Direktor Klinike za ginekologiju u Višegradskoj: Opet dozvoljeno prisustvo na porođaju

Posle pauze zbog epidemije koronavirusa, prvo je Porodilište u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara otvorilo vrata za buduće očeve, koji mogu da prisustvuju porođaju.

Odnedavno to je moguće i u Klinici „Narodni front“, a tu mogućnost od jeseni najavljuje i Kliničko-bolnički centar Zemun.

Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo UKCS u Višegradskoj dr Aleksandar Stefanović navodi za RTS da su vratili prisustvo na porođaju ne samo muža, nego i bliskih osoba.

„Nekad su to sestra, majka itd. Tako da imamo poseban boks u porodilištu za to. Dakle, vratili smo to i to postoji, naravno uz određenu proceduru koja je i ranije postojala“, kaže Stefanović.

Uslov za oca ili bilo koju blisku osobu, koju buduća majka odabere da bude uz nju dok traje porođaj, jeste da donese koprokulturu, sterilne briseve grla i nosa.

Na pitanje da li osoba koja je prisutna na porođaju, mora da uradi i pi-si-ar ili antigenski test na koronavirus odgovara negativno.

„Mi smo se odlučili da ako ni ostali pacijenti to ne rade, dakle ne radimo ukoliko nema nekih simptoma. Naravno, ako ima onda je to već neka druga stvar. Onda nema dozvolu da dođe“, rekao je Stefanović.

On ističe da u ovom trenutku na klinici nema trudnica, niti beba pozitivnih na koronavirus.

„Kod nas trenutno nema pozitivnih i tako je već nekoliko nedelja. Svakog ponedeljka šaljemo izveštaje i statistiku, evo baš danas je izveštaj da nema pozitivnih. Ni osoblja, ni trudnica, ni beba“, kaže Stefanović.

Govoreći o broju rođenih beba u Višegradskoj, navodi da je za vikend rođeno njih 29.

„Uvek su muškarci malo u većini. Tako je bilo i za polovinu godine, sad se bližimo nekom broju od 2.500 za pola godine. Tako da se nadam da ćemo ili imati na nivou prethodne godine, ili biti malo u jačem, odnosno većem broju. Tako da, uvek se tu krećemo, poslednjih godina, oko 62.000 u celoj Srbiji“, kaže Stefanović.

On je dodao da su nakon tri i po godine ponovo dozvoljene posete pacijentkinjama.

„Pre desetak dana dobili smo uputstvo iz Ministarstva zdravlja i od Radne grupe koja sada vodi računa o kovidu ili već onome što je ostalo od kovida, da posete mogu da se obavljaju posle zaista dugo, dugo vremena. Ja mislim, više od tri i po godine nije bilo poseta. Mi smo u kliničkom centru i na našoj klinici u Višegradskoj zaista odmah reagovali i odmah uveli posete. Prema preporuci, to su posete jednom do dva puta nedeljno. Odlučili smo se za dva puta, sredom i nedeljom, jedan neradni, jedan radni dan, u trajanju od pola sata“, kaže Stefanović.

Ukazuje da je preporuka da kod svakog pacijenta može ući po jedan posetilac koji mora da nosi zaštitnu masku.

„Dakle, to je nešto što je novo pre desetak dana i što je zaista sve obradovalo i naše pacijente“, rekao je Stefanović.

Klinika radi 365 dana u godini, 24 sata dnevno gde se osim porođaja održavaju i visokorizične trudnoće, ali i više decenija unazad radi i postupak vantelesne oplodnje o trošku države. Tu se nalazi i banka reproduktivnih ćelija.

„Već je negde šest meseci kako banka reproduktivnih ćelija, tkiva embriona postoji na klinici koja je referentna za čitavu Srbiju i to ne samo za države, nego i za privatne ustanove. Mi smo do sada obradili 351 zahtev za čitavu Srbiju. Od toga je bukvalno polovina zahteva bila za spermatozoide, polovina za jajne ćelije. U našoj klinici uradili smo 19 ovakvih procedura i imamo tri trudnoće. Osim toga imali smo ove godine i puno procedura zamrzavanja i vantelesnih iz zamrzavanja, ali i iz zamrzavanja kod onih koji su oboleli od malignih bolesti, dakle iz oblasti onkofertiliteta“, ukazuje Stefanović.

Ukazuje da se komisija za vantelesnu oplodnju, uključujući i komisije za donacije sastaju svaki dan, izuzev petka.

„Jednom nedeljno je komisija za donaciju i tri puta nedeljno su komisije za vantelesnu oplodnju i mogu da kažem da zaista nema velikog čekanja. Evo, na današnji dan, ko se javi, biće mu zakazana komisija najkasnije za 14. avgust, to je nekih mesec i 10 dana, što zaista kada je u pitanju vantelesna oplodnja i ti postupci koji traju, sigurno nije veliki rok“, kaže Stefanović.

Sada lekari imaju uvid u to ko je više godina lečio infertilitet.

„Sada je granica 45 godina. Imamo procedure ko je više godina lečio infertilitet na razne načine, ko je imao tri puta inseminacije, dakle do 45 godina starosti. I imamo takođe i one kriterijume koji su sada proširili to uputstvo za biomedicinski potpomognutu oplodnju. Odnosi se na uvoz ćelija, znači može biti jedan uvoz, tri slamčice spermatozoida ili šest ćelija. Tako da, zaista je mnogo veća šansa za potomstvo za te parove nego što je do sada bila“, zaključio je Stefanović.