Da li će ostaci jedinstvene praistorijske arhitekture na Ceru biti zatrpani?

I pored ovog neverovatnog otkrića i neprocenjive istorijske i arheološke vrednosti lokaliteta, sve što je do sada otkriveno, moraće vremenom da se vrati u prvobito stanje i ponovo zatrpa, jer se nalazi u šumi, na parceli, koja je privatno vlasništvo.

Lokalitet “Šančina” prvi put je otkriven, i u arheološku literaturu ušao davne 1967. godine, zahvaljujići arheologu šabačkog Narodnog muzeja Milivoju Vasiljeviću i njegovom kolegi sa Arheološkog instituta u Beogradu Vojislavu Trbuhoviću.

Pola veka kasnije, istraživanje je nastavio arheolog Narodnog muzeja u Šapcu Momir Cerović, koji već šestu godinu sa saradnicima istražuje ovaj, po mnogo čemu, jedinstveni lokalitet u Srbiji.

„Mi smo u laboratoriju u Mađarskoj, koja je nama najbliža laboratorija tog tipa, poslali pet uzoraka. Ovih dana stigao je odgovor, a rezultati analiza potvrdili su ono o čemu mi već pet godina pričamo na osnovu nekih komparativnih metoda, da je u pitanju utvrđenje iz perioda koji sledi iza kamenog doba, dakle vreme ranog eneolita odnosno bakarnog doba, između 4.300. i 4.000. godine pre nove ere.“, objašnjava za Danas rukovodilac projekta i muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Šapcu Momir Cerović.

Sve što je dosad istraženo, međutim, moraće vremenom da se vrati u prvobitno stanje, jer parcela na kojoj se lokalitet nalazi, nikada nije otkupljena od vlasnika šume.

“Od 13 sondi, koliko smo ih do sada istražili, ukupne površine preko 250 metara kvadratnih, pola smo već zatrpali i ove godine ćemo i ostatak. Vlasnici zemlje insistriraju da se vrati u prvobito stanje, i nama ne preostaje ništa drugo, nego da to područje istražimo, što bolje dokumentujemo, a potom zatrpamo”, objašnjava Cerović.

U proteklih pet godna, tokom istraživanja, vlasniku parcele plaćana je odšteta, što prema rečima Cerovića, nije mali iznos.

“Da se reagovalo na vreme, zemljište se moglo već otkupiti, jer se ne radi o velikoj površini, i vredi onoliko koliko šuma na njoj. Primera radi, Američka ambasada je prve godine istraživanja, raspislala konkurs u oblasti kulturnog nasleđa, na kome smo učestvovali. Kada su videli da je arheološko nalazište “Šančina” na privatnom vlasništvu, nisu hteli uopšte dalje da razmatraju”, objašnjava on.

Umesto da se zatrpava, ideja je da se uradi rekonstrukcija arhehološkog nalazišta i građanima prikaže kako je nekada izgledalo.

“Jedan od najlepših primera kako se to radi u svetu je takozvani Gošekov krug, vrlo je sličan ovom što mi imamo na Ceru. U pitanju je istočna Nemačka, kod grada Lajpciga, gde je izgrađena idealna rekonstrukcija nalazišta i sada taj lokalitet posećuje na hiljade turista. Naš lokalitet se nalazi na oko 400 metara od asfaltnog puta, u podnožju Cera, na oko kilometar od manastira Radovašnica. Imajući u vidu položaj, to bi mogao biti turistički biser na mapi ovog kraja”, kaže sagovornik Danasa.

Interesantno je da se najverovatnije radi o praistorijskom svetilištu, u čijoj je gradnji, zbog složenosti i veličine, morao učestvovati veliki broj ljudi.

“Ovo je veoma ozbiljan građevinski poduhvat, ja ponekad u šali kažem, ništa manje veliki nego gradnja egipatskih piramida, s obzirom na to kakvim alatom su u to vreme ljudi raspolagali”, kaže Cerović.

Ističe da veliki kameni blokovi, megaliti u Stouhendžu, u Velikoj Britaniji, datiraju iz vremena bronzanog doba, i znatno su mlađi od nalazišta u Desiću, ali da su možda imali istu namenu.

“To je vrlo verovatno jer je bila potreba naroda u to vreme, da prate kretanja na nebu. Vrlo je moguće da je predstavljalo, uz sve te kultne radnje, i neku vrstu solarne opservatorije, naravno bez teleskopa, odokativnim posmatranjima i beleženjima različitih pojava. 2017. godine, kada smo započeli projekat, istražili smo na tom prostoru i jedan bunar dubok 6,5 metara. Primere takvih bunara imamo najbliže u Mađarskoj. Upravo te bunare vežu za kultne radnje i obrede ogledanja sunca i meseca u vodi, u određeno doba godine. Dakle, ljudi su imali potrebu od najranije praistorije za nekom vrstom kalendara, a pogotovo kada su pripitomili prve žitarice i prve divlje životinje, godišnji ciklusi su im postali vrlo važni i tada ljudi prave te najprimitivnije kalendare, da bi se lakše organizovali, obaviti setvu i slično”, objašnjava on.

Arheološko nalazište kod Šapca predstavlja objekat kružnog oblika sa rovom i centralnim kupastim uzvišenjem.

“Reč je o kupi čiji je zaravljeni plato prečnika oko 25 metara. Po rubu tog platoa ide ozbiljno utvrđenje koje se sastojalo od drvene palisade, to su ustvari drveni balvani koji su ukopavani blizu metar i po u zemlju, što znači da su bili i veoma visoki. Dubina ukopavanja je nama pokazatelj da su ti balvani, bili sigurno tri, četiri metra iznad površine zemlje. Na tu palisadu nasut je zemljani bedem oko koga je išao šanac koji je šest metara dubok u odnosu na gornju stranu zemljanog bedema. Posle 6.000 godina, mi nalazimo ono što je moglo da preživi u tom nekom velikom požaru u kome je sve što je bilo drvena građa izgorelo. Na osnovu komada zidnog materijala sa otiscima drvene građe, rekonstruišemo kako je nekada to izgledalo”, kaže Cerović.

Istraživanja će se, i pored tekućih problema, nastaviti i ove godine, s obzirom na to da je Ministarstvo kulture podržalo projekat.

“Ovih dana su objavljeni rezultati konkursa za oblast kulturnog nasleđa, konkretno arheološkog, u okviru koga smo dobili sredstava za nastavak iskopavanja”, objašnajva on.

Apsurd je da će nepokretne arheološke stukture, odnosno sve ono što je do sada otkopano, biti pokrivno geotekstilom, i ponovo prekriveno zemljom.

“Jednog dana kada neko bude shvatio značaj svega toga i koliko to vredi, nadam se da će ponovo biti otkopano i restaurirano”, kaže arheolog koji je pronašao najveći deo nalazišta na Ceru.

U međuvremenu pokrenut je podstupak za proglašenje lokaliteta za Nepokretno kulturno dobro, što bi podrazumevalo pravnu zaštitu.

“Onda ni vlasnici ne bi mogli da rade šta hoće. Procedura je pokrenuta još 2018. godine, ali na žalost, ide veoma sporo. To će se desiti kad tad, sledeća stvar bi bila da se to zemljište otkupi”, kaže on.

Nada se da će kruna dosadašnjeg rada biti ozbiljna publikacija, monografskog tipa sa fotodokumentacijom, koja bi bila autorski rad u saradnji sa njegovim naučnim konsultantom na projektu, profesorom Milošem Jeftićem sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Šta rade sudije Ustavnog suda?

„Čovekova sudbina – snovi i stvarnost“: U Šapcu otvoren 8. po redu festival „Pozorišno proleće“ predstavom „Ljudi od voska“

Oskar guta sve: Lični stav Hanibala Kovača

Fabrika za proizvodnju đubriva u Šapcu: Nije bilo curenja amonijaka