iz rata sa Iranom koji bi ojačao SAD i oslabilo Iran, nakon neprekidnog američkog – izraelskog bombardovanja koje nije uspelo da slomi režim u Teheranu.

Kod kuće, jedan od njegovih najkontroverznijih poteza – fond od 1,776 milijardi dolara namenjen mogućem obeštećenju pristalica osuđenih zbog učešća u upadu na Kapitol 6. januara 2021. – propada usled pobune republikanaca u Senatu, podstaknute besom zbog predsednikovih autoritarnih instinkata.

Istovremeno se zaoštrava i polemika oko obeležavanja 250. godišnjice nacije. Tramp je besan jer umetnici bojkotuju „Great American State Fair“ (16,dnevna izložba u stilu svetskog sajma koja se održava na Nacionalnom molu u Vašingtonu, od 25. juna do 10. jula 2026. godine.), žaleći se da je događaj politizovan.

Kao odgovor, sada planira da ga sam otvori, nakon što je kritikovao „dosadne“ pevače i pozvao na MAGA skup. Ovakvo rešenje verovatno će dodatno produbiti partijske tenzije oko događaja koji je trebalo da bude ujedinjujući nacionalni trenutak.

Njegova težnja ka dominaciji pretrpela je i raniji udarac u petak, kada je sud presudio da je dodavanje njegovog imena na Kenedi centar nezakonito. Predsednik je na to reagovao najavom da će potpuno odustati od planirane obnove te institucije scenskih umetnosti.

Jasno je da Trampovi napori da pronađe izlaz iz sukoba sa Iranom predstavljaju ključno pitanje nacionalne bezbednosti. Drugi skandali mogu delovati nebitno u poređenju s tim.

Ali to su pitanja u koja je sam odlučio da uloži svoju moć i politički kapital. Zato ne iznenađuje što ona izazivaju pitanja o njegovim prioritetima u trenutku kada mu rejting podrške dostiže istorijski niske nivoe.

Ova debata će se dodatno pojačati zbog velike arene za UFC borbe koja se gradi na južnom travnjaku Bele kuće, pored mesta gde je srušeno istočno krilo, za događaj koji se poklapa sa predsednikovim 80. rođendanom 14. juna.

Ništa od ovoga nije dobra vest za republikance u Kongresu, koji su opterećeni predsednikom koji, uoči teških međuizbora, deluje kao da ne želi da se pomiri sa činjenicom da većina birača ne prihvata njegovu viziju ekonomskog „zlatnog doba“.

Administracija odbacuje tvrdnje o politizaciji

Ministar unutrašnjih poslova Dag Burgum u nedelju je odbacio kritike da predsednik politizuje obeležavanje 250. godišnjice nezavisnosti.

On je u emisiji „State of the Union“ rekao da je „važno“ da Tramp, kao predsednik, bude ključna figura tokom proslava.

Međutim, izbegao je da se izjasni o jednom delu kontroverze, ne pozvavši organizaciju „Freedom 250“ da objavi svoje korporativne donatore. Postoje široke zabrinutosti zbog mogućih etičkih prekršaja, jer se administracija nalazi u poziciji da odlučuje o pitanjima velikih kompanija koje možda finansiraju predsednikove događaje.

Burgum je, takođe, tvrdio da je pravi skandal to što su prethodne administracije dozvolile da fontane i spomenici u prestonici propadaju, te da Tramp zapravo „čini uslugu“ njihovom obnovom.

„Stvari koje on dotakne postaju bolje“, rekao je Burgum, posebno se osvrnuvši na oblast ispred stanice Union Station koja je ranije bila poznata po beskućničkim kampovima i grafitima, a koju je administracija sada obnovila.

Nesporno je da će Trampovi projekti ulepšavanja poboljšati pojedine delove Vašingtona.

Ali neki, poput ogromne balske dvorane koja se gradi umesto istočnog krila Bele kuće, mogli bi predstavljati prekoračenje predsedničkih ovlašćenja.

Drugi, poput preimenovanja američkog Instituta za mir i plana za veliki luk kod reke Potomak, deluju više kao lični projekti – kao i plan Ministarstva finansija da odštampa novčanicu od 250 dolara sa Trampovim likom.

Dihotomija između predsednika koji gradi sopstveno nasleđe u betonu i Amerikanaca koji se bore da plate hranu i kiriju otvara prostor demokratama – iako opoziciona stranka i sama pokušava da se oporavi od duboke nepopularnosti i i dalje deluje kao da ne razume zašto je otuđila milione birača 2024. godine.

Senator iz Nju Džersija Kori Buker je u nedelju pokazao da će stranka pokušati da poveže ono što kritičari vide kao predsednikovu ličnu korupciju, samopromociju i ravnodušnost prema ekonomskoj patnji građana u narativ za međuizbore.

On je rekao da Tramp pokušava da uspostavi „tajni fond od 1,776 milijardi dolara“ i da predsednik želi da „stavi svoje ime na naš novac, na naše pasoše, na propusnice za parkove. A kada sudovi to zaustave, ponaša se kao razmaženo dete“.

Naglašavajući kontrast, Buker je o svojim biračima rekao: „Znam porodice koje kažu: ‘Ne mogu da platim gorivo za auto i vrtić za decu'“.

Može li Tramp da pronađe izlaz iz Irana?

Pre nedelju dana postojala su očekivanja o skorom mirovnom sporazumu sa Iranom, delimično podstaknuta Trampovim optimističnim izjavama. Međutim, dogovor još nije postignut, što pokazuje teške izbore pred predsednikom. Neki od njih su posledica pokretanja rata bez jasne strategije izlaza ili realnog plana pobede.

Novinar Kevin Liptak izvestio je da je Tramp vratio nacrt sporazuma uz izmene. Zvaničnici kažu da je insistirao na oštrijem jeziku u vezi sa američkim zahtevom da Iran odustane od nuklearnog oružja i da se obaveže na ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Takođe je zabrinut zbog finansijskih ustupaka koji bi mogli biti ponuđeni Teheranu kao podsticaj.

Tramp je pod ogromnim unutrašnjim i međunarodnim pritiskom da okonča rat, koji većina Amerikanaca ne podržava.

Ali njegovo poverenje u sopstvenu procenu pri pokretanju rata delovalo je kao ignorisanje saveta mnogih stručnjaka. Zatvaranje moreuza od strane Irana izazvalo je globalnu energetsku krizu i dalo Teheranu polugu koju nije imao pre sukoba.

Senator Kris Kuns rekao je u emisiji na Fox da bi, ako Tramp uspe da „obezbedi trajnu zabranu bilo kakvog iranskog nuklearnog obogaćivanja, kao i nadzor nad njihovim nuklearnim programom i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza bez ikakve iranske kontrole, to bio pozitivan korak“. Međutim, demokrata iz Delavera je dodao: „Ne očekujem da će to uspeti“.

„Iskreno, Iran je jači nego pre 90 dana, pre ovog rata, jer su njihovi jeftini i smrtonosni dronovi ne samo zatvorili Ormuski moreuz, već i napadali naše partnere i saveznike u regionu, oštetili naftnu i gasnu infrastrukturu, gađali naše ambasade i baze“.

Tramp je u nezavidnoj poziciji jer alternativa mirovnim pregovorima – eskalacija rata – verovatno ne bi bila odlučujuća, s obzirom na otpornost Irana pod napadima.

Ipak, nastavak učešća Irana u pregovorima sugeriše da i Teheran želi trajniji kraj neprijateljstava od trenutnog primirja, kao i ukidanje američke pomorske blokade koja dodatno slabi njegov već oslabljeni ekonomski sistem.

Politički gledano, Republikanska stranka (GOP) treba proboj. Direktor Ekonomskog saveta Bele kuće Kevin Haset priznao je frustraciju zbog visokih cena goriva. Ipak, rekao je da se „nada“ da će problem uskoro biti rešen i da će se „stvari vratiti u normalu“.

Pobuna unutar Republikanske stranke

Rat je samo jedan od političkih faktora koji opterećuju republikance u onome što bi moglo biti sumorno leto pred međuizbore. Delovi stranke su u pobuni a za to je kriv Trampov podeljeni politički stil.

Fond od 1,176 milijardi dolara nazvan „fond protiv instrumentalizacije pravosuđa“, na primer, pokazuje koliko je težak balans koji moraju da prave ugroženi republikanski poslanici. Oni moraju da zadovolje bazu koja podržava takve poteze, ali i da se dopadnu biračima na opštim izborima koji, prema anketama, ne odobravaju predsednika.

Republikanski bes u Senatu zbog tog fonda – koji je nastao iz Trampovog dogovora sa sopstvenim Ministarstvom pravde u vezi sa tužbom od 10 milijardi dolara koja je proizašla iz procurelih poreskih prijava – blokirao je pokušaj usvajanja zakona o sprovođenju imigracije, ključnog prioriteta administracije, pre pauze povodom Dana sećanja.

Trampova potraga za ličnim ciljevima i obračunima deluje kontraproduktivno. Njegovi uspešni pokušaji da na unutarstranačkim izborima porazi dva senatora koje je smatrao nedovoljno lojalnim – Bil Kasidi iz Luizijane i Džon Kornin iz Teksasa mogli bi da oslabe republikansku većinu. Još jedan republikanski senator, Tom Tilis iz Severne Karoline koji se povlači, takođe je postao prepreka Trampu.

Rastući haos u Senatu deo je šireg trenda koji se pojavljuje u Trampovom vođenju rata u Iranu i obeležavanju 250. godišnjice SAD.

Trampov intenzivan fokus na neograničenu moć doneo je kratkoročne uspehe, ali bi na kraju mogao imati neželjeni efekat slabljenja njegovog uticaja nad strankom, zemljom i svetom.