„Danas“ ispred Hrama Svetog Save: Hiljade vernika pod suncem čeka da celiva Pojas Presvete Bogorodice (VIDEO)

Oko 11 časova pre podne red se protezao od Ulice nacionalnih brigada, kroz Nebojšinu, zatim kroz Renkeovu, gde se vernici kreću desnom stranom ulice pa se vraćaju levom, a zatim red nastavlja ponovo Nebojšinom sve do samog ulaza u Hram Svetog Save.

Broj onih koji su došli prevazilazi brojku od više hiljada vernika.

U Nebojšinoj ulici je velika saobraćajna gužva, koju najviše prave autobusi koji dovoze ljude iz svih krajeva Srbije, ali i regiona.

Iako nije ni podne, temperatura vazduha je već prešla 30 stepeni, očekivalo se čak 34 stepena u hladu.

Međutim, uprkos velikoj vrućini, vernici strpljivo stoje u redu, znajući da ih očekuje nekoliko sati čekanja.

Među njima ima dosta starih i bolesnih, ali i ljudi sa malom decom. Od jakog sunca uglavnom se štite suncobranima. Neki se krste i mole stojeći u redu.

Milica iz Niša nalazi se na kraju reda u Internacionalnih brigada. Ona za Danas kaže da su autobusom stigli jutros oko devet časova.

„Velika je vrućina, ali ću ostati koliko je potrebno kako bih se poklonila i celivala Pojas Presvete Bogorodice. Jedino se pribojavam da li će nas vozač autobusa čekati, jer je vreme odlaska planirano za 17 časova, a ja sumnjam da ćemo do tada stići da uđemo u hram. Međutim, svi smo došli zajedno, pa verujem da će vozač ipak sačekati“, kaže Milica.

Nastavljamo Nebojšinom, gde ljudi stoje sa desne strane, dok autobusi stoje u mestu tik uz njih i prave još veću vrućinu zbog upaljenih motora i izduvnih gasova. Jedino što malo olakšava situaciju jeste to što u ovom delu ulice ima dosta hlada, pa se ne stoji na suncu.

Vernici uglavnom nisu raspoloženi da daju izjave, ali niko nije neprijatan prema nama. Uglavnom kažu da su ovde kako bi se poklonili relikviji i da ne žele da izlaze u javnost zbog toga.

Iz Nebojšine ulazimo u Renkeovu ulicu i vidimo dva reda sa obe strane ulice. Shvatamo da vernici sa desne strane idu skroz do kraja ulice, a zatim prelaze na levu i nastavljaju ka Nebojšinoj.

Nigde nema saobraćajne policije koja bi regulisala saobraćaj, pa vozači ulaze u ovu ulicu koja je puna ljudi, što ne deluje baš najbezbednije.

Takođe, ovde nije obezbeđena cisterna sa pijaćom vodom, pa su ljudi ograničeni na vodu u flašici koju su poneli sa sobom. Oni koji nisu došli sami se snalaze tako što neko od njih ode do obližnje prodavnice po vodu, dok im ostali čuvaju mesto u redu.

Prva cisterna sa vodom postavljena je na Bulevaru oslobođenja, gde red skreće na plato Hrama Svetog Save.

Na samom platou nema mnogo hlada, a oni koji stoje u redu nalaze se na otvorenom suncu. U retkoj hladovini, na travi, sede ljudi koji nisu mogli da izdrže stajanje u redu na suncu.

Tu nailazimo na Aleksandru iz Beograda. Ona za Danas kaže da je morala da se skloni u hladovinu jer joj nije bilo dobro.

„Morala sam da se sklonim u hlad, inače bih pala u nesvest. Mesto u redu mi čuvaju prijateljice dok se malo okrepim. Mi smo stigle oko osam jutros i više nisam mogla da izdržim“, kaže Aleksandra.

Ona nije zadovoljna organizacijom.

„Sveštenstvo Hrama Svetog Save nije se dobro pripremilo za ovoliki broj ljudi, iako su mogli da pretpostave da će ih biti mnogo, jer je ovo relikvija koja je vernicima veoma važna, naročito ženama, zbog toga što se nalazi na Svetoj Gori, na koju žene ne mogu da idu“, priča ona.

I zaista, kada se sagleda red vernika, bar dve trećine čine osobe ženskog pola.

Aleksandra, ali i ostale žene koje su sa njom i koje su se pomerile u hlad, zameraju što nije obezbeđeno dovoljno toaleta i pijaće vode, jer je druga cisterna sa pijaćom vodom na ulazu u hram.

„To je veoma malo s obzirom na visoku temperaturu i veliki broj ljudi. Mogli su da se obezbede suncobrani jer je mnogo starih i bolesnih ljudi koji će teško da izdrže sate čekanja u redu. Sreća pa su ljudi solidarni i jedni drugima pomažu. Nema te vrste incidenata da neko ide preko reda ili da dolazi do svađe među okupljenima“, kaže Aleksandra.

U jednom trenutku preko razglasa se obratio neko iz hrama, koji je vernicima rekao da bolesni, stari, deca i trudnice mogu da dođu do hrama preko reda, ali da im zbog velike gužve neće dozvoliti da se poklone i celivaju pojas, već će im biti podeljene tračice, koje se dele vernicima nakon celivanja pojasa, posle čega će moći da se pomole.

Inače, tračice koje se dele vernicima nakon celivanja pojasa pletu monasi u manastiru Vatoped, a zatim ih osveštavaju prislanjajući ih na samu relikviju. Te tračice vernici vezuju oko ruke, drže pod jastukom ili ih kače na ikonu u kući.

Prilazimo i samom hramu, gde se na ulazu stvara gužva i prestaje red.

Tu smo zatekli Bojanu i Mariju, koje za Danas kažu da su stigle jutros u šest sati. One se nalaze na platou Hrama Svetog Save, na nekih stotinak metara od samog ulaza u hram.

„Vrućina je velika, ali za sada dobro podnosimo. Sreća je što smo stigle jutros kada nije bilo toliko toplo. Ovde smo iz istog razloga kao i ostali vernici — kako bismo se poklonile i celivale Pojas Svete Bogorodice“, kažu Bojana i Marija.

Dvadesettrogodišnja Ana kaže za Danas da je došla jer je ovo jedinstvena prilika.

„Pojas Bogorodice je jednom ovde i kao ženska osoba možda više nikada neću imati priliku da ga vidim, jer se vraća na Svetu Goru, gde žene nemaju pristup. Iz verske perspektive važno mi je da ga celivam, jer je to jedina relikvija koja je ostala od Bogorodice, a koju je nosila dok joj je Isus bio u stomaku“, kaže Ana.