To nije ono što Tramp želi: Da li NATO saveznici zaista mogu da kažu NE?

Sve veći broj partnera opire se zahtevima Vašingtona za podršku u sukobu, produbljujući transatlantski raskol, ukazuje Al Jazeera.

Od raspoređivanja pomorskih snaga u Ormuski moreuz do korišćenja vojnih baza u Evropi, Tramp traži veću podršku američkih saveznika. Međutim, njihovi odgovori ostaju mlaki, kao i entuzijazam Trampove administracije prema njima.

„Oduvek sam znao da su tigar od papira“, obrušio se Tramp u intervjuu objavljenom u sredu u listu The Telegraph, rekavši da ozbiljno razmatra povlačenje iz NATO-a.

Isti ton prezira prema saveznicima ponovio je dan ranije i državni sekretar Marko Rubio, koji je za Al Džaziru rekao da ako je transatlantski savez „samo u tome da brani Evropu“, a ne i obrnuto, onda to „nije baš dobar aranžman“. To će, rekao je Rubio, „morati da se preispita“.

Koji saveznici su uskratili pristup svojim vojnim bazama?

Španija, najglasniji evropski protivnik rata, saopštila je u ponedeljak da je vazdušni prostor zemlje zatvoren za američke vojne avione koji učestvuju u sukobu.

„Mislim da svi znaju stav Španije. Vrlo je jasan“, rekla je ministarka odbrane Margarita Robles. Španija je prošlog meseca navela da SAD ne mogu da koriste zajednički upravljane vojne baze u ratu, koji je španski premijer Pedro Sančez opisao kao „neopravdan“ i „opasan“.

Kao odgovor na to, Tramp je zapretio da će smanjiti trgovinu sa Madridom.

U utorak je italijanski list Korijere dela Sera objavio da je italijanska vlada uskratila američkim bombarderima korišćenje vojne baze na Siciliji.

Italijanska vlada je, međutim, požurila da naglasi da nema tenzija sa Vašingtonom i da će se svaki američki zahtev razmatrati od slučaja do slučaja.

Ujedinjeno Kraljevstvo je dozvolilo američkim bombarderima da koriste vojne baze na svojoj teritoriji, ali samo za odbrambene misije, poput napada na iranske vojne ciljeve uključene u napade na britanske interese.

U sredu je britanski premijer Kir Starmer rekao u obraćanju naciji: „Ovo nije naš rat. Nećemo biti uvučeni u sukob. To nije u našem nacionalnom interesu“.

Američki predsednik je takođe kritikovao Francusku, rekavši da je bila „VEOMA NEKORISNA“ nakon što je Pariz odbio da dozvoli prelet avionima „natovarenim vojnim zalihama“ koji su „išli ka Izraelu“ preko francuske teritorije.

A poljski ministar odbrane Vladislav Košinjak-Kamiš rekao je u utorak da njegova zemlja, koja se graniči sa Ukrajinom, „nema planove“ da premesti svoje protivvazdušne sisteme Patriot na Bliski istok. „Bezbednost Poljske je apsolutni prioritet“, napisao je na mreži X.

Podela oko Ormuskog moreuza

Nespremnost američkih saveznika da se uključe u ratne napore bila je očigledna i nakon Trampovih ponovljenih zahteva da pomognu Vašingtonu u obezbeđivanju ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza, ključnog plovnog puta kroz koji prolazi oko petina svetskog izvoza nafte i gasa.

Zahvaljujući geografiji, Iran je uspeo da gotovo potpuno zaustavi saobraćaj kroz ovaj uski morski prolaz izvodeći relativno mali broj napada na plovila u tom području.

Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Grčka i druge zemlje odgovorile su odlučnim „ne“ na zahtev da se pridruže pomorskoj koaliciji za otvaranje moreuza.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus objasnio je razloge svoje zemlje za takav stav: „Ovo nije naš rat. Mi ga nismo započeli.“

„Da li… Trump očekuje da šačica ili dve šačice evropskih fregata urade u Ormuskom moreuzu ono što moćna američka mornarica ne može?“

Ipak, neke zemlje imaju kapacitete da pomognu, na primer kroz podršku u uklanjanju mina. Starmer je rekao da London razgovara sa drugim saveznicima o mogućnosti korišćenja svojih dronova za otkrivanje mina, koji se već nalaze u regionu.

Ali to nije ono što Tramp želi.

„Svim tim zemljama koje ne mogu da dobiju avio gorivo zbog Ormuskog moreuza, poput Ujedinjenog Kraljevstva, koje je odbilo da se uključi u obezglavljivanje Irana, imam predlog za vas: Broj 1, kupujte od SAD, mi imamo dovoljno, i broj 2, skupite malo odložene hrabrosti, idite do moreuza i samo GA PREUZMITE“, napisao je Tramp ove nedelje na svom nalogu na Truth Socialu.

Stručnjaci upozoravaju da komentari Trampa i članova njegovog kabineta ukazuju na rastući bes, koji bi mogao da zahvati i pristalice predsednikovog pokreta „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ (MAGA).

„Ove stvari mogu da se nagomilaju i dobiju zamah u Trampovom umu unutar MAGA zajednice“, rekao je Samir Puri, gostujući predavač ratnih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu, za Al Džaziru, govoreći o onome što je opisao kao „instinktivni bes koji Tramp ispoljava prema Ujedinjenom Kraljevstvu i drugim evropskim saveznicima, ali i ministar odbrane Pit Hegset“.

Kao posledica tenzija zbog rata protiv Irana, rekao je, „veza unutar NATO-a dodatno slabi“.

Da li NATO saveznici zaista mogu da kažu „NE“?

Trampova sugestija da saveznici treba da reše faktičku blokadu u Ormuskom moreuzu dodatno je povećala zabrinutost da bi mogao biti spreman da okonča rat, a da Iran zadrži kontrolu nad plovnim putem. „Šta god da se desi u moreuzu, mi nećemo imati nikakve veze s tim“, rekao je Tramp.

Ako bi se to dogodilo, NATO saveznici, kao i ostatak sveta, suočili bi se sa još većim ekonomskim posledicama.

Već sada je usporavanje pomorskog saobraćaja kroz taj plovni put izazvalo velike poremećaje u globalnoj ekonomiji, jer se brodarske kompanije plaše napada ukoliko pošalju svoja plovila kroz moreuz.

Cene nafte i gasa porasle su i do 60 odsto na nekim mestima, a pojedine zemlje suočavaju se sa ozbiljnim nestašicama. Čak i ako se moreuz ponovo otvori već sutra, poremećaji u globalnim lancima snabdevanja osećaće se još dugo nakon što brodovima bude dozvoljeno da ponovo masovno prolaze, prema mišljenju stručnjaka za pomorski transport i trgovinu.

Ukazujući na te zabrinutosti, francusko Ministarstvo oružanih snaga saopštilo je u izjavi prošle nedelje da Pariz vodi razgovore sa oko 35 zemalja o misiji ponovnog otvaranja plovnog puta nakon završetka rata. Zemlje koje učestvuju u razgovorima nisu imenovane.